Uz obilje dokaza koji podržavaju koristi organske hrane, mogli bi da se zapitamo da li je neorganska hrana za nas loša. Poljoprivrednici uzgajaju organsku hranu bez upotrebe antibiotika, hormona i sintetičkih hemikalija, kao što su đubriva i pesticidi. Ali, organska hrana je skupa i možda nije značajno nutritivno bolja od neorganske hrane. Zato kada se zapitamo da li je u redu jesti neorganske proizvode, kratak odgovor je – da. Neorgansko voće i povrće je jednako bogato hranljivim materijama kao i organsko.
Za organsku hranu koriste se određene metode uzgoja. Nije dozvoljeno korišćenje sintetičkih hemikalija, uključujući đubriva i pesticide. Organska hrana takođe ne sadrži genetski modifikovane organizme (GMO). Poljoprivrednici uzgajaju životinje organski tako što im daju organsku hranu, a ne antibiotike ili hormone.
Proizvodi koji su organski moraju da budu sertifikovani. Važno je napomenuti da deklaracije za organske proizvode ne uključuju so i vodu, koji su prirodni sastojci.
U prodavnicama ima nekoliko tipova organskih deklaracija:
Smanjena izloženost sintetičkim hemikalijama, kao što su đubriva i pesticidi, jedna je od glavnih prednosti organske hrane. Neke studije takođe sugerišu da organska hrana pomaže u promociji opšteg zdravlja i blagostanja bolje od neorganske hrane.
Na primer, jedno istraživanje povezalo je organsku hranu sa poboljšanim ličnim zdravljem zbog njenog profila hranljivih materija. Mogući su i društveni benefiti, kao što je smanjenje našeg ugljeničnog otiska i pomoć u očuvanju dobrobiti životinja.
Istraživanje je pokazalo da je organska hrana održivija od neorganske hrane. Poljoprivrednici moraju da poštuju stroge propise da bi uzgajali, distribuirali i sačuvali organsku hranu. Ti procesi obično koriste veliku količinu energije. Kao rezultat, proizvodi se manji ugljenični otisak od tradicionalnih poljoprivrednih procesa. Poljoprivrednici, recimo, pokrivaju i rotiraju organske useve, što pomaže u zaštiti zemljišta i kvaliteta vode. Takođe ne koriste sintetičke hemikalije, koje zagađuju vodu ako dođe do oticanja sa zemlje.
Organska hrana ima isti sadržaj ugljenih hidrata, masti, vlakana i proteina kao i tradicionalna hrana. Ipak, istraživanja su otkrila da organsko voće može da sadrži više antioksidanata nego neorgansko voće i povrće. Antioksidansi u proizvodima uključuju hranljive materije poput vitamina A, C i E. Ti hranljivi sastojci mogu zaštititi od oštećenja ćelija koje povećavaju rizik od hroničnih bolesti.
Organski mlečni i mesni proizvodi imaju bolji profil masnih kiselina od neorganskih. Na primer, organski mlečni proizvodi imaju povećane omega-3 masne kiseline, koje podržavaju zdravlje srca.
Jedna od glavnih negativnih strana kupovine organske hrane je to što je često skuplja od neorganske hrane. Visoke cene nadoknađuju troškove metoda organske poljoprivrede, koje su obično skuplje od tradicionalnih. Zbog toga je organska hrana manje dostupna mnogim ljudima.
Pored toga, organski proizvodi ne traju uvek onoliko dugo koliko neorganski. To je rezultat nekoliko faktora, uključujući nedostatak GMO modifikacija i nepostojanje voskova ili premaza koji mogu pomoći u očuvanju proizvoda tokom transporta.
Ne treba zaboraviti da organska oznaka ne garantuje zdravstvenu ispravnost proizvoda. Neki organski prerađeni proizvodi sadrže mnogo dodatog šećera, kalorija, masti i natrijuma. Pregledajte etiketu sa nutritivnim podacima i listu sastojaka pre kupovine organske hrane. Sasvim je u redu povremeno konzumiranje organskih pekarskih proizvoda i poslastica, ali samo umereno.
Možda je organska hrana vredna dodatnog troška zbog njenih zdravstvenih i ekoloških prednosti. Ali to možda neće uvek biti izvodljivo ili dostupno. Zato bi trebalo da znamo koja organska hrana treba da nam bude prioritet.
Neophodno je razmotriti prednosti i troškove pre kupovine organske hrane da bismo videli šta odgovara našem budžetu, ličnim zdravstvenim ciljevima i vrednostima.