- Infekcija covid 19, tvrdi većina stručnjaka, krajnje je nepredvidiva, i niko još sa sigurnošću ne može da kaže da li nas na jesen očekuje već najavljeni četvrti talas epidemije ili će, pak, uslediti smirivanje situacije. Ono sa čim se svi slažu i smatraju ključem uspeha je masovna i brza imunizacija stanovništva.
Na jesen se očekuje 4. talas epidemije
Premijerka Ana Brnabić izjavila je 15. maja da je u Srbiji trenutno vakcinisano oko 42 odsto punoletnog stanovništva, ili oko 2,27 miliona ljudi. Kako je navela, cilj je da vakcinisano bude bude najmanje 50 odsto punoletnog stanovništva i da se do 21. juna Srbija otvori za slavlja, svadbe, rođendane, pa „da završimo sa koronom do 21. juna“. U isto vreme stručni deo Kriznog štaba za borbu protiv covid 19 je mnogo obazriviji, pa tako dr Predrag Kon, epidemioolog i član ovog tela, tvrdi da je realno da očekujemo porast broja zaraženih na jesen i pojavu novog, četvrtog talasa. Dr Kon precizira da sve zavisi od nas samih i od odziva na vakcinaciju, ali naglašava i da nije fiksiran datum posle kog bi trebalo da budu dozvoljena veća okupljanja.
Još je rano govoriti o kolektivnom imunitetu
Stručnjaci koji su govorili za portal eKlinika tvrde da je 42 odsto populacije koja je primila vakcinu i dalje veoma mali deo imunizovanih i da je potrebno da imamo barem 80 odsto vakcinisanih, kako bismo mogli da pričamo o kolektivnom imunitetu.
Profesor imunologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu dr Dušan Popadić, smatra da bi broj imunizovanih osoba trebalo da iznosi 95 odsto kako bismo mogli da dosegnemo kolektivni imunitet i uđemo mirnije u jesen i zimu.
– Ukoliko se što više ljudi vakciniše nećemo imati novi pik, to je jasno. Ako je manje vakcinisanih – imaćemo ga. Tokom jeseni više se boravi u zatvorenom prostoru, pa je potpuno logično očekivati novi talas. Sve zavisi od obuhvata vakcinacije – kaže za eKliniku profesor dr Popadić.
„Imao sam covid 19, pa neću da se vakcinišem“ je rizično stanje
Profesor dr Dušan Popadić, ipak, smatra da je još rano da proglašavamo pobedu nad virusom, ali da očekuje da će se do oktobra ili novembra što više ljudi vakcinisati.
– Svi treba da se vakcinišu. Ima dosta tih nepreciznih stanja, na primer, „imao sam covid 19, pa neću da se vakcinišem“. Pitanje je kako je nečiji imuni sistem odreagovao na infekciju, da li je stvorio imunitet ili ne. To, što je neko u nekom momentu bio pozitivan, i imao možda jedan dan neke simptome, ne garantuje da ima i adekvatan imunski odgovor. Teža infekcija obično izaziva bolji imuni odgovor, ali koliko je ko imun je vrlo rastegljiv pojam, pa je najsigurnije vakcinisati se – preciziran je profesor Popadić.
Ukrštanje covid 19 i respiratornih infekcija
Da li će eventualni četvrti talas biti blaži ili da li će doći do ukrštanja covid 19 i respiratornih infekcija, zavisi i od ponašanja građana.
– Epidemiološke mere su skrojene da štite od svih infekcija. To je specifičan set mera, maske su zaštita i od covid 19 i od gripa. Rizik se smanjuje s brojem vakcinisanih, a kada taj broj pređe 80 odsto stanovništva, onda se već osećaju drastične razlike, jer je mnogo teže širenje virusa. Bitno je da se što više i brže ljudi imunizuje. Sada imamo dovoljno vakcina i mogu da se vakcinišu i deca od 16 do 18 godina. Oni srećom ne oboljevaju teško, ali su veoma aktivni u širenju infekcije, pa bi iz epidemioloških razloga bilo dobro da i oni prime vakcnu – smatra prof. Popadić.
Kada ovakav virus uđe u humanu populaciju, ostaće u njoj
Profesor dr Dragan Delić, infektolog i bivši direktor Klinike za tropske i infektivne bolesti, kaže da nije pristalica nikakvih prognoza, kada je u pitanju virus. U razgovoru za naš portal profesor Delić navodi da smatra da je potrebno da organizaciju, snagu i energiju usmerimo na to da se što pre apsolvira problem vakcinacije, a ne da se prognozira šta će biti na jesen.
