Miroslav Muta Nikolić (68) bodri naše sportiste na Olimpijadi još posvećenije nego što bi inače, ali iz „iznuđenih“ razloga. Jedan od naših najtrofejnijih košarkaških trenera oporavlja se nakon ugradnje endoproteze kuka. No, omiljeni kouč će čim pre biti jednako brz, energičan, fanatičan, žargonski i pozitivno „lud“. Dovoljno je citirati ga njegovim istorijskim „Ovo je sve normalno“, što je postalo metafora za mnoge ne samo njegove, već i naše sportske i životne bitke.
Muta Nikolić se oporavlja uz podršku Olimpijcima, zaplakao zbog Arunović i Mikeca
Legendarni trener priznaje u razgovoru za eKlinika portal da ranije nije tako pasionirano pratio druge sportove pre svega zbog svoje opsednutosti košarkom. Košarka je njegov život. U njoj je kao igrač bio 21 godinu, pa nastavio kao trofejni trener. Sada je stručni konsultant, a ta fanatična veza traje već više od pola veka. Kako kaže, ne zna šta bi radio ni sa školama koje je završio, samo košarka, košarka, košarka…
Trenutno je u fazi oporavka od nedavne operacije drugog kuka. Jedan je već „zamenio“ pre nekoliko godina. Sada se više odmara zbog manjih post-operativnih komplikacija. Leži, pa ima vremena da proprati sve bitke naših Olimpijaca. Veliki emotivac zasuzio je na spomen našeg prvog zlata koje su dana kada smo vodili razgovor „upucali“ Zorana Arunović i Damir Mikec. Ne poznaje ih lično, ali za srce i emocije to ne znači ništa, pa je od sreće malo otplakao njihovu medalju. Naravno, najfanatičnije prati košarku, ali žustro bodri i ostale naše sportiste. Biće teško, kaže. Ali nema dilemu: od košarkaša očekuje medalju, a biće je ako shvate da moraju više i bolje da se „tuku“ nego do sada.
Košarkaška reprezentacija nekadašnje Jugoslavije: Dejan Bodiroga, Željko Rebrača, Nikola Bulatović, Predrag Drobnjak, Milenko Topić, Dejan Tomašević, Željko Obradović, Dragan Lukovski, Vlado Šćepanović, Nikola Lončar, Saša Obradović, Miroslav Berić, Aleksandar Đorđević, Dušan Duda Ivković, Ivan Ivić (ekonom), Dragan Petković (maser), Sejad Krdžalić (kondicioni trener), Miroslav Muta Nikolić (pomoćni trener), Darko Ruso (pomoćni trener), Rodoljub Milić Giba (maser), Dmitar Martinovski (lekar) i Nenad Subotić Neda/Beograd, 19.07.1998. snimio: Nebojša Paraušić
Na pobedničkom postolju vrha sveta, nekad i sad: Nerviram se, takav sam čovek
– Gledam sve i nerviram se i za gluposti za neke ozbiljne stvari, jer sam takav čovek. Ima tu i srpskog inata, ono kad su svi protiv nas, nema veze da li su plivači, rvači, da li igra Đoković… Kad se popneš na pobedničko postolje na vrhu sveta, ipak gledaš na stvari drugačije. Gineš, zastava, himna… Teško mi je i sada da pričam o tome, to je mnogo emotivno, razara. Ja sam 20 godina bio u reprezentaciji. Bio sam na dve Olimpijade a mogao sam da budem na četiri. Zamisli, igraš finale sa Amerikancima, sa drim-timom… Sve sam dao sportu, košarci – kaže Muta.
Emotivno govori o odricanjima koja su poznata svim vrhunskim sportistima. Kad te nikad nema kod kuće, a deca rastu. Priča nam da su njegove ćerke više vezane za majku. Dvadeset godina sa njima nije bio na moru. Odeš na pripreme dva meseca i jednostavno te nema. Ali, nema dilemu da je nekada mnogo toga bilo drugačije. Nije bilo nekih para, premija, za Olimpijadu su se dobijale simbolične dnevnice.
Ima i sada emocije, ne spori, jer sport je takav, ali konstatuje da su ranije generacije ipak više išle srcem, bez ideje o nekom interesu. Sada gotovo da nema vremena čak ni za pripreme, pa ni druženje… Milioni su u igri, svi samo nešto grabe, takvo je vreme, pravi Muta Nikolić jednu zanimljivu paralelu iz svoje vizure.
Muta Nikolić: Trenerski posao, stres i genetika su uzeli danak, ali se uz redovne kontrole dobro drži
Priznaje ipak trofejni trener da su intenzive godine emotivnog trošenja u košarci učinile da sada barem pokušava da svoje reakcije malo kanališe. Nekad mu uspeva, nekada baš i ne… Kod starog Mute, dok je bio u košarkaškoj vatri svakodnevno, adrenalin je bio – trista.
