Veći rizik od srčanih smetnji zabeležen je kod pacijenata i sa blažom kliničkom slikom, godinu dana posle oporavka od covid 19, otkrila je nova studija. Simptomi kao što su nepravilan rad srca, nedostatak daha, pritisak u grudima razlog su da odmah posetimo lekara, tvrdi tim istraživača iz Sent Luisa.
Veći rizik od infakta, šloga, srčane slabosti
Tim naučnika američkog Department of Veterans Affairs, istraživao rizik od srčanih smetnji posle preležanog covid 19.U istraživanju je učestovalo 153,760 osoba. U proseku, posle jedne godine od oporavka od akutne faze infekcije, 63 odsto ispitanih osoba bilo u većem riziku od srčanog udara.
Istraživači kažu i da je oko 69 odsto ispitanika bilo u riziku od pojave nepravilnog srčanog ritma, 52 odsto od moždanog udara, a čak 72 odsto od srčane insuficijencije. Skoro tri puta je bio veći rizik od stvaranja krvnog ugruška u plućima, u odnosu na kontrolnu grupu, tvrdi istraživanje objavljeno u časopisu u Nature Medicine.
Rizik od srčanih smetnji i kod mladih i starih osoba
Rizik od ovih bolesti posle preležanog covid 19 je zabeležen i kod mladih i starijih, muškaraca i žena, pušača i nepušača, bez obzira na prethodne bolesti, rekao je Ziyad Al-Aly iz Health Care System and Washington University iz Sent Luisa.
– U riziku su bile i osobe koje su preležale i blažu kliničku sliku bolesti i koje nisu bolnički lečene. Osobe koje su preležale covid 19, zato bi trebalo da zatraže lekarsku pomoć, ako osete bol i pritisak u grudima, ubrzan rad srca, oticanje nogu – naglašava Al-Aly.
Ranija istaživanja došla do istog zaključka
Stručnjaci kažu da su i zamaranje, nemogućnost obavljanja fizičkih aktivnosti, kratak dah, osećaj treperenja u grudima, takođe simptomi koji ukazuju da je potrebno potražiti lekarsku pomoć nakon preležanog covid 19.
I neka ranija istaživanja švedskih naučnika objavljena u časopisu The Lancet tvrde da je infekcija covid 19 potpuno nezavisni faktor rizika za nastanak akutnog infarkta miokarda i ishemijskog moždanog udara. Švedski stručnjaci su zaključili i da bi akutne kardiovaskularne komplikacije mogle da predstavljaju bitnu kliničku manifestaciju zaražavanja, a da će istraživanje dugoročnih efekata sigurno biti veliki izazov u budućnosti za medicinu.
