Žaklini Stevanović su terapija i pozitivni duh doneli su upravo ono čemu se nadala: dobre kontrolne rezultate, koji kažu da rak dojke više nema. Ovog puta, uz podsećanje na put koji je prešla, pričamo i o dobrim ljudima i gestovima koji šire nadu da još uvek nije sve baš tako crno i loše oko nas. A baš to iz mnogo razloga posebno može da znači onkološkim pacijentima.
„Hvala Bogu, dobri su mi rezultati“: Rak dojke otkriven na vreme je izlečiv
Ova vedra žena je priču o herojskoj borbi sa rakom dojke ispričala čitaocima našeg portala, i to kada je još uvek sve bilo relativno sveže i bolno. Prvo čime se danas hvali jeste – nova frizura. Naravno, jasno je da je od toga važnije ono radosno: „Hvala Bogu, dobri su mi svi rezultati!“ Srećna je gde god da je, najviše u prirodi i sa svojim bližnjima, porodicom, „jačom“ polovinom.
Svaki rak, a posebno rak dojke kod žena, menja život, pogled na njega, sistem vrednosti, prioritete… Otvaraju se dileme i preispitivanja o ženstvenosti, budući da se neki simboli tada gube. Pre dve godine naša sagovornica je bila bleda, izmučena, bez kose. Ali, ni jednog trenutka nije imala dilemu da li će uspeti. I uspela je. Sada joj preostaje da uživa u životu i da se redovno kontroliše, što i čini. Jedna od njenih nedavnih kontrola upravo je i povod za ovu priču.
Za novu životnu priliku zaslužni su redovni pregledi Foto: Žaklina Stevanović/privatna arhiva
Strepnja pred svaku onkološku kontrolu: Neke situacije padaju kao „so na ranu“
Kontrolni pregledi onkoloških pacijenata su vrlo stresni jer uvek su prisutni strah i strepnja kakvi će biti nalazi. Ti dani pre odlaska kod lekara i čekanje rezultata podsećaju na pravu oluju i to je ono što će vam reći svi onkološki pacijenti. Ne tako retko dešava se i da kao „so na ranu“ padnu nenadani i ne baš prijatni događaji, koju teskobu pogoršavaju.
Upravo to se desilo Žaklini i njenom suprugu Slađanu. Naime, spremali su se za odlazak u Beograd gde je Žaklina imala kontrolu. Pripremili su ne tako mali iznos novca za snimanje na skeneru, putne troškove… Svratili su do objekta poznatog trgovinskog lanca Lidl da kupe i neku sitnicu, izašli, krenuli i nakon pola sata shvatili da im je nestao novčanik.
Potvrda da još uvek ima dobrih ljudi: „Neka mi se jave, biću presrećna!“
– Vratili smo se natrag i pitali zaposlene da li ga je možda neko pronašao. „Da, stariji bračni par je našao novčanik i ostavio“ – odgovorio je šef obezbeđenja. Oboje smo bili presrećni jer da nije bilo tako morali bismo da se snalazimo za novac, oglašavamo nevažećom ličnu dokumentaciju, i izgubimo vreme vadeći novu. Ovaj gest mi je potvrdio da ima još uvek dobrih ljudi. Žao mi je što ne znam ko su ti divni ljudi, da ih upoznam i počastim – priča nadahnuto Žaklina za eKlinika portal u nadi da ćemo njene dobročinitelje uspeti da pronađemo.
Dok priča o onome što joj se desilo uz širok osmeh, ponavlja ono najvažnije:
– Rezultati su mi dobri, rak dojke više nemam, a bračnom paru se od srca zahvaljujem. Ako ovo pročitaju neka mi se jave, biću presrećna!
Imala je samo jedan cilj: pobediti rak Foto: Žaklina Stevanović/privatna arhiva
Šta je preživela i koja filozofija joj je donela dobar ishod
Operacija dojke, terapije, opadanje kose… Sve su to veliki stresovi koji menjaju čoveka, a iskustvo naše sagovornice možda pomogne brojnim ženama koje trenutno prolaze kroz isto. Godinu dana od postavljanja dijagnoze, u toku lečenja, podelila je svoju priču sa našim čitaocima. Da je bilo lako, nije, kaže.
– Ali evo me, hvala Bogu živa sam. Nema tu mnogo izbora, ni filozofije. Ja sam se koliko sam mogla hrabro borila sa svim izazovima koje donosi rak. Iza mene je period operacije, teških terapija. Ako bih morala da kompletno svoje iskustvo i poruku da definišem u jednoj rečenici bilo bi: idite redovno na preventivne preglede – ispričala je Žaklina Stevanović.
Na redovne kontrole dojke išla je osam godina unazad. Međutim, tog 27. oktobra 2023. godine, doktorka je primetila promene na cistama. Žaklina je odmah upućena na dalja ispitivanja. Već 24. novembra bila je na operaciji u Beogradu.
Dobar primer svim obolelim ženama: Kosa raste, nije sramota potražiti psihološku pomoć
– Doktorove reči da je nalaz maligni su me toliko pogodile, da mi se cela ordinacija okrenula. Posle prvog šoka samoj sebi sam rekla – moram da se borim. Tako je i bilo – prisetila se tada naša sagovornica još uvek relativno svežih događaja. Usledilo je godinu dana borbe: hemioterapije, zračne terapije, mučnine, opadanje kose…
– Bilo je teško jer je lečenje zahtevno i dugotrajno, ali sve sam izdržala. Iako sam znala da će mi opasti kosa, nije mi bilo prijatno kada sam prvi put sebe u ogledalu videla bez nje. Ipak, podsećam sve žene da kosa raste, a da je krajnji cilj nešto drugo: pobediti rak.
Nije propustila da naglasi da bez podrške porodice ne bi uspela. Sada je najteže iza nje. I dalje ide na redovne kontrole, a svim ženama savetuje da brinu o sebi, kontrolišu se i nikako ne zaborave da je rak izlečiv u ranoj fazi.
Bez podrške najbližih nema pobede bolesti (Žaklina i njena „jača“ polovina) Foto: Žaklina Stevanović/privatna arhiva
Psihička snaga je neverovatno važna
– Sve sam dobro podnela zahvaljujući tome što sam inače psihički jaka. Psihička jačina je već pola posla. Kod mene je tako, jer inače problemima u životu pristupam na isti način. Na stvari gledam realno, pa sam tako gledala i na ovu moju bolest. Znam da ima žena koje su psihički slabije i nisu spremne da optimistički podnesu dijagnozu karcinoma. Njima bih savetovala da obavezno potraže pomoć psihologa. Meni to nije bilo potrebno, ali ima onih kojime zaista jeste – savetuje i danas Žaklina Stevanovi, koja može biti dobar primer svim ženama koje je zadesila dijagnoza raka dojke.
