I osobe koje treba da obave neku hiruršku intervenciju (planiranu ili vanrednu) trebalo bi da se vakcinišu: imunolog Emina Milošević Foto: privatna arhiva / Shutterstock / eKlinika
Hirurške intervencije nisu kontraindikacija za vakcinu protiv covid 19. Ona se može primiti pre operacije, nakon oporavka posle intervencije, a druga doza se pacijentu može dati i ako je nakon prve morao da ide na neku intervenciju, objašnjava za eKliniku Emina Milošević, docent imunologije na Institutu za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
– Neko ko je izložen takvoj vrsti stresa, svakako je podložniji infekcijama i moguće je da će mu potencijalni imunski odgovor biti nešto slabiji. Međutim, ovakva imunodeficijentnost nije trajna i preporuka bi bila da prvom prilikom, kada se izađe iz bolnice nakon hirurškog lečenja, slobodno primi vakcina. Neće, svakako, ni na koji način nauditi – kaže za eKliniku doc Milošević.
U slučaju da je to neka elektivna hirurgija koja može da se planira, Milošević kaže da bi, ako je pitamo za lično mišljenje, volela da je vakcinisana pre, i dodaje da je jedan od razloga i to što kada se ulazi u zdravstveni sistem, možemo biti izloženiji SARS – CoV – 2 virusu i zaraziti se.
– Svakako, ako je moguće planirati, ne treba praviti situaciju da se, recimo, danas vakcinišete, a da sutra idete na intervenciju, jer se kao reakcija na vakcinu može pojaviti temperatura i 38 ili 39˚C, pa to može biti razlog da se operacija odloži. Ako ste u prilici da kompletirate svoj proces imunizacije pre intervencije, onda je to samo čist plus za vas – pojašnjava.
Ако се nakon prve doze desi neka hirurška intervencija uslovljena višom silom (saobraćajna nezgoda i slično), pacijent će drugu dozu svoje vakcine primiti kada završi svoje lečenje i kada se oporavi.
– Važno je samo da bude potpuno zdrav. To možda neće biti 21. dan, možda će biti 40. dan ili tri meseca, godinu dana kasnije… Imunski sistem će da odreaguje i to će biti svakako bolje nego da je osoba primila samo jednu dozu vakcine – kaže Milošević.
Nevezano za pacijente koji su operisani posle prve doze, i dalje su prisutne nedoumice i pitanja između prve i druge vakcinacije, koja bi trebalo da bude nа 21 dan.
– Slično, druga doza se odlaže kod onih koji su se nakon prve doze razboleli od covid 19. Ako govorimo o onima koji su se razboleli pet, šest, ili desetak dana posle prve doze vakcine, tu se ne radi o reakciji na vakcinu, već o infekciji. Znajući inkubacione periode, takvo inficiranje se desilo upravo negde oko prve doze – prosečno gledano, neko ko je dobio infekciju 10 dana od prve doze vakcine, najverovatnije se inficirao nekih 5 dana pre toga. Imunski odgovor se praktično u tom slučaju poklapa: jedno je odgovor na vakcinu, a drugo prirodna infekcija koja se desila. Ono što odlaganjem vakcinacije treba da se postigne je vremensko razdvajanje: smernica je da se sačeka nekih mesec dana od ozdravljenja i da se onda primi druga doza. Nije nikakav problem ako se vakcina odloži jer se osoba baš u planirano vreme druge doze razbolela. Za optimalan podsticaj imunskog odgovora je važno da razmak između dve doze ne bude kraći od preporučenog – objašnjava sagovornica eKlinike.
Milošević podseća da suština druge doze vakcine jeste da podstakne nastanak još veće količine antitela i još bolji celularni imunski odgovor, ali ne samo to – ta antitela koja se nakon ponavljanih izlaganja infekciji ili nakon višekratnih doza vakcine prave su i uvek za nijansu bolja kvalitetom, ne samo kvantitetom. Dakle, prema njenim rečima, druga doza obezbeđuje i kvalitativno i kvantitativno unapređen odgovor.