Sa Mirjanom Bulatović (63), neodvojivo se rodilo njeno stvaralačko biće. Poezija i ponešto proze, za odrasle i decu. Iz dana u dan, iz godine u godinu, iz decenije u deceniju, opisuje nam, tridesetak knjiga se do sada nakupilo. Lako joj je, nekako, da i svaku boljku stavi u stih, a kada to radi, pogodi svakog od nas „u centar“. Sa njenim stihovima se lako identifikujemo, i kada nam je sve „potaman“, i kada nas nešto boli.
Godine su borački staž, a telo počinje da boli kada ga potpuno zanemarimo
Ne krije godine. Kaže da je život borba, a godine njen borački staž. U službi rodu i jeziku joj život prođe, sa osmehom nam pripoveda pesnikinja. Ali, tek pre desetak godina je „shvatila“ da ima i telo. I to kada? Kada je počelo da je boli. Čak je i pesmu o tome napisala, a to je, dodajemo, upravo onaj trenutak koji je dobar da se svi zamislimo.
Nepažnja prema telu
Moje telo je celoga života stajalo po strani ukazujući poštovanje duhu. Ali, jednoga dana je zapostavljeno, trošno telo istupilo napred i kazalo: Sad sam ja glavno. Sad ću da te bolim.
Borba sa bolom u kuku nema nekih izgleda na uspeh
Kada je upravo do toga u njenom slučaju došlo, sa bolom se borila onako kako i većina prosečnih ljudi. Ipak, sa bolom u kuku, koji nažalost svakodnevno oseća ogroman broj njenih „sapatnika“, nikakve dogovore nije tako lako postići.
– Davno sam naučila da pomeram bol iz centra bića na periferiju, pa neka tu tinja dokle hoće. Ali, kuk je drugo. Taj bol često probudi čoveka. I opseg pokreta se smanjuje. Postajete invalid na svoje oči. Moj hirurg Goran Vidić, „laser za kuk“, prvo je video snimak, pa mene. Mislio je, gledajući sliku, da ne mogu na noge. Izgleda da sam psihički hodala, jer fizički to više nije bilo moguće sa dijagnozom koksartroza – zglobni prostor kuka zbrisan, jabučica deformisana – priseća se Mirjana Bulatović.
Njen novi kuk i njeno telo su se srodili, a vežbanje i pešačenje prešli u rutinu
Kako se saživela sa novim kukom i koje navike je morala da promeni? Da li je zahvalna medicini zbog toga što je to danas ipak rutinska operacija koje ljude vraća na noge i praktično, u normalan život?
– Kad mi je fizioterapeut dva dana posle operacije rekao: „A sad spustite bolesnu nogu na pod“, kazala sam da ja više nemam bolesnu nogu. Imala sam je do pre dva dana. A kada su nas u banji prozivali tokom vežbi grubim rečima: „Veštački kuuuk!“, lepo sam objasnila: „Toliko sam usvojila ovaj titanijumski kuk, da mi on više nije veštački nego prirodan. Srodili smo se, zavoleli.“ Sad svakoga dana pomoću toga moga rođaka prepešačim sedam-osam kilometara! Aktivnija sam nego ikad. Svakodnevno, već više od godinu dana, vežbam po četrdesetak minuta, prešlo mi u naviku. Medicina mi je pomogla da se ne srušim, a ja još i okrilatila – ohrabruje Mirjana Bulatović sve one koji imaju isti problem.
Poruka i molba državi – pomozite, bol se trpi svakodnevno
Sagovornica našeg portala je imala i sreće, uz odluku, milost i priliku da bude operisana u unutrašnjosti. Tu su, naime, liste čekanja za ugradnju proteze kuka znatno kraće. Saoseća sa svima koji sada prolaze kroz isto ono što je prošla i sama. Sapatnicima šalje veliki pozdrav, državi, u ime svih upućuje i poruku i molbu da bi najbolje bilo da se otvori još koja ortopedija, ili da se prošire postojeći kapaciteti. Apsurdno je, ističe, da se čeka godinama. Boli svakoga dana!
Ljudsko telo je „programirano“ na kretanje da bismo ostali duže zdravi
Pa, kako onda ostati što duže psihofizički zdrav? I zašto se toga setimo uglavnom kada već budemo, iz ovih ili onih razloga, prikovani za postelju? Sagovornica našeg portala nema dilemu, i citira nauku: ljudsko telo je programirano na kretanje. Ako se ne kreće, propada.
– Dakle, fizička aktivnost. I, bildovanje duha. Čišćenje umetnošću. Detoks telesni, takođe, čišćenje od otrova postom. Nije teško. Ja jednom ništa nisam jela 25 dana, samo sam vodu pila. I radila. I spremala hranu za druge. Na kraju sam izvadila krv, baš da vidim da li su više u pravu oni koji za mene strepe, ili ja. Nalaz je bio besprekoran – prenosi nam i ovo svoje iskustvo pesnikinja, a mi dodajemo da to svakako ne činite bez konsultacije sa lekarom.
Ne propušta priliku da istakne da je čitanje veoma važan deo. Ono je, kaže, u samom jezgru njenog zdravlja, a poezija trajni osveživač života. Opominje, međutim, da ima i nezdravih književnih dela, i to ne samo beskorisnih, nego i štetnih. Problem je i to, Mirjanino je mišljenje, što su danas gotovo svi čitaoci prešli u pisce…
Priroda, poezija, fizička akivnost i ljudi pozitivnog duha – recept za lepši život
Mirjana Bulatović je završila gimnaziju u Srbobranu i književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radila je najpre u Podgorici kao novinar i lektor. Od 1989. živi u Beogradu, uglavnom kao slobodni umetnik. Bila je urednik Tribine „Francuska 7“ i sekretar Udruženja književnika Srbije. Objavila je tridesetak knjiga poezije i proze za odrasle i za decu, kao i četiri knjige prevoda ruske poezije. Zastupljena je u više desetina antologija, a pesme su joj prevođene na dvadesetak jezika. Dobitnik je, pored ostalih, nagrade Zmajevih dečjih igara za izuzetan stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu, kao i nagrade „Zlatno pero Rusije“ za visok nivo književnih prevoda.
Druguje, sarađuje, i deli bratsko – sestrinsku energiju sa živim legendama našeg književnog života: velikim Ljubivojem Ršumovićem Ršumom, Matijom Bećkovićem, Perom Zupcem, ali i mladim pesnicima i umetnicima. Sa njima kroz stihove razgovara i besedi. U poeziji, prirodi, fizičkoj aktivnosti, ljubavi i osmehu kriju se njeni recepti ne samo za preživljavanje, već i za život koji, ako ga tako osmislimo, itekako uz sve probleme i boljke, može da ima smisla. Čitaocima našeg portala poklanja još jednu pesmu, i to, kako nam je rekla, „malo prirodne medicine začinjene ljubavlju“.
Doktor Ljubav
Zašto moja majka, doktor medicine, neće kod lekara kad je boli glava? Šta god da je snađe, baba o njoj brine i krčka joj melem od planinskih trava. Crven jedan lončić sa bubamarom tih dana dobija lekovite moći, mama, zadovoljna nadrilekarom, oseća da će sve do sutra proći. Baka je nežna, brižna, ustreptala i mama je opet njen zumbulak plavi, pa i ta bolest valjda bude mala kada baka mamu miluje po glavi.
