Sagovornik eKlinika portala Miljan Prokopović (42) iz Vranja je u nešto više od godinu dana dva puta čuo šokantnu dijagnozu: rak testisa. Bolest mu je donela niz iskušenja ali i neku novu hrabrost, kao i spoznaju da živ čovek ipak najviše može da izdrži, čak i kada misli da više nema snage i da se dalje ne može…
Od bola i pretpostavke da je u pitanju kila do šoka: Doktor saopštava da ima rak
Miljan je u februaru 2017. godine osetio bol u preponi i u stomaku. Ne sluteći ništa od onoga šta ga je čekalo, verovao je da je nešto prolazno u pitanju jer pre toga nikakvih drugih simptoma nije bilo.
– Hirurg mi je najpre saopštio da se radi o kili i da dođem na operaciju kada se budem odlučio. Međutim, ipak me šalje na Odeljenje urologije, gde mi je urađen ultrazvučni pregled. Dr Jadran Janjić mi saopštava dijagnozu – rak testisa. Šok, gutam knedle, a pred očima mrak. Pokušavam da saopštim supruzi, ne uspeva mi, suze mi kreću niz lice, a reči ne izlaze – priseća se ovaj mladi, hrabri čovek traumatičnog trenutka.
Rak testisa i metastaze na limfnim žlezdama: Miljan i medicinsko osoblje se ne predaju
A onda, priča Miljan, kreće borba! Najpre hitna operacija koja prolazi u najboljem redu. Međutim, rezultati govore da još nešto „ne štima“. Beta HCG pokazuje abnormalno visoke vrednosti. Dalja dijagnostika donosi novi udarac, jer histopatološki nalaz kaže da postoje metastaze na limfnim žlezdama. Naš sagovornik tada odlazi u Knez Selo (Niš) na četiri ciklusa hemioterapije.
Tu se sreće sa dr Vesnom Stojanović i dr Miodragom Petrovićem, koji ulažu najveće napore za njegovo ozdravljenje. Ne zaboravlja da spomene i medicinsku sestru Dudu. Ona je, sa osmehom se Miljan priseća velike podrške medicinskog osoblja, u potpunosti opravdala svoje ime (Dušica) i nesebično pomagala svima kako bi lakše prevazišli sve teškoće.
Bez velike podrške se ni rak ni neka druga bolest ne mogu pobediti
Kroz njegovu čitavu priču provlači se ogromna posvećenost i upornost lekara, medicinskih sestara i njihovih koleginica i kolega. U pauzi između ciklusa hemioterapije u Knez Selu, Miljan odlazi u Dnevnu onkološku bolnicu u Vranju na dodatne terapije. Tu, u njegovom gradu je upoznao, kako kaže, najpozitivnije ljude: dr Kostu Zdravkovića, dr Anđelku Stošić i sve medicinske sestre, koji i pored svega sa čime se suočavaju ostaju ljubazni i puni razumevanja.
Njegova priča nije samo dokaz koliko za uspešnu borbu sa zdravstvenim nedaćama nisu dovoljni sreća, upornost i vera, već i da je podrška (docidirano tvrdi da to nije fraza) nešto bez čega se bolest ne može pobediti. Zdravstveni radnici, porodica, prijatelji… Svi oni su jednako zaslužni za snagu kojom se Miljan uhvatio ukoštac sa podlim neprijateljem. To im ni danas ne zaboravlja.
Novo veliko iskušenje: Mislio sam ne mogu kroz to da prođem ponovo
Međutim, njegova priča se nije završila hemioterapijama i dobrim rezultatima koji su usledili. Život je, ko zna zašto, za Miljana i njegove najbliže spremio još izazova.
– Verovao sam da sam zasluženo pobedio i da je sve iza mene. Ipak, 2018. godine u Beogradu radim kontrolni PET skener i ponovo neopisiv šok: bolest se vratila. Opet sve iz početka! Knez Selo, još 4 ciklusa hemioterapije, analize… Mislio sam da više ne mogu ponovo da prolazim kroz isto, terapije, sve te braunile, bolnički kreveti, analize, opadanje kose, obrva… Ali prošlo je i to, kao što sve prođe. Sada je sve u redu, samo što je šifra „C“ ostala za ceo život – ispričao nam je Miljan detalje svoje neverovatne borbe.
Deca uvek osete da se nešto dešava: Život je borba neprestana
Pitali smo ga da li su on i supruga skrivali od dece njegovu bolest jer kada se desi tako veliki stres, on ne pogađa samo obolelog već i čitavu porodicu. Odgovara da nisu, jer su sinovi već bili dovoljno veliki da shvate da se nešto dešava. Bili su veoma uplašeni, ali su se trudili da Miljan ne oseti njihov strah za tatu, već samo veliku ljubav i podršku.
Tako je i naslednicima usađena misao da čovek mora da se suoči i nosi sa svim što ga snađe.
– Veliku zahvalnost dugujem mojoj porodici, supruzi i našim sinovima, rođacima, prijateljima, zdravstvenim radnicima i svima koji su u tim trenucima bili uz mene. Nemam neku posebnu poruku ni za zdrave, ni za one koji se sada bore sa nekom bolešću. Svaki dan nosi neko novo iskušenje, a na nama je da ga prihvatimo i borimo se do poslednjeg daha. Jedina istina je da je život borba neprestana, a valjda sam Bog zna kako čovek sve to izdrži i odakle mu snaga – rekao je Miljan Prokopović i naizgled lako zapravo ukazao na suštinu.
