Blaga covid 19 infekcija, koliko god da smo „dobro prošli“ kada smo se zarazili korona virusom i imali blage simptome bolesti, ipak može da ostavi dugoročne posledice na naš organizam. Istraživači sa Washington University radili su studiju, čiji su zabrinjavajući rezultati nedavno objavljeni u Nature Medicine ukazuje da čak blagi oblik covid 19 infekcije povećava šanse za srčani i moždani udar, a i kako utiče na naša pluća.
Blaga covid 19 infekcija nosi dugoročni rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti
Studija naučnika sa Washington University, koja je bila velika i opservaciona, pokazuje da i blagi slučajevi covid 19 infekcije, sa jedva osetnim simptomima, može da poveća dugoročne rizike od ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti kao što su moždani udar, srčani udar i srčana insuficijencija. Neposredni efekti covid 19 infekcije na srce dobro su dokumentovani, pri čemu je miokarditis (upala srčanog mišića) retka, ali potencijalno smrtonosna komplikacija. Ali, istraživanje je pokazalo da se miokarditis javlja samo kod oko 40 ljudi na milion zaraženih.
Velika zabrinutost, koju je izazvala nova studija, jeste da srednjoročna i dugoročna oštećenja mreže krvnih sudova, odnosno vaskularnog sistema, mogu da budu mnogo češća nego što je do sada poznato. A to bi, kako navode istraživači, moglo da izazove novu pandemiju kardiovaskularnih bolesti u godinama koje nam slede.
Šta su otkrili istraživači?
Studija je pokazala je povećan rizik od budućih kardiovaskularnih događaja među ljudima koji su se oporavili od covid 19. Autori su analizirali zdravstvene kartone oko 150.000 američkih veterana, koji se često proučavaju jer su dobro dokumentovana grupa unutar diskretnog sistema zdravstvene zaštite. Oni su uporedili stope kardiovaskularnih bolesti kod veterana koji su doživeli infekciju covid 19 sa neinficiranim osobama iz kontrolne grupe, koje su uključivale oko 10 miliona ljudi.
Između 30 dana i godinu dana nakon oporavka od covid 19, preživeli su imali 52 odsto veću verovatnoću da dobiju moždani udar, 63 procenata vee šanse za srčani udar i čak 72 odsto veću verovatnoću da će razviti srčanu insuficijenciju. To znači da bi tokom jedne godine, na svakih 1.000 ljudi koji su imali covid 19, bilo pet dodatnih moždanih udara, tri dodatna srčana udara i 12 dodatnih slučajeva srčane insuficijencije. Takođe je bilo dokaza o povećanom riziku od ozbiljnih krvnih ugrušaka u plućima.
Već godinu dana od zaraze blaga covid 19 infekcija može da izazove komplikacije
Iako bi ovi brojevi nekima mogli da izgledaju kao mali, kada se primene na 600 miliona covid 19 infekcija širom sveta, implikacije su ogromne, upozoravaju stručnjaci. Jedan posebno zabrinjavajući nalaz bio je taj da ljudi koji su imali teži oblik covid 19 infekcije imaju najvći rizik od razvoja kardiovaskularnih problema već sledeće godine posle zaraze korona virusom. Čak su i oni sa blagom infekcijom, kako ističu, pod povećanim rizikom. I taj rizik, kako naglašavaju, nije bio ograničen samo na one ljude koji su ranije imali problema sa srcem, već može da utiče na bilo koga.
Naučnici su se s pravom plašili respiratornih komplikacija od covid 19 tokom 2020. i 2021. godine, ali, kako podvlače, tek sada su svesni kompletnog uticaja pandemije na druge sisteme tela. Lekari će morati da posmatraju covid 19 infekciju kao novi dugoročni faktor rizika za kardiovaskularne bolesti na isti način na koji se sada posmatraju mnoga druga hronična inflamatorna stanja kao što je reumatoidni artritis. Osim što će ljudi globalno morati da daju prioritet sopstvenom zdravlju srca, na zdravstvenom sistemu je da bude na oprezu zbog efekata novih sojeva korona virusa, jer, tokom decenija koje dolaze, lekari će morati da planiraju i trajne posledice koje covid 19 ostavlja na ljude.
Kako covid 19 utiče na rad srca?
Jasan, ali nizak rizik od srčanih oboljenja u vreme covid 19 infekcije takođe podržava vezu između infekcije i srednje do dugotrajne bolesti srca. Čak i pre covid 19 pandemije postojala je dobro utvrđena veza između upale izazvane infekcijom i rizika od srčanog udara. Srčani udar nastaje kada je blokirana arterija, koja snabdeva srce krvlju, a srčani mišić nema dovoljno kiseonika. Ovo se obično dešava kada pucanje masnog plaka u arteriji uzrokuje stvaranje krvnog ugruška. Proces je vođen zapaljenjem u tkivima i zgušnjavanjem krvi, što može da se javi kod covid 19, a oba mogu da potraju dugo nakon što se početna infekcija preboli.
Ovi podaci, kako naglašavaju istraživači, još jednom podsećaju koliko je važno ograničiti širenje virusa SARS-CoV-2. Najbolji način za smanjenje rizika od covid 19 je sprečavanje infekcije, primenom zaštitnih mera i vakcinacijom, i smanjenje njene težine, jer, sve jači dokazi o dugoročnim efektima covid 19 udvostručuju važnost ovih napora, ističu stručnjaci.
