„Brzo pocrnim ali ne gorim i ne treba mi krema za sunčanje“: 10 opasnih mitova o zaštiti od sunca

Taman ten je zapravo odgovor tela na UV oštećenje, odnosno znak da je koža već pretrpela štetu

Preparati za zaštitu od sunca su ključni za čuvanje kože od prevremenog starenja i raka kože, koji su često direktna posledica izloženosti sunčevom ultraljubičastom (UV) zračenju. Uprkos sve većoj svesti o štetnosti UV zračenja, na nivou sveta se svake godine dijagnostikuje sve više slučajeva raka kože.

Kad nastanu oštećenja, vraćanje u prvobitno stanje je teže: Zašto su važni preparati za zaštitu od sunca

Preporučujemo

Kad jednom nastanu bore, sunčane pege i koža koja dobije vidljiva oštećenja i izgleda poput pergamenta, sanacija štete i lečenje je znatno teže. Zato je preventiva najvažnija. Pre nego što izađete napolje na sunce, posebno ako su visoke temperature, pročitajte 10 najčešćih mitova o kremama za sunčanje.

Mit #1: Nije važno u koje doba dana izlazim na sunce

U mnogim regijama sveta sunce je najjače između 10 i 16 časova. Tada je UV zračenje najintenzivnije i rizik od oštećenja kože najveći. Međutim, to ne znači da ste bezbedni u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima. Zaštita kože je potrebna od izlaska do zalaska sunca.

Mit #2: Ne mogu da izgorim kada je oblačno, kišovito ili tokom zime

Ako je sunce izašlo i napolju ste, vaša koža je izložena UV zračenju. Čak i tokom oblačnih dana, do 90 odsto sunčevih zraka može dopreti do kože. Površine kao što su voda, pesak i sneg reflektuju sunce i dodatno izlažu kožu indirektnim UV zracima. Bez obzira na vremenske uslove ili godišnje doba, krema za sunčanje je obavezna svakog dana ako su temperature iznad 25 stepeni.

Mit #3: Lako tamnim ali ne gorim, zato mi krema nije potrebna

Ne postoji bezbedno tamnjenje. Taman ten je zapravo odgovor tela na UV oštećenje, odnosno znak da vam je koža već pretrpela štetu. Čak i "zdrav sjaj" predstavlja oštećenje DNK u koži, što ubrzava starenje i povećava rizik od raka kože. Taman ten vas ne štiti od opekotina ili drugih oblika oštećenja.

Mit #4: Imam tamniji ten, ne treba mi zaštita

Tamnija koža zaista sporije "gori", ali i dalje može da doživi oštećenja od sunca uključujući tamne fleke, bore i opekotine. Bez obzira na boju kože, ne preskačite upotrebu kreme za sunčanje.

Mit #5: Moja šminka sadrži SPF i to je dovoljno

Podloga sa SPF-om od 30 može pružiti neku zaštitu, ali znatno manju u poređenju sa standardnim kremama i višim protektivnim faktorom. Takođe, šminka se uglavnom nanosi samo na lice, a ne na vrat, potiljak i druga osetljiva mesta. Zato uvek prvo nanesite klasičnu kremu za sunčanje ispod šminke i na sve izložene delove tela.

Mit #6: Neću imati dovoljno vitamina D ako koristim kremu za sunčanje

Čak i savršeno naneta krema propušta 2–3 odsto UVB zraka, što je dovoljno za proizvodnju vitamina D. Umesto da rizikujete rak kože, bolje je da vitamin D unosite putem ishrane ili suplemenata.

Mit #7: Bilo koja odeća štiti od sunca

Tamnija, deblja odeća i gušće tkanje štite bolje nego svetla i tanka garderoba. Postoji i odeća izrađena od savremenih materijala sa visokim stepenom UV zaštite. Potražite oznaku UPF (faktor zaštite od UV zračenja). UPF od 30 do 49 nudi dobru zaštitu, a 50 i više odličnu. Što više kože pokrijete, to bolje. Ne zaboravite šešir sa širokim obodom i naočare koje filtriraju UV zrake.

Mit #8: Viši SPF pruža znatno bolju zaštitu

Nijedna krema ne blokira 100 odsto sunčevih zraka. SPF 100 blokira samo 1–2 odsto više UV zraka nego SPF 30, koji već štiti od 97 procenata. Takođe, SPF ne određuje koliko dugo ste zaštićeni jer svaka zaštita traje najviše dva sata.

Birajte širokospektralne (blokiraju UVA i UVB zrake), vodootporne kreme sa SPF od najmanje 30 i redovno ih nanosite, naročito nakon plivanja ili znojenja.

Mit #9: Sve kreme za sunčanje su iste

Nisu. Postoje dve osnovne vrste - fizičke (mineralne) i hemijske. Oba tipa imaju svoje prednosti i mane.

Fizičke kreme (mineralne) deluju kao štit. Ostaju na površini kože i odbijaju sunčeve zrake. Sadrže cink-oksid ili titanijum-dioksid. Smatraju se bezbednijim po zdravlje i okolinu, pogodne su za osetljivu kožu, decu i osobe sa hiperpigmentacijama. Nekada su ostavljale beli trag, ali danas postoje i u toniranim, gotovo nevidljivim varijantama.

Hemijske kreme funkcionišu tako što upijaju UV zrake i pretvaraju ih u toplotu. Obično sadrže oksibenzon, avobenzon, oktisalat, oktokrilen, homosalat ili oktinoksat. Lako se nanose i ne ostavljaju trag, ali mogu izazvati iritacije očiju ili alergije kod osetljivih osoba.

Mit #10: Kreme za sunčanje ne mogu da se pokvare

Američka agencija za lekove (FDA) zahteva da sve kreme zadrže punu efikasnost najmanje tri godine. Pogledajte da li na ambalaži piše rok trajanja. Ako je krema istekla ili bila izložena velikim vrućinama ili hladnoći bacite je. Ako redovno koristite kremu dok ste napolju, bočica vam neće dugo trajati.