Foto: Shutterstock
Pažljivo pratite simptome bolesti, jer lakši oblik covid 19 može brzo da pređe u teži Foto: Shutterstock
Stručnjaci upozoravaju da blagi simptomi covid 19 mogu brzo eskalirati do ozbiljnih, čak po život opasnih simptoma.
Iako će većina ljudi sa covid 19 imati blage simptome ili ih možda uopšte nećete imati, lekari kažu da bi i ljudi sa blagom formom bolesti trebalo pažljivo da prate znakove koji bi potencijalno mogli da postanu opasni.
– Ova bolest može kod nekoga da izazove blage simptome, i da posle toga usledi brz oporavak. Ali suprotno tome, ove osobe mogu da budu bolesne, da deluje da se oporavljaju, a onda se ozbiljno razbole sedam do deset dana kasnije, za šta mislimo da je verovatno povezano sa imunskom poremećajem ili citokinskom olujom za koju smo svi čuli – kaže dr Dana Havkinson, medicinska direktorka za prevenciju i kontrolu infekcija Univerziteta u Kanzasu.
Citokinska oluja se odnosi na prekomernu reakciju imunskog sistema i česta je komplikacija kod respiratornih bolesti, poput covid 19 i teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS).
Kada virus koji uzrokuje covid 19 uđe u pluća, tera imuni sistem da reaguje i imune ćelije napadaju virus. Ovo uzrokuje upalu. Kod nekih ljudi imuni sistem preterano reaguje, što rezultira aktivacijom više imunih ćelija i dovodi do hiper-upale, stanja koje može da bude fatalno.
– Obično kada ljudi dobiju covid 19, sve počne kao prehlada ili uopšte nema simptoma bolesti. Ali iz tog stadijuma infekcija može napredovati i prouzrokovati upalu pluća, što predstavlja glavni razlog zbog kojeg su ljudi bolesni. To se obično dešava oko šestog ili sedmog dana bolesti. Nešto od toga je zbog direktnog dejstva virusa na sama pluća, ali veliki deo je i zbog domaćina – imunološkog odgovora pacijenta na virus, koji može da izazove sindrom respiratornog distresa – kaže dr Din A. Blumberg, šef dečjih zaraznih bolesti Dečje bolnice Univerziteta u Kaliforniji.
Takođe postoje izveštaji da neki ljudi sa covid 19 razvijaju ono što lekari opisuju kao „tihu hipoksiju“. Nivo zasićenja kiseonikom u krvi postaje nizak, ali osoba često to i ne oseti.
Pouzdani simptomi mogu da se pojave dva do 14 dana nakon izlaganja virusu, a to su:
Stručnjaci kažu da trenutno ne postoji način da se predvidi da li će simptomi neke osobe napredovati od blage do teške, iako postoje faktori rizika koji bi ovo mogli učiniti verovatnijim.
– Čini se da su ovaj virus i infekcija koju uzrokuje veoma nepredvidljivi. Znamo za uobičajene simptome – temperaturu, kašalj, otežano disanje, ali viđamo sve više drugih netipičnih simptoma. Pored toga, primećujemo eskalaciju simptoma od blage kliničke slike do teške bolesti – ističe dr Havkinson.
Postoje, kaže, uobičajeni faktori rizika kao što su starost, dijabetes, hipertenzija, plućne bolesti i imunosupresija, ali nažalost, ovaj proces razvoja bolesti i teška forma mogu da pogode bilo koga, a videli smo da se to često događalo.
Iako ne postoji tretman koji sprečava napredovanje simptoma bolesti iz blagog oblika u ozbiljniji, dr Vilijam Šafner, stručnjak za zarazne bolesti sa Univerziteta Vanderbilt u Tenesiju, kaže da postoje stvari koje ljudi sa blagim simptomima mogu da rade kod kuće da bi se osećali bolje.
– Mislim da će dobra hidratacija pomoći da se osećate nešto bolje. Ako imate temepraturu, uzimanje lekova za njeno spuštanje učiniće da se osećate bolje. Kad god neko ima grip ili bilo kakvu respiratornu infekciju, molimo ga da se kloni alkoholnih pića. Budite oprezni sa pićima sa kofeinom, poput kafe ili čaja, jer deluju kao diuretici i dovode do gubitka tečnosti. Zato preporučujemo da pijete puno vode – dodao je Šafner.
Blumberg tvrdi da je deo razloga brzog širenja virusa taj što se oni sa blagim simptomima nisu pravilno izolovali.
– Ako ljudi imaju covid 19, a osećaju se dobro ili se ne osećaju ozbiljno bolesno – izlaze napolje i komuniciraju sa drugima. Upravo iz tog razloga smo imali ovako eksplozivnu pojavu zaraze širom sveta – primetio je.
Blumberg savetuje da je potreban oprez naročito u prvim danima pojave simptoma kada je virus najzarazniji.
– Čini se da je najviša koncentracija u respiratornom traktu oko petog-šestog dana nakon pojave simptoma, a zatim postepeno opada. Ljudi tokom tog vremena, naravno, kašlju i kijaju, što doprinosi većem širenju virusa – objasnio je on.
Za ljude u karantinu kod kuće, lekari savetuju da se hitno jave lekaru ako imaju probleme sa disanjem, uporni bol ili pritisak u grudima i plavičaste usne ili lice, zbunjeni su i dezorjetisani.
Lekari kažu da je veoma važno da pratite svoje simptome, i da reagujete na prvi lošiji znak, jer bi mogla da usledi iznenadna eskalacija simptoma, ya koje ne znate.