Cela Srbija ima manjak vitamina D, kaže prof. dr Kamenov, imunolog. A taj vitamin ne štiti samo od korone nego i od malignih, autoimunskih, alergijskih bolesti i svih infekcija
400 IJ vitamina D nije dovoljno, Foto Shutterstock
Ljudi umiru zbog posledica do kojih dovodi nedostatak vitamina D. On je najvažniji za zaštitu organizma od korona virusa, ali i od ostalih sezonskih virusa, od malignih bolesti i svih drugih hroničnih oboljenja, izjavio je za E-kliniku prof. dr Borislav Kamenov, imunolog.
– Zdrave odrasle osobe, starosti od 20 do 60 godina, treba da unose 5.000 jedinica vitamina D svakog dana, dok stariji od 60 godina treba da piju 10.000 IJ dnevno, ali, naravno, uz konsultaciju sa lekarom – objašnjava naš sagovornik.
Ovo su orijentacione količine, a svaki čovek, pa i potpuno zdrav, treba obavezno da proveri nivo vitamina D u krvi i PTH, hormon paraštitaste žlezde koji reguliše nivo vitamina D u krvi.
– Kod predoziranja nivo vitamina D je veći od dozvoljenog maksimuma, a nivo PTH se smanjuje. Njega kontrolišemo samo kod onih koji su uzimali enormne količine vitamina D koje obično i ne savetujemo – objašnjava prof. dr Kamenov.
Tek kada se urade detaljne analize, može da se odredi adekvatna doza vitamina D. Ako uzmemo skalu po kojoj su referentne vrednosti vitamina D u krvi od 75 do 250 nmol/L, normalno bi bilo da imamo između 100 i 120 nmol/L.
– Međutim, u Srbiji gotovo niko nema te vrednosti vitamina D. Skoro svi patimo od nedostatka. Zato nam se ljudi razboljevaju i umiru od korone više nego letos, kada je bilo sunca i kada je svako od nas imao više vitamina D u krvi nego sada – objašnjava prof. Kamenov.
Vrlo je, naime, važno, dodaje on, da se suplemetacija vitaminom D radi individualno i pod nadzorom stručnjaka.
– Kada se ustanovi zašto neko ima manjak, lečimo taj uzrok i, kako se stanje popravlja, štelujemo i doze vitamina D – objašnja profesor.
Ipak, svaka relativno zdrava osoba uzrasta od 20 do 60 godina može da pije 5.000 IJ vitamina D, a stariji od 60 godina 10.000 jer to može samo da pomogne, a nikako ne može da škodi.
– Da bi se neko predozirao vitaminom D, trebalo bi da tri meseca svakoga dana uzastopno pije po 80.000 IJ dnevno. Tako da teško možete da se predozirate.
Kao odličnu zaštitu od korone, malignih bolesti i svih hroničnih oboljenja prof. Kamenov savetuje da se, pored vitamina D, piju imunolak, koji aktivira imuni sistem na nivou crevne sluzokože i pomaže odbrani od virusa i propuštanja toksina na nivou sluzokože, cink, selen i folna kiselina.
– Vitamin D pokreće stvaranje molekula koji ubijaju virus u našim makrofagima, a to isto radi imunolak u crevima. Dok vitamin D treba da se uzima bez pauze, svakodnevno, cink treba da se pije u najmanjim dozama 3 meseca, pa se pravi pauza od mesec dana – savetuje prof. Kamenov.
Vitamin C, pojašnjava on, može da se unosi putem hrane, tako da nam supelementi ovog vitamina nisu neophodni ako se zdravo hranimo.
Na pitanje zašto se većina lekara drži preporuke da treba piti samo 400 IJ vitamina D dnevno, prof. Kamenov nam priča da ta „čuvena“ brojka potiče iz udžbenika starog iz 1950. godine i da je ta količina bila preporučena za prevenciju rahitisa.
– 400 IJ vitamina D je malo da bi nas zaštitilo od korone, koja nije ni postojala u doba kad je udžbenik pisan. Isto se
odnosi na maligna oboljenja i druge hronične bolisti bolesti, kod kojih nije bilo saznanja o preventivnom efektu
vitamina D. Mi danas znamo da je vitamin D i hormon sa brojnim funkcijama u organizmu i da kontroliše rad ne
hiljade gena u našem organizmu.