Kako bi se zaštitio što veći broj stanovnika protiv covid 19 infekcije, strategiju vakcinacije dece prve su počele da primenju Sjedinjenje Američke Države i Kina, vakcinacija maloletnika dozvoljena je iu zemljama Evropske unije, a i u Srbiji. U SAD je dozvolu prva dobila Pfizer-BioNtech covid 19 vakcina, za imunizaciju dece od 12 do 17 godina, dok je kineska kompanija Sinovac saopštila preliminarne podatke koji pokazuju da je njena vakcina protiv covid 19 sigurna za decu u uzrastu od tri do 17 godina, da bi kineski regulatori odobrili hitnu upotrebu vakcina i kod dece od tri godine. Vakcinacija dece izazvala je polemiku u javnosti, u smislu da li je zaista neophodna i da li se vakcinisanjem dece juri ka nekim brojkama kako bi se došlo do kolektivnog imuniteta.
Vakcina za decu odobrena i u Srbiji, slede pripreme, pa primena
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije ALIMS odobrila je primenu vakcine protiv covid 19 proizvođača Pfizer-BioNtech, za uzrast 12 do 15 godina. Stručnjaci ALIMS agencije, kako je saopšteno, rigorozno su kontrolisali sve naučne podatke iz kliničkih ispitivanja, koja su izvodili proizvođači i koje su sprovedene u drugim državama. Oglasili su se pedijatri i specijalisti koji su saglasni da je potrebno imunizovati decu jer i oni mogu da budu prenosioci infekcije, ali da bi, svakako, deca sa hroničnim bolestima i mogućnostima za komplikacije trebalo da imaju apsolutni prioritet, uz konsultaciju sa pedijatrom ili nadležnim lekarom.
Po proceduri, slede aktivnosti drugih nadležnih institucija, stručnih komisija i tela nadležnih za imunizaciju, ali i pedijatriju, kako bi se ispunili neophodni uslovi i definisali dodatni kriterijumi, pre nego što zaista započne primena vakcine na pomenutom uzrastu, odnosno, imunizacija dece protiv covid 19, saopšteno je iz naše nacionalne agencije za lekove.
Kako se nove vakcine i lekovi testiraju kod dece
U savremenom dobu, a prema principima dobre lekarske prakse i zakonima regulatornih agencija, koje odobravaju primenu lekova kod ljudi, nijedan lek ili vakcina se ne mogu odobriti za upotrebu bez kliničkih ispitivanja, takozvanih „trajala“, navodi u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Ida Jovanović, specijalista pedijatrije, dečji kardiolog i ekspert u prenatalnoj dijagnostici urođenih srčanih mana.
– Kod posebno osetljivih grupa građana, kao što su deca i trudnice, nije lako izvesti klinička ispitivanja, a testiranja novih lekova ili vakcina, kod dece je posebno kompleksno, zbog veoma strogih etičkih pravila i odobrenja od strane roditelja i pristanka deteta – objašnjava profesorka Jovanović.
Ta ispitivanja, kako kaže, uzimaju u obzir specifičnosti imunog sistema kod dece i njihove prijemčivosti na covid 19 infekciju u odnosu na odrasle, uz posebne mere predostrožnosti vezane za sigurnost vakcine. Uvek se u takvim ispitivanjima ima na umu da deca nisu samo mali odrasli ljudi. U vezi sa tim, navodi dr Jovanović, testiraju se različite doze ne bi li se došlo do doze koja izaziva snažnu imunu reakciju bez previše uzgrednih efekata. U početku kliničkih ispitivanja za vakcinu protiv covid 19 infekcije, kako ističe, roditelji su burno negodovali kada su pozivani da njihova deca u njima učestvuju, posebno za decu mlađu od 12 godina.
Medicinsko „da“ za vakcinaciju, jer deca su važan faktor u lancu prenošenja i mutacija virusa
Profesorka Ida Jovanović objašnjava najpre medicinske, a onda i druge aspekte pitanja da li i zašto vakcinisati decu vakcinom protiv covid 19:
– Poznato je da deca retko oboljevaju od teških formi covid 19 infekcije i da su smrtni ishodi izuzetno retki (neka procena je dvoje na 1.000 obolelih, a verovatno i ređe). Međutim, takođe je poznato i da neka deca koja preleže i blagu formu covid 19 infekcije kasnije mogu da razviju teško oboljenje nazvano Multi-sistemski Inflamatorni Sindrom (MIS-C). Prema tome, postoje jasni medicinski razlozi zašto treba vakcinisati i decu, posebno onu koja su u visokom riziku od komplikacija bolesti. Drugi razlog za vakcinaciju dece je činjenica da ukoliko želimo da postignemo kolektivni imunitet i vratimo se normalnom načinu života, neophodno je da presečemo lanac prenošenja bolesti, a deca u tome mogu značajno da doprinesu.