– Sporija vakcinacija ostavlja virusu prostor za mutacije i promene, i samo je pitanje u kojem će pravcu one ići. Ono što je sigurno jeste da će jedan ovakav virus, kada uđe u humanu populaciju – i ostati u njoj. On nema gde da ide. Ovo je za njega slepa ulica, prema tome, on će se privići na nas i mi ćemo se, pod znacima navoda, na neki način, privići na njega, tako da će se uspostaviti neka ravnoteža, kao i sa drugim virusima – objašnjava prof. dr Delić.
Ne ponašamo se racionalno
Do sada je 3.500 virusa prešlo iz životinjskog sveta na humanu populaciju, podseća profesor Delič, i može se reći da će SARS‑CoV‑2 biti 3.501 virus.
– Ali, koliko će on biti aktuelan i koliki će biti njegov značaj, koliko će talasa imati, to ne zavisi od virusa koliko zavisi od nas, od naše organizacije, vakcinacije i protivepidemijskih mera. A ko to može da predvidi? Mislim da svi matematički modeli u Srbiji padaju u vodu, nepredvidivi smo i ne ponašamo se racionalno – smatra prof. dr Delić po kome je, kako kaže, potrebno da od 80 do 85 odsto stanovništava bude imunizovano, jer se virus veoma lako prenosi:
– Oko 50 odsto vakcinisanih je mala cifra i to neće obezbediti potpunu bezbednost i sigurnost, pogotovo ako se protivepidemiloškemere ne poštuju. Mislim da su naše mere previše labave i ne poštuju se u velikom broju, naša epidemiološka kriva se produžila i ona traje već od novembra meseca. To bi sigurno bilo ranije završeno da su mere bile strože. Nisam taj koji odlučuje, ali smatram da struka pravi previše kompromisa. Ne poštuju se mere koje se usvoje, pa je sve krajnje nepredvidivo – naglašava profesor Delić, uz napomenu da se on više bavi kliničkim, a ne epidemiološkim merama u vezi covid 19. Mnogo toga se, kako ističe, dešava spontano i nekontrolisano, bez oštrih sankcija da se to spreči.
– Naše protivepidemijske mere, u odnosu na Evropu, su najliberalnije. Prećutno smo usvojili švedski model, ali ne možete švedski mentalitet da poredite sa srpskim – podseća prof. Delić.
Bitno je da se što više i brže ljudi imunizuje Foto: Shutterstock
Ako postignemo kolektivni imunitet, i da se javi četvrti talas – bio bi slabiji
Prema zvaničnim podacima od 19. maja, u poslednja 24 sata preminulo je još 15 osoba od posledica covid 19 u Srbiji, pa je ukupan broj žrtava povećan na 6.725, objavljeno je na sajtu Ministarstva zdravlja covid19.rs. Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, testirana je 10.761 osoba, a registrovano je 609 novih slučajeva zaraze.
Kako upozorava epidemiolog dr Dušan Vujnović, broj novih slučajeva zaraze na dnevnom nivou bi morao da bude manji od 100, kako bismo mogli da pričamo o nekom većem popuštanju mera.
– Virus je u smirivanju i ovo što se zadnje dešavalo, to se definiše kao druga krivuljska grba, trećeg talasa. Što se tiče najavljenog četvrtog talasa sve zavisi od toga šta će se desiti sa sojevima koji stalno mutiraju i da li će oni značajnije prodreti na našu teritoriju. Ukoliko uradimo onako kako smo predvideli i budemo imali 80 odsto vakcinisanih, onda bismo u novembru mogli da budemo mirni – kaže za portal eKlinika epidemiolog dr Vujnović. On smatra da najave čelnika Kriznog štaba o eventualnom četvrtom talasu na jesen imaju korelacije i sa sezonskim gripom, koji nas je zaobišao obe godine.
– Sezonski grip tip A javlja se na svake tri do četiri godine, ali ima animoziteta među virusima. Jači virus dominira nad slabijim, istisne ga jednostavno i to je možda jedna od pretpostavki za četvrti talas. Ali, ukoliko, postignemo kolektivni imunitet i da se javi četvrti talas on bi bio slabiji, obuhvatio bi deo stanovništva koje nije imunizovano, a to su uglavnom deca i mladi do 25 godina. To je populacija koja bi se značajno bolje borila s virusom, pod uslovom da nam ne dođu virusi koji imaju više mutacija – objašnjava dr Dušan Vujnović.
