Za sada se preporučuje 375 mg dnevno tri meseca posle normalizacije stanja Foto: Pexels
Aspirin (acetilsalicilna kiselina), mogla bi da bude od koristi kod terapije covid 19, posebno u lečenju produženih simptoma bolesti. Stručnjaci naglašavaju da ova terapija ima svoju primenu u periodu oporavka, uz opasku da aspirin nikako nije lek protiv covid 19.
Uočeno je da su ljudi koji su, od ranije u terapiji koristili acetilsalicilnu kiselinu, imali čak i blažu kliničku sliku bolesti. Ne postoje, ipak, još jasni dokazi da bi aspirin mogao da se pokaže kao uspešan lek kod svih pacijenata bolesnih od covid 19, pa stoga ovaj lek nikako ne bi trebalo sami sebi da prepisujemo. S druge strane, smatra se da aspirin može sprečiti porast D – dimera i smanjiti rizik od arterijske ili venske tromboze u određenim fazama bolesti.
– Veliki broj pacijenata koji se leče od covid 19 dobija i aspirin, obično u dozama od 75 mg do 150 mg. Rezultati kliničkih studija koje su toku pokazaće da li ove, ili nešto veće doze, mogu da obezbede konzistentno povoljan odnos koristi i rizika. Te studije, ipak, nisu koncipirane na takav način da bi na osnovu njihovih rezultata aspirin mogao da se pojavi kao nezamenljivi deo profilaktičkog ili terapijskog režima kod svih ili znatne većine pacijenata sa covid 19. Aspirin ne može da zameni preventivne mere, koje obavezno uključuju i sprovođenje vakcinacije – kaže za eKlinika portal prof. dr sc. Miroslav Savić, sa Katedre za farmakologiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.
U najnovijoj studiji izraelskih naučnika navodi se da aspirin možda sprečava infekcije virusom SARS-CoV-2. U radu za koji se tvrdi da je prošao recenziju naglašava se da male doze aspirina smanjuju rizik od infekcije za 29 odsto. Stručnjaci koji su govorili za naš portal ipak, navode da primena acetilsalicilne kiseline kod terapije covid 19 nije zvanična.
– Aspirin je lek sa jasnim spektrom farmakoloških efekata i dobro utemeljenim indikacijama. U nižim dozama, koje ispoljavaju antiagregacijsko dejstvo, koristi se u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja. Primena kod covid 19 nije zvanično indikovana. Pacijent koji je primao aspirin, pre nego što je oboleo od virusne infekcije može, u većini slučajeva, da nastavi sa terapijom. Moguće je i uvođenje aspirina u cilju prevencije tromboembolijskih stanja kod ove infekcije, s tim da je izvesno da primena aspirina u monoterapiji nije dovoljna mera kod pacijenata sa rizikom od tromboze – naglašava dr Savić.
U svetu je u toku ili je odobreno oko 20 kliničkih studija sa primenom aspirina kod covid 19, ipak, kako precizira dr Miroslav Savić, za sada nema jasnih dokaza kliničke efikasnosti.
– Pretpostavka da bi aspirin mogao da ostvari specifično antivirusno dejstvo nije utemeljena na rezultatima dobijenim u okolnostima koje odgovaraju realnoj primeni leka –objašnjava naš sagovornik. Stvaranje krvnih ugrušaka kod obolelih od covid 19 biće predmet daljeg istraživanja, a dr Savić naglašava da sigurno, ovom riziku doprinose i direktni efekti dejstva virusa na određene ćelije, koje su uključene u procese hemostaze i koagulacije.
– U tom smislu, svakako su tromboembolijski događaji posebno izraženi rizik kod teških oblika ispoljavanja covid 19, ali realni podaci nedvosmisleno dokazuju i da pacijenti sa blagim oblicima ispoljavanja infekcije, uključujući i asimptomatske, mogu da imaju poremećaj balansa koagulantnih i antikoagulantih mehanizama. Takav poremećaj zahteva profilaktičku primenu lekova koji treba da smanje aktivnost trombocita i/ili faktora koagulacije – objašnjava dr Miroslav Savić.
Neki stručnjaci čak tvrde da bi ovaj lek mogao da bude prevencija mnogih bolesti, čak preporučuju da se preventivno koristi u doba godine kada smo podložniji virusima. Dr Savić objašnjava da je acetilsalicilna kiselina dobro poznat lek koji ima više lica, ali i da nikako nije univerzalno profilaktičko sredstvo.
– Primena aspirina nema nikakve sličnosti sa konceptom vakcinacije, budući da su efekti aspirina na mehanizme urođene i stečene imunosti – koji jesu od prioritetnog značaja kako u prevenciji tako i u terapiji infektivnih bolesti – sekundarni po mehanizmu i uglavnom minorni po intenzitetu. Brzo i obuhvatno sprovođenje vakcinacije je nezamenljiv pristup kod pandemije covid 19. Ukoliko je osoba koja se vakciniše prethodno primala aspirin, nema razloga da se režim doziranja menja zbog vakcinacije – podvlači dr Savić.
