U čemu biljka maka kao suplement može da nam pomogne

Biljka maka pripada porodici krstašica, kojoj pripadaju brokoli, kupus i kelj, a sve češće se i kod nas koristi kao suplement

Maka, biljka poreklom iz Perua može imati određene zdravstvene koristi, kao što su povećanje libida, energije, plodnosti ili poboljšanje raspoloženja. Dokazi o prednostima za zdravlje još uvek ograničeni, uz određene potencijale.

Jačanje libida i maka

Preporučujemo

Jedna od najčešćih tvrdnji o korišćenju korena make jeste da pomaže u povećanju libida.

Jedno starije istraživanje pokazalo je da je kod muškaraca koji su osam nedelja uzimali maku došlo do poboljšanja libida u poređenju sa placebo grupom, iako se nivo testosterona i drugih hormona nije promenio. Još jedno istraživanje iz 2015. godine pokazalo je da maka može imati pozitivan efekat kod žena u postmenopauzi koje su imale seksualne smetnje izazvane antidepresivima.

Međutim, ova istraživanja bila su mala po obimu, a pregled studija iz 2018. godine navodi da nema dovoljno dokaza da se sa sigurnošću tvrdi kako maka pouzdano povećava libido.

Smanjenje erektilne disfunkcije

Koren make može imati koristi i za osobe koje pate od erektilne disfunkcije (ED).

Randomizovano istraživanje iz 2023. godine pokazalo je da konzumiranje želatinizovanog korena make tokom 12 nedelja može pomoći u smanjenju simptoma ED kod osoba sa kasnim hipogonadizmom. Ipak, studija je obuhvatila samo 80 učesnika, pa su potrebna dodatna istraživanja da bi se ovi nalazi potvrdili.

Povećanje energije i izdržljivosti

Neki sportisti i bodibilderi koriste maku kao dodatak ishrani za povećanje energije i fizičkih performansi. Postoje ograničeni dokazi koji to podržavaju.

Jedna placebo-kontrolisana studija pokazala je da crna maka može pozitivno da utiče na mišićne performanse elitnih mladih rukometašica. Ipak, i ovaj uzorak je bio mali.

"Bustovanje" plodnosti

Maka se tradicionalno koristi i za poboljšanje plodnosti, naročito kod muškaraca.

Jedno istraživanje iz 2021. godine proučavalo je efekat make kod osoba sa problemima neplodnosti. Ispitivan je kvalitet i koncentracija sperme, kao i nivo hormona u serumu. Rezultati nisu bili statistički značajni.

Poboljšanje raspoloženja

Maka sadrži flavonoide, biljne jedinjenja za koja se veruje da mogu poboljšati raspoloženje i smanjiti anksioznost. Pregled iz 2024. godine navodi da uzimanje make može da poboljša nivoe anksioznosti i depresije kod manjeg broja žena u postmenopauzi.

Još jedno istraživanje iz 2016. pokazalo je da crvena maka sadrži više gama-aminobuterne kiseline (GABA), neurotransmitera koji deluje protiv anksioznosti nego crna maka.

Snižavanje krvnog pritiska

Tradicionalno, u Peruu se maka koristi i za snižavanje sistolnog krvnog pritiska, ali je malo studija koje su to proučavale na ljudima. Pilot-studija iz 2014. godine sprovedena na grupi kineskinja u postmenopauzi pokazala je da maka može značajno da smanji dijastolni krvni pritisak.

Ipak, i ovo je bilo malo istraživanje, pa su potrebne veće studije da bi se potvrdilo da maka pomaže u regulaciji krvnog pritiska kod šire populacije.

Borba protiv slobodnih radikala

Maka može da podstakne proizvodnju antioksidativnih enzima u telu, kao što su glutation-peroksidaza i superoksid-dismutaza.

Antioksidansi pomažu u borbi protiv slobodnih radikala, koji mogu oštetiti ćelije u telu. Neka istraživanja ukazuju na to da antioksidansi mogu da imaju koristi u prevenciji određenih bolesti, uključujući srčane bolesti i rak.

Rizici konzumiranja make

Naučnici još uvek ne znaju dovoljno o tome kako maka deluje na telo i koji bi mogli da budu rizici.

Studije su uglavnom koristile umerene doze (oko 2–3 grama dnevno) u periodu do tri meseca, dok podaci o dugoročnim efektima nisu dostupni. Maka može da izazove blage gastrointestinalne tegobe, a nije poznato ni da li stupa u interakciju sa određenim lekovima.

Zbog toga što se još uvek ne zna dovoljno o mogućim interakcijama sa lekovima ili zdravstvenim stanjima, preporučuje se da se pre upotrebe make posavetujete sa lekarom.