Podvarijanta BA.2 Omikron soja počinje da se širi svetom Foto: Shutterstock
Omikron BA.2 varijanta, kako upozorava regionalna direktorka Svetske zdravstvene organizacije dr Dorit Nitzan, postaje dominantni soj širom sveta, a zbog razlike ove podvarijante i oroginalnog Omikron soja moglo bi da dođe do većih problema. Dok je originalna varijanta Omikron, prvi put otkrivena u Južnoj Africi krajem novembra 2021. i dalje dominantni soj virusa u većini zemalja, sve više počinje da zabrinjava nova BA.2 podvarijanta, koja zaustavlja trend pada infekcija.
Jedna od tri podvarijante Omikron soja – podvarijanta BA.2 postala je glavni soj koji cirkuliše u nekoliko zemalja, uključujući Dansku, Englesku, Indiju i Južnu Afriku. Prema izveštaju Financial Times o ovoj podvarijanti, navodi se da ona ima čak 27 mutacija, koje se ne nalaze u originalnoj Omikron varijanti BA.1. Međutim, da li je ovo dovoljno da postane stvarna pretnja zemljama koje se još uvek bore da se oporave od Omikron talasa i neviđene stope infekcija, koje je novi soj doneo sa sobom?
Organi javnog zdravlja u Danskoj i Velikoj Britaniji utvrdili su da je varijanta između 30 do 34 odsto infektivnija od BA.1, navodi Financial Times, a Velika Britanija je sredinom godine označila BA.2 kao zabrinjavajuću varijantu. SZO takođe trenutno istražuje BA.2 kao zabrinjavajuću varijantu, kao što je slučaj sa svim podlozama Omikron soja.
Dr Dorit Nitzan, regionalni direktor za hitne slučajeve SZO, objasnila je očekivanu putanju podvarijante i šta bi to moglo značiti za budućnost pandemije.
– Očekivana putanja je da će BA.2 postati nova dominantna varijanta, jer kada pređe određeni prag, postaje dominantna – kao što to vidimo u Danskoj i Velikoj Britaniji – rekla je dr Nitzan odgovarajući na pitanje The Jerusalem Post „da li druge zemlje mogu da očekuju da će videti sličan porast slučajeva podvarijanti u narednim nedeljama“. Međutim, kako je navela, izgleda da ne postoji rizik od ponovne infekcije za one koji su se već zarazili originalnom Omikron varijantom, s obzirom na to da se dve varijante ne razlikuju dovoljno, iako još nema dovoljno istraživanja kako bi bili apsolutno sigurni.
U pogledu sličnosti i razlika između BA.1 i BA.2, dr Nitzan je objasnila da je trenutno najuočljivija razlika u prenosivosti podvarijante.
– Mnogo brže se kreće od osobe do osobe. Ako ste sa nekim u sobi ko ima virus, dobićete ga i vi. U trenutku kada skinete masku da pijete i jedete – nikad ne znate kada ćete ga dobiti. To možemo da vidimo na primeru Danske, tako se brzo kreće – istakla je dr Dorit Nitzan.
Što se tiče perioda inkubacije, vremena između zaraze virusom i obolevanja, neki ljudi su prijavili kraći period inkubacije – od samo 2 do 3 dana nakon izlaganja. Drugi su prijavili neuobičajeno duge periode inkubacije, koji ponekad traju i do 14 dana kada se simptomi pojave nakon izlaganja virusu. Dr Nitzan je rekla da je teško dobiti tačno očitavanje perioda inkubacije na mestima kao što su Velika Britanija i Danska, jer toliko ljudi nosi virus, a pozitivan slučaj se često ne može pratiti do jedne određene tačke infekcije.
Osim povećane prenosivosti BA.2, dr Nitzan je naglasila da nema mnogo značajnih razlika koje su pronađene tokom početnog istraživanja ove varijante.
– Postoje tri glavna podtipa Omikron soja: originalni BA.1, BA.2 i BA.3, i mi ih pratimo i moramo da naučimo što više o njima – ocenila je dr Nitzan, i objasnila zašto postoji veća zabrinutost:
– Ono što ćemo verovatno videti u Evropi je da će se većina mutacija i promena u virusu desiti sada, unutar stabla Omikron virusa, ali, u međuvremenu, pred našim očima, u Africi i drugim zemljama, koje nemaju pristup vakcinama, možda ćemo imati potpuno različite varijante, koje se trenutno razvijaju… Mislim da Omikron trenutno nije mega-problem. Moramo da se usredsredimo na to da dozvolimo i obezbedimo pristup vakcini u drugim delovima sveta.
U nekim delovima sveta 80 odsto najugroženije populacije tek treba da primi prvu vakcinu, objašnjava dr Nitzan i nemoguće je reći koje se varijante razvijaju u ovim delovima sveta i da li bi mogle da budu slične Delta soju ili još gore od njega.
– Mutacije virusa se javljaju kod imunodeficijencija, a ove zemlje imaju mnogo neuhranjenosti i hroničnih ili zaraznih bolesti poput HIV/AIDS. A to su ljudi sa kojima virus „voli da se druži neko duže vreme“ jer njihovo telo daje plodno tlo sojevima virusa. Zato se moramo fokusirati na njih – upozorila je dr Nitzan, a na pitanje „da li to znači da zemlje koje pokušavaju da ovu varijantu stave pod kontrolu gube vreme, dr Nitzan objašnjava:
– Dobro je fokusirati se na druge varijante, kao što je BA.2. Još uvek moramo da spasavamo živote ovde i sada i moramo da učinimo sve što možemo da se zaštitimo i dozvolimo zdravstvenim službama da se brinu o svima kojima je pomoć potrebna, a ne samo o onima sa korona virusom. Moramo da pružimo pomoć i ostatku sveta, jer i to će nas zaštititi.
Upitana da li nedostatak vakcina u zemljama u razvoju znači da Omikron i BA.2 varijanta neće značiti „kraj pandemije“, kao što su mnogi sugerisali, dr Nitzan je izrazila skeptičnost, rekavši da bi to moglo da se desi, ali samo ako bi i ostatak sveta bio snabdeven vakcinama koje im trenutno nedostaju.
– Omikron nam daje nadu (za kraj pandemije), ali ovo je prilika za sve nas da se pobrinemo za ostatak sveta. Ako to uradimo brzo i na pravi način, Omikron bi mogao da nas odvede do kraja pandemije, ali ako nastavimo da se fokusiramo na sebe, a ne na ostatak sveta, to još nećemo moći da nazovemo završnicom pandemije – ocenila je dr Dorit Nitzan.