Organska hrana se uzgaja i proizvodi drugačije u odnosu na namirnice dobijene konvencionalnim metodama. Građani su zabrinuti i sve jače negoduju zbog pretpostavki da konvencionalni proizvodi sadrže pesticide, herbicide, hormone rasta. Nezadovoljstvo ima i naučnu osnovu, jer stručnjaci navode da ove namirnice sadrže supstance koje mogu dovesti do stomačnih tegoba i ozbiljnih bolesti.
Organska hrana sadrži manju količinu nitrata
Organska proizvodnja hrane je sistem održive poljoprivrede čije metode podrazumevaju upotrebu prirodnih postupaka i supstanci, a ograničavaju ili potpuno eliminišu upotrebu sintetičkih sredstava kao što su sintetički pesticidi, veštačka đubriva, genetski modifikovani organizmi, antibiotici i slično, naglašavaju stručnjaci.
– Većina istraživanja ukazuje na to da organski biljni proizvodi imaju manju količinu nitrata, što nije čudno obzirom na to da je zakonom ograničena količina azota koja se sme dodati zemljištu tokom godine (u vidu stajnjaka ili nekog drugog oblika đubrenja dozvoljenog u organskoj proizvodnji). Nivo nitrata u nekom proizvodu zavisi u velikoj meri od njegove količine u zemljištu, ali i od količine sunca, pa se tako povišeni nivoi češće mogu naći u zelenoj salati, spanaću i sličnim proizvodima koji se uzgajaju mahom tokom hladnijeg i manje sunčanog dela godine nego, na primer u paprici i paradajzu, naročito u uslovima njegove povećane koncentracije u zemljištu. Nitrati se u organizmu tokom varenja pretvaraju u nitrozoamine koji su kancerogeni i naročito mogu da utiču na gastrointestinalni trakt – kaže za portal eKlinika lekar opšte medicine i specijalista za ishranu i organsku proizvodnju dr Ana Čupić.
Organska hrana se ne može gajiti blizu prometnih saobraćajnica
Pored manje pesticida i nitrata, organska hrana sadrži i manje koncentracije ili čak potpuno odsustvo određenih teških metala kao što je kadmijum, objašnjava dr Čupić.
– Ovo je činjenica zato što se organska proizvodnja ne može organizovati u blizini industrijskih postrojenja, ili velikih saobraćajnica, jer kadmijuma ima u velikoj meri u izduvnim gasovima automobila. Za organsku hranu se ne smeju upotrebljavati sintetička đubriva u kojima je kadmijum nosač za druge elemente. Kadmijum se taloži u organizmu i njegova dugotrajna upotreba može dovesti do oštećenja bubrega, jetre, skeletnog i kardiovaskularnog sistema, slabljenja vida i sluha. Takođe se smatra i metaloestrogenom i utiče na reprodukciju kod žena – naglašava dr Čupić.
Veće količine vitamina, flavonoida …
Tvrdi se da organsko voće i povrće sadrži veće količine vitamina C, antioksidansa, fenolnih jedinjenja.
– Postoji određeni broj studija koje ukazuju na to da organski proizvodi mogu imati povišene nivoe makronutrijenata, naročito ugljenih hidrata. Mada ove osobine hrane uglavnom proizilaze od sorte, insolacije, prostora gde se proizvodnja odvija, a ne toliko od samog načina proizvodnje. U većini studija navodi se da organsko povrće i voće sadrži povišene nivoe vitamina C, karotenoida, flavonoida i određenih mikroelemenata – ističe dr Ćupić.
Više antioksidanata i omega 3 masnih kiselina
Doktorka objašnjava da se ove navedene supstance mogu nazvati jednim imenom – antioksidansima koji u ljudskom organizmu imaju značajnu zaštitnu funkciju.
– Oni neutrališu slobodne radikale i sprečavaju oksidativni stres koji se smatra jednim od glavnih uzroka brojnih nezaraznih bolesti savremenog doba, kao što su dijabetes melitus tip II, kardiovaskularne bolesti. Oksidativni stres je u osnovi patologije različitih oblika karcinoma, utiče na ubrzani proces starenja i nastanak bolesti udruženih sa starenjem – podseća nas dr Ana Čupić.
Sagovornica portala eKlinika ističe da organski životinjski proizvodi, sa druge strane, sadrže veću koncentraciju antioksidanata, ali i omega 3 – masnih kiselina.
– Omega – 3 masne kiseline predstavljaju esencijalne masne kiseline koje se moraju uneti hranom, jer naš organizam ne može da ih sintetiše. Omega – 3 masne kiseline su od velike važnosti za dobro funkcionisanje našeg imunog sistema i proizvodnju antiinflamatornih citokina – dodaje dr Čupić.
Da li starije sorte voća i povrća imaju i bolji ukus?
Prema nekim tvrdnjama, u poslednjih nekoliko decenija zabeležen je ekstreman pad količine mikronutrijenata u zemljištu. Smatra se da je ovo posledica preteranog korišćenja hemijskih đubriva i eksploatacije zemlje.
