Prof. dr Arsen Ristić,kardiolog Foto: Printscreen YT Nova i Shutterstock
– Covid 19 infekcija podiže rizik od stvaranja krvnih ugrušaka i plućne embolije, a sama covid 19 vakcina nema taj mehanizam. Aspirin kao preventiva ne pomaže, ali postoji niz lekova koji preveniraju stvaranje tromba, isključivo pod nadzorom lekara – kaže za portal eKlinika prof. dr Arsen Ristić, kardiolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS). Od bolesnika koji imaju oštećenja srca tokom covida 19, oko 8 odsto pacijenata imalo je istovremeno i pridruženu plućnu emboliju. To su posledice oštećenja krvnih sudova u toku sistemske informacije korona virusa, objašnjava prof. dr Ristić.
Prema rečima dr Ristića, ono što ohrabruje je to da je reč je o jednoj od najozbiljnijih komplikacija u savremenoj medicini, koja može da se blagovremeno spreči adekvatnom terapijom. Pod uslovom da se rizici na vreme prepoznaju.
– U opštoj populaciji bolesnika koji obole od covid 19 ne može se unapred znati za faktore rizika kod svih. Zapravo neki mogu i da ne znaju da imaju, na primer, nasledni faktor za stvaranje krvnih ugrušaka. Postoje ljudi koji jesu u riziku, ali to kod njih dosadašnjim pregledima nije utvrđeno, jer se sama bolest nije do kraja ispoljila – kaže naš sagovornik. Na sreću, kako kaže, postoji niz lekova koji preveniraju stvaranje tromba, pa lekar čim ustanovi problem može terapijom taj rizik da drži pod kontrolom.
Prof. dr Ristić kaže da su poslednjih godina i kod nas dostupne i modernije verzije antikoagulantnih lekova. Ti lekovi ne zahtevaju česte laboratorijske kontrole, kao što je neophodno uz lekove starije generacije. Prevencija je odlazak kod lekara, koji čim ustanovi problem, terapijom drži pod kontrolom „razređivanje“ krvi i prati stanje pacijenta.
Profesor dr Arsen Ristić kaže da aktuelna rasprava u okviru koje se tvrdi da vakcine protiv korona virusa izazivaju tromb, zapravo je, asocijacija same bolesti ka stvaranju krvnih ugrušaka. Na velikoj populaciji od 17 miliona ljudi koji su dobili vakcinu, naime, neminovno je da u toj populaciji ima i onih pomenutih, iz rizičnih grupa. Oni imaju povećani rizik za stvaranje krvnih ugrušaka, ističe naš sagovornik.
– Ne postoji nijedan mehanizam kako bi vakcina sama pravila krvne ugruške, ali postoji mnogo drugih mehanizama. Najpre, sama covid 19 infekcija podiže rizik za stvaranje krvnih ugrušaka i plućnu emboliju. Nažalost, to je jedan od razloga što te bolesnike gubimo – ističe dr Ristić i dodaje da je plućna embolija jedan od 5 najčešćih uzroka smrti, i pre same pandemije korona virusa.
– Svi naši pacijenti koji su pod sumnjom da imaju covid 19 ili su već oboleli, ili postoji mogućnost da su rizični, što pokazuje test D-dimer, dobijaju preventivne terapije protiv krvnih ugrušaka. Obično se najpre daju injekcije potkožno. Nastavi se sa terapijom u periodu od obično dva meseca lekovima kojima se razređuje krv – detaljno objašnjava sagovornik eKlinika portala.
Trombovi, odnosno krvni ugrušci su veoma česta komplikacija među obolelima od covid 19. Pretpostavlja se da je nekoliko mogućih razloga koji ih izazivaju. Pacijenti s težim oblikom korona virusa i inače su bili bolesni od bolesti na primer srca ili pluća, koje su povezane s većim rizikom od razvoja tromboze. Takođe, sama bolest i ležanje nepomično zbog virusa bitan je faktor koji se mora uzeti kao mogućnost zašto dolazi do tromboze. Trombovi mogu da dospeju u pluća, srce i mozak, pa može doći do smtronosnih ishoda zbog plućne embolije ili zbog srčanog ili moždanog udara.