U toku infekcije bitna je dobra cirkulacija Foto: Shutterstock
Postoji mišljenje da lek treba piti izvesno vreme posle preležane bolesti, posebno kod produženog oblika covid 19. Naš sagovornik, ipak, podvlači da nema još jasnog mehanizma kojim bi aspirin mogao da smanji intenzitet i obim tegoba koje prijavljuju pacijenti sa produženim covid 19.
– Kada se posmatra period koji sledi nakon povlačenja glavne simptomatologije bolesti, treba razlikovati rezidualne i/ili sukcesivno pojavljujuće/rotirajuće simptome, koji su ponekad toliko intenzivni da pacijent oseća da ima stalnu bolest. Postoje i poremećaji u biohemijskim parametrima vezanim za koagulaciju, koje pacijent obično „ne oseća“, a koji sa sobom nose rizik od infarkt miokarda, moždanog udara, tromboze dubokih vena ili plućne embolije. Aspirin može da ima određeno mesto, u zavisnosti i od prethodnog stanja kardiovaskularnog sistema, u prevenciji kardiovaskularnog morbiditeta. Svakako, u toj primeni može se razmotriti kombinovanje aspirina sa drugim lekovima koji smanjuju rizik od razvoja trombotskih događaja – kaže dr Savić, dok specijalista internista-kardiolog prim. dr Snežana Pavlović u razgovoru za eKlinika portal ističe značaj acetilsalicilne kiseline kod produženog covid 19.
– Za sada se preporučuje 375 mg dnevno tri meseca posle normalizacije stanja. Ipak, period oporavka nije do kraja jasan. Ranije se smatralo da je dovoljno 15 dana za oporavak, sada se smatra da taj period traje tri meseca posle izlaska iz akutne faze i preporučuje se acetilsalicilna kiselina – kaže dr Pavlović za eKlinika portal.
U akutnoj fazi bolesti, kada su visoke vrednosti D dimera, ne treba davati ovaj lek, jer kako naglašava doktorka, aspirin bi mogao u toj fazi povećati rizik od krvarenja.
– Uočeno je da posle otpusta iz bolnice kod nekih ljudi i dalje rastu vrednosti D- dimera, a on nam govori da se negde dešava neki proces s rizikom od koagulacije (zgrušavanja krvi). Kako ne bismo ljude držali na antikoagulantoj, mi dajemo antiagregacionu terapiju, primenom aspirina možemo da sprečimo porast D – dimera i da smanjimo rizik od arterijske ili venske tromboze – kaže dr Pavlović.
Dr Snežana Pavlović kaže da je moguće da će acetilsalicilna kiselina u određenoj koncentraciji u našem organizmu, u slučaju zaražavanja virusom, smanji zapaljensku reakciju. Navodi i da je uočeno i da su neke osobe, koje su uzimale asprin kao terapiju, pre covid 19, uglavnom imale blažu kliničku sliku bolesti.
-Preventiva upotreba dnevne doze do 100 miligrama, može da bude sasvim korisna, jer se poboljšava prokrvljenost u svim organima. U toku infekcije bitna je dobra cirkulacija, jer se zna da kod ljudi koji teško nastradaju po pitanju problema s plućima, dolazi do stvaranja ugrušaka u najmanjim plućnim kapilarima – kaže dr Pavlović.
Doktorka preporučuje da se, aspirin, ukoliko se koristi u dužem vremenskom periodu uzima, posle nekih jačih dnevnih obroka, na primer, ručka.
– Koliko god mi čuvali želudac, jednostavno, posle par godina se može javiti problem s želucem ili anemija. Takođe, lek ne smeju da uzimaju osobe koje su alergične na acetilsalicilnu kiselinu – podseća naša sagovornica, dok dr Savić navodi da je poznat bezbednosni profil aspirina i da on varira u zavisnosti od doze.
– Sigurno je da je doza do 150 mg dnevno, što je u rangu doze koje preveniraju kardiovaskularne bolesti, podnošljivija od primene 10 i više puta većih doza, koje ispoljavaju znatno analgetičko, antiinflamatorno i antipiretičko dejstvo. Svakako, aspirin ne treba da se uvede kod pacijenata koji imaju poznatu preosetljivost na ovaj lek ili koji imaju veliko krvarenje u skorijoj anamnezi. Uobičajeni neželjeni efekti koji se zbirno označavaju kao gastrična (stomačna) nepodnošljivost nisu apsolutna kontraindikacija za primenu aspirina kod covid 19 – objašnjava dr Miroslav Savić.