Da li je vegetarijanski burger i dalje burger, objašnjavaju stručnjaci

Članovi Evropskog parlamenta u oktobru 2025. godine glasali su za zakon kojim se termini kao što su „burger“ i „hot dog/kobasica“ rezervišu za mesne proizvode. Ako većina zemalja članica EU odobri ovaj zakon, proizvodima napravljenim od alternativa mesu ili povrća više neće biti dozvoljeno da koriste termin „burger“ na pakovanju svojih proizvoda.

Zvaničnici mogu da menjaju zakon, ali ne i svakodnevnicu ljudi

Ovaj zakon bi promenio nazive na pakovanju proizvoda, ali - nije dovoljan da promeni reči koje ljudi koriste u svakodnevnom životu. Pritisak da se promeni značenje reči, koje predlaže neko zvanično telo, verovatno neće biti uspešan, lingvistički gledano, zbog načina na koji ljudski mozak obrađuje i skladišti značenje reči.

Preporučujemo

Ljudi često misle da je značenje date reči jedna, nepromenljiva definicija, slično kao što biste očekivali da nađete u rečniku. Međutim, lingvistički deo mozga koji skladišti reči i njihova značenja je zapravo mnogo dinamičniji – i mnogo nejasniji – od toga.

Ljudski moza čuva određene kvalitete koji imaju veze sa terminom koji označava

Lingvisti ističu da je naše razumevanje značenja mnogo više „znaću kada vidim“. Na primer, reč „mleko“. Ta reč se dovodi u vezu sa nizom kvaliteta koje mi lično smatramo relevantnim za njeno značenje - od krave, kutije za mleko, belo, tečno,jogurt, pavlaka, komponenta za kafu ili čaj, preliveno preko žitarica... Upravo ti kvaliteti se čuvaju u mozgu pod kategorijom „mleko“. Ovi kvaliteti, ili značenja, kontinuirano se uređuju, nadograđuju i odbacuju tokom vremena kako dobijamo nove informacije. Ovim procesom, mozak uči kako da kategorizuje nova iskustva ili neobične primere, kao što je mleko sa ukusom čokolade.

Sada razmotrite alternativu mlečnim proizvodima, kao što je ona napravljena od ovsa ili soje. Ovaj proizvod biljnog porekla ima mnoge iste kvalitete kao i njegov ekvivalent mlečnim proizvodima. Alternative mleku odgovaraju izgledu i funkciji mleka, pa se stoga čuvaju pod kategorijom „mleko“ u mozgu. Ako redovno pijete sojino mleko, onda će se značenja ažurirati kako bi to odražavala - sojino mleko će postati prototip „mleka“ u našem mozgu. Čak i ako ovseno mleko nije uobičajena pojava u našem svakodnevnom životu, vaš mozak će ga verovatno čuvati pod jezičkom kategorijom „mleko“, iako kao marginalni primer mleka.

Kada burger nije burger?

Značenja koja se dovode u vezu sa nazivom „burger“ su po izvoru - govedina, ćuretina, piletina, svinjetina, pasulj, falafel, alternative mesu, po izgledu - prerađena pljeskavica u obliku diska u zemički i po njenoj funkciji - pljeskavica u zemički, obično sa pratećom salatom ili sosovima.

Lingvisti ističu da prvo što bismo mogli da primetimo je koliko opcija postoji za izvor burgera. Većina ovih izvora je prilično uobičajena i dobro poznata. Čak i ako sami imamo  jaku sklonost ka goveđim pljeskavicama, verovatno ne bi smatrali pileći burger neobičnim primerom burgera.

Oblik je ono što nam govori da je nešto burger

Drugim rečima, naša lingvistička kategorija „burger“ omogućava mnogo veću fleksibilnost i širi spektar izvora nego „mleko“. S druge strane, oblik burgera (obrađena pljeskavica u obliku diska) i njegova funkcija (između dve lepinje) su i veoma važne i restriktivnije osobine burgera.

To je delimično zato što ne postoje proizvodi koji nisu burgeri, a koji su prerađeni u prototipski disk u obliku burgera. Slično tome, ne postoje proizvodi u obliku kobasice koji nisu kobasice. Oblik burgera se pojačava u našim mentalnim lingvističkim definicijama svaki put kada vidimo burger, i nikada se ne potkopava viđenjem pljeskavice koja nije burger. Zato snažno verujemo da je sama suština burgera vezana za njegovu funkciju i oblik. Značenje reči „burger“ ne dolazi iz rečničke definicije, niti iz toga što nam je zvanično telo reklo šta je burger. U stvari, ne postoji jedno jedinstveno značenje za „burger“.

(eKlinika.rs)