Iskustva pokazuju da se obično krvni ugrušak napravi prvo na periferiji. Na primer, ako neko ima proširene vene na nogama ili ako je bila neka povreda, pa su ljudi duže ležali.
– U tom slučaju može da se dogodi da noga otekne, poplavi ili da boli. Međutim, krvni ugrušci mogu da se pojave direktno u plućnim krvnim sudovima. Tada se obično manifestuje kao napad gušenja, bol u grudima, gubitak svesti, a može biti praćeno iskašljavanjem krvi. Ti simptomi zavise od toga koliki deo cirkulacije u plućima je zahvaćen, odnosno koliko je zapušen krvnim ugrušcima. Uobičajeno se pojavi gušenje i bol u grudima takvog stepena da se pacijenti odmah javljaju u hitnu službu – kaže profesor dr Ristić i navodi da je problem kod osoba koje nemaju tegobe i kod kojih se vremenom stanje pogoršava, a bolest se ne prepozna blagovremeno, i samim tim se ne da adekvatna terapija.
Posebno su ugroženi bolesnici koji su slabo pokretni, koji su imali neku skorašnju povredu ili hiruršku intervenciju. Tipičan primer su bolesnici koji su imali prelom kuka, pa su dugo vremena bili slabo pokretni. Maligne bolesti su grupa oboljenja koji podižu rizik za stvaranje krvnih ugrušaka i za plućne embolije, pojašnjava naš sagovornik.
– Rizična je i jedna velika grupa obolela od sistemskih autoimunih bolesti, pre svega bolesnici sa lupusom. Oni, kao deo ove autoimune bolesti mogu da imaju pridruženu formu sklonosti ka stvaranju krvnih ugrušaka. Ti pacijenti su posebno ugroženi od koronavirusa i komplikacija te bolesti. Kod trombofilije postoji povećan rizik za nastanak tromboze, odnosno krvnog ugruška – dodaje dr Ristić.
Trombofilija je poremećaj kojim se bavi hematologija, predstavlja sklonost ka pojačanom zgrušavanju krvi, koji može biti urođenog ili stečenog karaktera. Otkriva se nastankom tromboze vena ili arterija, najčešće kod mlađih, od 20. do 45. godine života. Ispitivanjima se na veoma lak način može ustanoviti poremećaj i preduzeti adekvatno lečenje za trombofilna stanja.
Profesor Arsen Ristić napominje da je izuzetno opasno i nezamislivo da pacijenti sami određuju terapiju, a samim tim i dozu. Jer, postoji rizik od krvarenja, kako naglašava.
– To je terapija koja sprečava stvaranje krvnih ugrušaka i njeno uvođenje mora biti isključivo pod strogom kontrolom lekara. Mora se doneti odluka u odnosu na rizik od krvarenja. Pacijenti, koji imaju čir, hemoroide, ili neku drugu sklonost ka krvarenju i ukoliko se iz najbolje namere da preventivno antikoagulanti, može se desiti da dođe do krvarenja iz čira – kaže dr Ristić. Prema njegovim rečima lekari koji leče i obolele od covid 19, ali i druge bolesnike koji su pod rizikom za stvaranjem krvnih ugrušaka, itekako vode računa o tom odnosu rizika za trombozu, odnosno riziku od krvarenja.
Ističe i da aspirin, koji naši pacijenti često preventivno uzimaju za ovu vrstu bolesti, na žalost, ne pomaže.
– Samo uzimanje aspirina nije dovoljna prevencija za stvaranje krvnih ugrušaka. Odličan je za koronarne bolesnike, oni koji imaju anginu pektoris, za one koji su imali infarkt ili imaju ugrađen stent, aspirin je doživotna terapija. Ali, nije dovoljan za prevenciju tromboze i plućne embolije.
– Otok
– Bol ili osetljivost koja nije prouzrokovana povredom
– Koža koja je topla na dodir
– Crvenilo ili promena boje kože
– Otežano disanje
– Bol u grudima koji se pogoršava dubokim udisajem ili ležanjem
– Kašalj ili iskašljavanje krvi
– Ubrzan ili nepravilan rad srca