Žudnja za hranom je stanje kojem teško možemo da se odupremo, posebno žene, na primer, u predmenstrualnom periodu. Međutim, stručnjaci tvrde da postoje načini koji mogu da nam pomognu da se kontrolišemo i držimo zdrave ishrane.
Zašto nas mozak „čašćava” kad pojedemo ono što ne bi trebalo?
Mnogi od nas pokušavaju da jedu više voća i povrća, a manje ultra-prerađene hrane. Ali, mnogima je teško da se toga pridržavaju. A zašto je to tako je pitanje na koje stručnjaci imaju odgovor. Naime, hrana bogata mastima, šećerom, kao i slana hrana je jednostavno prijatna za jelo. Ove namirnice aktiviraju sistem nagrađivanja mozga jer su u prošlosti bile retke. Sada su svuda oko nas. U modernom društvu bombardovani smo reklamama koje nas namerno podsećaju na izgled, miris i ukus kalorične hrane. I kao odgovor na ove moćne signale, naš mozak reaguje baš onako kako je kreiran – izaziva intenzivnu želju da pojedemo to što vidimo.
Zbog čega se javlja žudnja za hranom?
Žudnja za hranom je intenzivna želja ili poriv da se nešto pojede i često je fokusirana na određenu hranu. Čovek je programiran da nauči koliko je dobra neka hrana – koliko je dobrog ukusa ili mirisa i gde možemo da je nađemo, posebno ako je bogata mastima, šećerom ili solju. Nešto što nas podseća na uživanje u određenoj hrani, kao što je privlačna reklama ili ukusan miris, može da izazove da žudimo za njom. Taj znak pokreće fizički odgovor, povećavajući proizvodnju pljuvačke i želudačnu aktivnost.
Stručnjaci za ishranu navode da su ovi odgovori relativno automatski i teško ih je kontrolisati. Isto tako predlažu i neke strategije za suzbijanje ove žudnje. Kako kažu, prvo treba shvatiti uzrok čovekove žudnje za hranom, kako bi je bolje kontrolisali, održavali zdravu, uravnoteženu ishranu i izbegavali prejedanje. Među glavnim uzrocima žudnje za hranom su:
1. Pozitivna sećanja
Ponekad žudnja za hranom ima veze sa pozitivnim sećanjima. Samo razmišljanje o toplom komadu čokoladne torte može da nas natera da je probamo. Kada jedemo tu čokoladnu tortu, uživamo u ukusu i sećamo se tih prijatnih osećanja, zbog čega kada vidimo ili pomirišemo tortu ponovo poželimo da je pojedemo.
2. Emocije
Naše emocije takođe mogu izazvati žudnju. Često se određena hrana dovodi u vezu sa pozitivnim emocijama, tako da možemo da osetimo jaku želju da jedemo tu hranu kada se osećamo pod stresom ili nam je dosadno, na primer. Stres može da nas natera da jedemo više. A kada smo gladni, biramo veće porcije i potcenjujemo kalorije.
3. Okidači životne sredine
Naše okruženje, kao što je gledanje reklame za određenu hranu na TV ili društvenim mrežama takođe može da utiče na žudnju za hranom. Studije pokazuju da izloženost marketingu hrane utiče na naš izbor namirnica za ishranu. Takođe, naše navike, kao što je slatka poslastica posle večere, takođe mogu da izazovu žudnju.
Kako može da se pobedi žudnja za hranom?
Uglavnom nemamo kontrolu nad znacima u našem okruženju i žudnjama koje oni izazivaju. Ali, postoje neki načini na koje možemo da pokušamo da kontrolišemo situacije u kojima biramo hranu. Na primer, ako žudite za čipsom, da li biste umesto njih mogli da jedete malo posoljene orahe? A ako kada nam se jede nešto slatko – uvek je tu voće. Kako bi žudnju za hranom držali pod kontrolom, mogu da pomognu i neki saveti:
- Izbegavajte kupovinu kada ste gladni i unapred napravite listu potrebne hrane
- Izbegavajte impulsivne kupovine, one neplanirane, „u prolazu“
- Kod kuće voće i povrće treba da budu na vidljivom mestu
- Imajte pri ruci drugu hranu bogatu hranljivim sastojcima, vlaknima i neprerađenu hranu, kao što su orasi, bademi, lešnici, semenke bundeve…
- Ako možete, uklonite hranu bogatu mastima, šećerom i slanu hranu iz svog okruženja.