U lancu prenosa deca su kritična zbog mutacija
Takođe je poznato, kaže dr Jovanović, i da deca, posebno mlađa, nisu super-prenosioci SARS-CoV-2 infekcije, kao što su prenosioci virusa gripa.
– Ona, međutim, mogu postati značajniji faktor u prenošenju virusa zbog pojave novih varijanti virusa (mutacija), koje su dovele je do veće učestalosti zaražavanja dece, posebno adolescenata i školske dece. Iako se broj vakcinisanih u odrasloj populaciji povećava, virus će, prema mišljenju stručnjaka, naći put da preživi i da se prenosi sve dok mu se ne preseče put širenja. Mora se napomenuti da su ispitivanja u nekim razvijenim zemljama, poput Engleske, pokazala da oko polovina školske dece ima antitela, a da nisu ni znali da su imali covid 19 infekciju, niti su vakcinisani – naglašava sagovornica eKlinika portala.
Da li deca reaguju drugačije na vakcinu od odraslih
Na ovo pitanje profesor Ida Jovanović odgovara potvrdno i objašnjava da je dečji imuni sistem prepun ćelija koje nisu dolazile u kontakt sa patogenim klicama, pa zato stvaraju snažan imuni odgovor na vakcinu. Tako su, na primer, deca uzrasta 12 do 15 godna imala znatno više blokirajućih antitela nego osobe od 16 do 25 godina i zato se očekuje da će deca češće imati povišenu temperaturu. Teško je, kaže naša sagovornica, koja je i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, proceniti efikasnost vakcinacije kod dece, ali primarni cilj njihove vakcinacije je zaustavljanje prenošenja virusa.
Deca sa hroničnim oboljenjima u većem riziku od komplikacija
– Vakcine kod dece neće biti odobrene ukoliko postoji značajna mogućnost za razvoj ozbiljnih sporednih efekata. Do sada je dokazano da su vakcine sigurne kod dece starije od 12 godina, a prema informacijama koje posedujemo, sledeće godine se očekuju rezultati za još mlađu decu – navodi dr Jovanović koju roditelji često pitaju da li je dete koje ima neko hronično oboljenje, na primer, urođenu srčanu manu (USM), u većem riziku da oboli ili ima komplikacije od covid 19 infekcije i da li treba da se vakciniše?
– Deca sa USM imaju isti rizik da obole od covid 19 infekcije. Ali, ako se razbole, nisu sva deca u podjednakom riziku od razvoja teških formi bolesti i komplikacija – odgovara profesor Ida Jovanović.
Individualni nivo rizika i određivanje prioriteta
– Roditelji bolesne dece, recimo, u slučaju srčanih mana ili drugih hroničnih bolesti, moraju se kod svog lekara informisati o nivou rizika za svoje dete da bi znali kako da se ponašaju, kakao da ga zaštite i da li da insistiraju na vakcinaciji, čak iako je dete mladje od 16 godina – objašnjava dr Jovanović i dodaje da osobe sa istim oboljenjem imaju manji rizik, ukoliko su mlađe. Ističe i da su u posebnom riziku deca sa specijalnim potrebama koja su smeštena u nekoj instituciji.
Sa aspekta rizika od teških formi i komplikacija, pacijenti se dele u 4 grupe:
a) uobičajen, nizak rizik
b) visok rizik
c) posebno visok rizik
d) ekstremno visok rizik (deca klinički jako ugrožena, npr. posle transplantacije organa, na imunosupresivnoj terapiji, Daunov sindrom)
– Važno je da roditelji znaju u kojoj grupi rizika je njihovo dete da bi znali kako da se ponašaju. Ukoliko je dete u kategoriji ekstremno visokog rizika ne treba da pohađa vrtić ili školu. Ukoliko dete oboli od covid 19 infekcije, potrebno je da se leči u visoko specijalizovanim ustanovama koje mogu da zbrinu svaku komplikaciju. Vakcinacija takve dece je apsolutni prioritet – istakla je u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Ida Jovanović, specijalista pedijatrije i dečji kardiolog.
