Kada je reč o infekciji covid 19, razna istraživanja donose različite teorije o tome zašto je u pojedinim zemljama smrtnost viša, a u drugima niža. Za mnoge naučnike Indija je tako postala vrlo intrigantna tema jer predstavlja 1/6 svetske populacije, zabežili su 1/6 šestinu svih covid 19 slučajeva u svetu, ali samo 10 odsto udela u ukupnom globalnom broju smrti.
Naučnici u dilemi
Naučnici su postavili pitanje – zbog čega Indija ima jednu od najnižih stopa smrtnosti u odnosu na broj zabeleženih slučajeva u svetu (niži od 2 odsto), iako se početkom pandemije očekivalo da će novi virus u toj siromašnoj zemlji biti strašni „kosač smrti“. Isprva su naučnici tumačili kako je Indija relativno mlada nacija te su tvrdili da je niža smrtnost povezana isključivo s tom činjenicom. Međutim, ako se vodi računa i o drugim faktorima koji mogu uticati na smrtnost, Indija uopšte ne stoji dobro.
Očekivali se milioni mrtvih
Milioni Indijaca nemaju pristup čistoj vodi, konzumiraju prljavu hranu, milion ih godišnje umre od zagađenog vazduha i žive u vrlo skučenim naseljima, bez osnovnih higijenskih uslova. Svetska zdravstvena organizacija tvrdila je kako su sigurna pitka voda, sanitarni i higijenski uslovi elementarne pretpostavke zaštite ljudskog zdravlja tokom pandemije. Bili su i jako zabrinuti jer oko 40 odsto globalne populacije nema osnovnu infrastrukturu koja omogućava jednostavno pranje ruku. SZO je zbog toga bila uverena da će u Indiji i sličnim zemljama zabeležiti milione smrti s covid 19 dijagnozom.
Što lošiji uslovi, to jači imunitet
Novo istraživanje vrhunskih indijskih naučnika sada sugeriše kako upravo loša higijena, nedostatak čiste pitke vode, kao i loši sanitarni uslovi mogu da spasu mnoge živote tokom pandemije. Indijski naučnici smatraju kako upravo loši životni uslovi razvijaju jači imunitet od ranog detinjstva i ljude čine otpornijim na covid 19.
Bogatiji više umiru
Radi se o dva istraživanja koja su se fokusirala na stope smrtnosti. Jedno je koristilo podatke iz 106 zemalja i upoređivane su desetine parametara kao što su gustoća populacije, demografija, prevalencija bolesti i kvalitet sanitarnih uslova. Naučnici su tako došli do jednostavnog zaključka – viša smrtnost zabeležena je u zemljama s višim prihodima.
Dva istraživanja o stopi smrtnosti
Radi se o dva istraživanja koja su se fokusirala na stope smrtnosti. Jedno je koristilo podatke iz 106 zemalja i upoređivane su desetine parametara kao što su gustoća populacije, demografija, prevalencija bolesti i kvalitet sanitarnih uslova. Naučnici su tako došli do jednostavnog zaključka – viša smrtnost zabeležena je u zemljama s višim prihodima.
Siromašne čuvaju mikrobi
Drugo istraživanje fokusiralo se na mikrobiom (bilione mikroba koji nastanjuju naše telo). Mikrobiom uključuje bakterije, viruse, gljivice i jednoćelijske organizme. Odgovoran je za probavu, ali i zaštitu protiv bolesti koje uzrokuju bakterije te je vrlo važan i u regulaciji imunog sistema(proizvodi vitamine). Istraživanje koje se fokusiralo na mikrobiom prikupilo je podatke iz 122 zemlje.
Njihov zaključak je, takođe, da je smrtnost niža u zemljama s nižim prihodima jer je stanovništvo izloženo širem spektru mikroba, posebno gram-negativnih bakterija. Te su bakterije inače uzročnici ozbiljnih upala pluća, krvi i urinarnog trakta, ali isto tako proizvode molekule (interferon) koje štite ćelije od korona virusa.
Da li je u životu bolje biti prljav ili čist?
Ova istraživanja preneo je BBC. Vrlo su uverljiva iako još nisu peer review i ukazuju da je bolje tokom pandemije biti prljav i siromašan Indijac nego, recimo, čist i bogat Italijan.
