Britanski istraživači su u okviru Zoe kovid studije otkrili da se vremenom, ali najverovatnije i mutacijama virusa zbog novih sojeva menjaju i osnovni simptomi covid 19, kao i da variraju i razlikuju se u slučaju vakcinisanih i nevakcinisanih. Specifičnost ove studije je u tome što su zaražene osobe svoje simptome prijavljivale putem aplikacije, a njena važnost ogleda se prvenstveno u tome što je rano testiranje na covid 19 na osnovu simptoma ključno za ograničavanje širenja zaraze.
Kriterijumi studije koji su ukazali na razlike
Studija je pokazala da se drugačije kombinacije simptoma manifestuju u različitim populacijskim grupama – kod mlađih pacijenata simptomi mogu biti potpuno drugačiji u poređenju sa starijima, a muškarci takođe mogu da imati potpuno različite simptome u odnosu na žena u ranim fazama infekcije covid 19.
Istraživači su uporedili sposobnost predviđanja ranih znakova bolesti koristeći trenutne dijagnostičke kriterijume Nacionalne zdravstvene službe u Velikoj Britaniji i formulu Gausovog procesa (serijski model vezan za vremenske karakteristike kroz linearnu algebru). Takođe, upotrebljene su neke karakteristike o osobama pogođenim infekcijom kao što su starost, pol i zdravstveno stanje, uz opis 18 simptoma sa, kako se pokazalo, različitom važnošću za rano otkrivanje infekcije virusom SARS – CoV – 2.
Glavni rani simptomi kod pojedinih kategorija zaraženih takođe mutiraju
Najkarakterističniji simptomi za rano otkrivanje covid 19 bili su gubitak mirisa, bol u grudima, glavi ili stomaku, uporni kašalj, neuobičajen bol u mišićima.
Međutim, ova studija je pokazala da za starije grupe obolelih gubitak mirisa više nije bio prisutan kao rani simptom dok su drugi, poput dijareje, postajali bili ključni i izbijali u prvi plan. Groznica takođe nije spadala u primarne rane simptome bolesti ni u jednoj starosnoj grupi.
Muškarci su češće prijavljivali nedostatak vazduha, umor, i groznicu, dok si se kod žena češće javljali gubitak mirisa, bol u grudima i uporni kašalj.
Značaj vakcinacije ogroman u težini simptoma i kliničke slike
Vakcinisani učesnici studije prijavili su manje simptoma koji su i kraće trajali, i imali su brži oporavak, uz sprečavanje po život opasnih formi bolesti. Oni uglavnom prijavljuju simptome kao što su glavobolja, curenje sekreta iz nosa, upala grla, kijavica, gubitak mirisa. Kod nevakcinisanih se javljaju glavobolja, upala grla, sekret u nosu, groznica, uporni kašalj, ali je i mnogo veća mogućnost za razvijanje teže kliničke slike.
Zanimljivo je da je gubitak čula mirisa pao na deveto mesto po učestalosti simptoma, a otežano disanje se javlja još ređe. Naučnici preptostavljaju da ove fluktuacije mogu da ukažu na to da se prethodno poznati simptomi menjaju kako virus mutira.
Jedna nedavna studija Univerziteta u Majncu pokazala da više od 40 odsto svih zaraženih ne zna da ima ili je imalo koronu, a autor Filip Wild potvrdio je da se zbog statusa vakcinacije ili niske incidencije ne sme odustati od testiranjavo je važno merilo za praćenje dinamike pandemije“, rekao je on za DW.
Reč stručnjaka
Dr Claire Steves, vodeći naučnik na Zoe studiji covid 9 komentarisao je da je važno da ljudi znaju da su se najraniji simptomi širokog spektra promenili. On misli i da bi uputstva za testiranje mogla da se ažuriraju kako bi se omogućilo da se slučajevi detektuju ranije, posebno pred novim varijantama koje su visoko prenosive.
Profesor Tim Spector, naučni koautor Zoe projekta i profesor epidemiologije na Kraljevskom koledžu u Londonu kaže da je važno širiti poruku da postoje više od samo tri glavna ili više simptom.
– Naši podaci pokazuju da su oni nešto blaži i uporedivi sa simptomima teške prehlade, sa curenjem iz nosa, glavoboljom i bolom u grlu, za sve starosne grupe. Ako se iz bilo kog razloga osećate loše, uradite test, jedino tako možemo uticati na suzbijanje zaraze – apeluje.
Dr Marc Modat, viši predavač na Fakultetu biomedicinskog inženjerstva na Kraljevskom koledžu u Londonu izrazio je zadovoljstvo što su uspeli da identifikuju da se profil simptoma sada razlikuje od grupe do grupe. On sugeriše da kriterijume za podsticanje ljudi na testiranje treba personalizovati koristeći podatke o kategorijama kao što su godine, a da bi mogao da se razmotriti veći skup simptoma, uz različite manifestacije bolesti kroz različite populacione grupe.