Kako da se razmišlja o Egzitu
Dr Vujnović smatra da je još rano da se govori o nekom popuštanju mera i da ne zna na osnovu čega je utvrđen 21. jun kao dan kada će mere biti znatno ublažene.
– Dok su na snazi aktuelne brojke, mislim da nema razloga da govorimo o većem popuštanju. Može da se popušta u smislu frizeri mogu da rade, ali organizacije skupova, koncerata, utakmica – to je neverovatno. Kako neko može da razmišlja da organizuje Exit, ako smo postigli samo 50 odsto kolektivnog imuniteta – pita se dr Vujnović i upozorava, da i uprkos svim željama, vakcinacija ide svojim tokom, i da ima delova zemlje, kao što su Tutin i Novi Pazar, gde je slabija:
– Dosta ljudi iz ovih krajeva radi u inostranstvu, pa uvek postoji mogućnost importovanja virusa ili nekog novog soja virusa. Treba popuštati mere, ali veoma postepeno, uz strogo poštovanje kriterijuma, a to je manje od 100 novoutvrđenih slučajeva na dnevnom nivou.
Četvrti talas pod znakom pitanja
Imunizacija u Srbiji je, za sada dobro organizovana, smatra dr Dušan Vujnović, ali i kada situacija bude mnogo povoljnija, moramo i dalje voditi računa o epidemiološkim merama.
– Poznajući naš mentalitet treba apelovati da budemo odgovorni, da slušamo ono što govori Krizni štab. Jedna smo od retkih zemalja koja nudi četiri vakcine. Izrael je najbolje vakcinisao stanovništvo, ali oni su imali na raspolaganju samo Pfizer vakcinu. Lično, kao epidemiolog, smatram da je četvrti talas pod znakom pitanja i on će, ako dođe do nas, biti mnogo lakši – kaže dr Vujnović.
Epidemiološka slika se, prema njegovim saznanjima, poboljšava. Kina i Rusija rade na novim serijama vakcina. Nešto bolje stanje je i u Evropi, ali dr Vujnović navodi da je u nekim delovima Evrope vakcinacija veoma slaba.
– Kada je u pitanju četvrti talas, značajno je koliki ćemo kolektivni imunitet postići početkom jeseni i kakva će situacija biti u okruženju. Bitan faktor su i naši ljudi u inostranstvu. U Nemačkoj, Francuskoj, Italiji procenat imunizacije je nizak, što je meni neverovatno – priznaje dr Vujnović.
Turisti i putovanja – rizik od mešanja više vrsta sojeva virusa
U slučaju dolaska većeg broja stranih turista mogao bi da se uvede obavezan PCR test, jer u suprotnom, kako ističe dr Dušan Vujnović, dovodimo sebe u rizik i izlažemo se mogućnosti prožimanja više vrsta sojeva.
– Većina ljudi koji se vakcinišu imaju kvalitetan imunitet na šest meseci, ali za dalje nema garancija, iako postoji uverenje da on traje do jedne godine, što još ne može da se dokaže. Bilo bi dobro da svi koji su preležali bolest ili se imunizovali, posle šest meseci ili godinu dana od poslednje doze, provere svoj status kroz serološko ispitivanje krvi. Da se vidi da li poseduju imunoglobuline G u krvi, da utvrde titar antitela. Nizak titar na samom pragu i onaj visok su ogromna razlika, u slučaju da čovek dođe u kontakt s agensom, odnosno virusom – predlaže dr Vujnović i objašnjava da, ako postoje indikacije, građani od opredeljenog lekara traže besplatno testiranje antitela.
– Ali, za sve one građane koji iz čiste znatiželje žele da se testiraju, to jeste moguće, ali uz plaćanje. U slučaju da se osoba posle imunizacije oseća potpuno zdravom i sposobnom, bez problema, onda nema razloga da proverava antitela. Ali, bilo bi dobro da, na primer, sve osobe s težom kliničkom slikom, koje su imale problema sa zgrušavanjem krvi, redovno prate nivo D dimera, jer je tromboembolija srca ili pluća, dovela do dosta smrtnih slučajeva – upozorava dr Vujnović.
Za sada dostupne vakcine, prema laboratorijskim ispitivanjima, pokazuju efikasnost i premaindijskom soju Foto: Shutterstock