– Nemaš ti vremena mnogo da misliš, posebno kad si mlađi. Goriš za svaku akciju, svaku utakmicu i pobedu kao da si na Svetskom prvenstvu. Vodiš reprezentaciju, Partizan u Evroligi, to je neviđeni stres. Gledaš kako i šta rade treneri u inostranstvu, pa onda ovde to pokušavaš da preneseš igračima, mlađim trenerima… Nemoguće da se to sve kasnije ne oseti. Kod mene ima i genetike, otac mi je umro sa 68 godina. Imao je probleme sa srcem, kao i brat. Majka je bila dugovečnija, živela do 84. Primetio sam da se zamaram, inače se slabo krećem mimo košarke, pa mi je dr Vladan Vukčević, kardiolog, inače i rođak, ugradio dva stenta. Kukovi su mi propali od košarke. Mi smo besomučno igrali na betonu a ja sam bio „visokoletač“, skakao i dočekivao se na pete. Sad imam oba nova kuka, sam sam sebi davao i one injekcije protiv zgrušavanja krvi u stomak. Kad si mlađi sve se lakše podnosi. Mora da se kontroliše, a ne kao naš čovek – ne ide kod doktora da mu nešto na nađe. Medicina je napredovala, glupo je da se bar jednom godišnje ne izvadi krv. Moji rezultati su sada, hvala Bogu, svi dobri – racionalan je naš sagovornik.
„Poziv koji se ne odbija“ – tako je Muta Nikolić 2013.godine prokomentarisao odluku Aleksandra Saše Đorđevića da ga kao pomoćnog trenera priključi stručnom štabu reprezentacije Srbije Foto: Marko Jovanović
Zašto se malo povukao „u ilegalu“
Težak je put da nešto napraviš u životu, konstatuje Muta, šta god da napraviš kao izbor.
Svojim je zadovoljan, kao i onim što je postigao u klupskoj i reprezentativnoj karijeri. Priznaje nam da se povukao u mirnije vode ne zato što manje voli košarku jer je to nemoguće, već zato što ima manje energije da se bori protiv loših stvari, pre svega međuljudskih odnosa, zavidnih ljudi, spletkaroša. I dobro mu je. Šef stručnog štaba KK „Vršac Meridianbet“ ima svoj „mali krug velikih ljudi“ sa kojima bistri košarku i život. I dalje u tome uživa, što je i najvažnije.
Biti trener, biti čovek: Košarka nije samo učenje akcija, već i života
Posebno je srećan što je svojim mlađim kolegama trenerima otvarao priliku da naprave nešto u sportu i karijeri ne ostavljajući ih sebično u drugom planu. Dao im je šansu da se izgrade i kao ljudi i samostalni stručnjaci, da iz statusa drugog ili pomoćnog trenera grade poziciju prvog stratega tima. Sa mnogima je postao i ostao prijatelj čak i kada su ih košarkaški putevi razdvojili.
Uzor mu je oduvek bio čuveni profesor Aleksandar Nikolić, koji ga je zbog prezimena oslovljavao sa „sine“. On je, nema dilemu Muta, napravio sve naše trenere, sva ta velika trenerska imena, bez preterivanja. Neće se više roditi takav – ovako sa neizmernim poštovanjem o svom učitelju zbori sagovornik eKlinika portala.
Košarka nisu samo akcije, već i veliko životno iskustvo Foto: Nikola Tomić
Biće „gadno“, ali očekujem medalju: Ovo je rat, sve manje je košarka
Ima li očekivanja od naših košarkaša na Olimpijadi?
– Imam. Iako će biti teško, očekujem medalju. Sve ekipe su dobre, a naša medalja će pre svega biti odraz koliko smo se adaptirali na suđenje i na ovaj novi ritam košarke, u kome se maltene ništa ne sudi. Ta brzina NBA košarke i Amerikanaca od kojih se trudimo svi da učimo jeste pre svega trčanje, ubitačan tempo, ali malo tu ima taktike. Ne znam kako ćemo mi da izdržimo to. Mislim da su svi nekako jači fizički od nas, tako je zato što se „biju“. Ovo je rat, sve manje je košarka. U takvom kriterijumu suđenja verovatno nemamo neke šanse, tako će biti i u narednim godinama ako se ne prilagodimo. Ipak, očekujem još medalja od naših reprezentativaca – optimističan je omiljeni kouč.
Košarka i sport su večiti izazovi
– I dalje se teško mirim sa porazom. Normalno je da neko bude od tebe bolji, brži… Ali ne mogu da prihvatim da su te razlike u dometu katastrofalno velike, da te neko ostavi nekoliko sekundi ili više desetina metara iza sebe. Dobro, postoje neke genetske, motoričke prednosti. A kako Đoković igra egal sa najboljima i pobeđuje ih, kako je Čavić plivao egal sa najbržima? Te fizičke granice su nešto o čemu i danas razmišljam posle ovoliko godina u sportu i uvek će mi biti izazov – ispričao je u razgovoru za eKlinika portal Miroslav Muta Nikolić.