Neka istraživanja su pokazala da mahunarke, žitarice, voće, povrće, orašasti plodovi, imaju i do 50 odsto manje vitamina i minerala nego pre 50 godina. Sve se više priča o tome da jabuke, kajsije, kruške, kupus, spanać, luk, nisu istog ukusa kao i pre pola veka. Da li je zaista tačno da jabuka koju danas konzumiramo nije istog ukusa, ali ni istih hranjivih vrednosti kao jabuka koja se koristila u ishrani pre 50 godina, pitali smo dr Čupić.
– Organska proizvodnja prevashodno je poljoprivredna proizvodnja koja se bavi očuvanjem kvaliteta zemljišta i životne sredine. To se postiže imitiranjem prirode, na način da na određenom prostoru udruženo gajimo biljke koje štite jedna drugu, poštujemo smenu biljaka na određenom prostoru znajući koja biljka može da dođe posle prethodne kulture, kako bismo što bolje iskoristili zemljište ne narušavajući njegov kvalitet i održavajući mikrobiom zemljišta. Pokušavamo da na određenom prostoru uspostavimo biodiverzitet i ekosistem, koji bi uz ono što proizvodimo trebalo da privuče i razne insekte i životinje. Organski proizvodi, uglavnom, imaju više suve materije, što u velikoj meri utiče i na bolji ukus. Ukus i miris plodova zavise i od same sorte. U organskoj proizvodnji se savetuje upotreba starijih sorti voća i povrća koje se smatraju otpornijim, a sve to ima uticaj na bolji ukus i miris proizvoda – kaže dr Čupić.
Manje ili potpuno odsustvo ostataka pesticida, teških metala
Postoje određena istraživanja koja navode da je zbog svega navedenog potrebna znatno veća konzumacija količina konvencionalne hrane, kako bi se unela ista koncentracija hranljivih sastojaka, kao i pri upotrebi organskih proizvoda. Dr Čupić dodaje da ima dosta ispitivanja i koja se ne slažu sa ovom tvrdnjom.
– Ono oko čega se autori uglavnom slažu jeste da je organska hrana bezbednija u odnosu na konvencionalnu, s obzirom na smanjene nivoe ili potpuno odsustvo rezidua pesticida, teških metala, nitrata, antibiotika i slično – ističe dr Ana Čupić.
Pesticidi se talože u masnom tkivu
Pokazalo se da organska hrana sadrži manje količine pesticida, ali takođe se tvrdi da studije koje se odnose na zdravstvene koristi organske hrane u poređenju sa konvencionalno proizvedenom hranom, često daju konfliktne rezultate. Da li u ovom momentu postoji dovoljan broj istraživanja koja mogu sa sigurnošću da potvrde sve prednosti oranske hrane?
Dr Čupić kaže da se najveći broj dosadašnjih studija bavi pesticidima i reziduima (ostacima) pesticida u hrani, jer je pokazano u praksi da nivoi rezidua pesticida mogu biti znatno viši od maksimalno dozvoljenih granica čak i u razvijenim poljoprivrednim zemljama.
– U Holandiji je 2003. godine čak 14,4 odsto testirane hrane imalo rezidue pesticida iznad dozvoljenih granica, dok je taj nivo i viši u hrani proizvedenoj u zemljama u razvoju. Uglavnom su povišene vrednosti organofosfatnih pesticida koji se talože u masnom tkivu, a mogu da utiču na reprodukciju kod muškaraca, smanjuju mogućnost začeća kod žena, dovode do nastanka ekcema i alergija kod dece. Kod trudnica koje su imale povišene vrednosti metabolita pesticida primećen je povećan broj prevremenih porođaja i mala porođajna masa novorođenčadi – objašnjava dr Ćupić i dodaje da je sve više istraživanja koja se bave i nutritivnim osobinama organskih proizvoda, razlikama u odnosu na konvencionalno proizvedenu hranu kao i efektima koje organski proizvodi imaju na ljudsko zdravlje.
Zakonski okviri u Srbiji i Evropska unija
Dr Čupić smo pitali i u kojoj meri su kod nas dobro regulisani zakonski okviri i koliko je sigurno da je hrana koja se prodaje u Srbiji, pod oznakom organsko, zaista organska namirnica proizvedena u strogo kontrolisanim uslovima?
– Zakonski je regulisana i kontrolisana što znači da svaki proizvođač dobija sertifikat za organsku proizvodnju kad ispuni sve uslove predviđene zakonom i pravilnikom. Obaveza sertifikovanog organskog proizvođača povrća i voća je da poštuje i radi po Zakonu o organskoj proizvodnji i Pravilniku o organskoj proizvodnji, da poštuje Liste dozvoljenih sredstava u organskoj proizvodnji i da vodi dnevnik svoje proizvodnje. Sertifikaciona kuća, akreditovana od Ministarstva poljoprivrede, kontroliše da li su Zakon i Pravilnik ispoštovani, ima pravo da uzme uzorak bilo kog proizvoda u bilo kom trenutku na hemijsku kontrolu i tek ukoliko je sve ispoštovano da proizvođaču izda sertifikat. Zakonski okviri su u potpunosti usaglašeni sa zakonima koji važe u organskoj proizvodnji u Evropskoj uniji, čak su u pojedinim slučajevima i rigorozniji naročito kad su u pitanju Liste dozvoljenih sredstava – naglašava dr Ana Čupić.
