Slatka ali i zdrava, jagoda mora da bude deo naše ishrane dokle god je ima na pijacama Foto: Shutterstock
Vasa Pelagić bio je lekar i narodni prosvetitelj koji svojom knjigom „Pelagićev narodni učitelj“ nije želeo da širi nazovilekarstvo, već je opisivao samo bilje čija su dejstva na određene zdravstvene tegobe klinički dokazana. Jedna od tih biljaka je i jagoda – vesnik proleća, omiljena poslastica. Ali, Vasa Pelagić je u svom „Narodnom učitelju“ pisao o jagodi kao leku za kostobolju, reumu, protiv nadimanja, zatvora, visoke temperature, ali i protv fleka na licu…
− Jagode svi slavni lekari preporučuju kao vrlo dobro sredstvo protiv više unutarnjih i spoljnih bolesti. Stoga preporučuju da se svaki dan jedu do god traju, pa bilo to sa dobrim gustim mlekom, bilo sa šećerom ili sa mladim skorupom (mileramom). Sa mileramom i šećerom pomešane najprijatnije su za jelo, a s vinom su zdravije. Obilatim jedenjem jagoda može se izlečiti od kostobolje, reumatizma, podagre (giht), nadimanja, zatvora, i drugih unutarnjih bolova, kao začetka jektike (tuberkuloze), kamena, obične i dugačke gliste (ojađenice) i nesvestice. Kuvati biljku jagode i piti kao čaj nekoliko puta dnevno, dobro je protiv srdobolje (dizenterije). Kome zaudaraju usta zbog pokvarenih zuba i desni, nek pari jagodama zube i meso oko zuba, pa će prestati. A zube valja popraviti kod zubnog lekara – pisao je Vasa Pelagić u svom „Narodnom učitelju“.
− Protiv micine (zapaljenje limfnih žlezdi) valja uzeti 300 grama jagoda i dva puta toliko vode pa dobro zatvoriti i ostaviti da stoji na suncu mesec dana. Kad se bolest ukaže, treba tom esencijom bolno mesto ispirati i obloge stavljati. Da nestane nečistih prištića i pega s lica, treba zgnječiti nekoliko kašika punih jagoda, kad ih zrelih ima, i mazati tim sokom pre leganja u postelju.
− Sok od jagoda dobar je napitak u vrućici. On se pravi ovako:
Na jednu oku jagoda (1, 28 kg) valja uzeti pola oke šećera. Ova se smesa dobro se izmeša i jedno pola sata na vatri kuva u dobro zatvorenim staklićima (teglama); može se ovaj lek i za zimu ostaviti, i kad treba upotrebiti, jer vrućica najviše i besni pri kraju zime. Neki doktori dokazuju da im u pomenutim bolestima nijedna biljka toliku uslugu učinila nije, koliko jagoda – kaže Pelagić i objašnjava da je čaj od lista jagode dobra zamena za kineske i ruske čajeve:
− Tej, odvar (čaj) od lišća jagoda bolji je za zdravlje no onaj kineski – ruski – preskupi čaj, koji u trgovini kupujemo. Lišće treba ubrati za tej (čaj) dok je zeleno i mlado s proleća i u čistoj hladovini osušiti i za upotrebu spremiti. Sprema se kao i ostali tejovi: prvo dobro uzavri voda, pa se istavi i metne u nju desetinu listića. Da se ustoji za piće, valja ga poklopiti i ostaviti jedno deset minuta, pa onda točiti i sa šećerom ili medom ili madžunom (šira, kuvani sok od grožđa) piti. Piće tog teja lekovito je najviše od bolesti stomaka, žuči i mokraćnog kanala. Naravno, valja ga procediti od lišća bilo kroz neku sitnu rešetku ili kroz čistu krpu – savetovao je Vasa Pelagić.
A, savremena nauka je dokazala kako je i koliko jagoda zdrava.
Crvena boja jagode sadrži antocijanine koji stimulišu topljenje nataložene masti, a antocijanin utiče na poboljšavanje kratkoročnog pamćenja. Istraživanja su pokazala da se kratkoročno pamćenje može poboljšati za čak 100% u 8 nedelja ako se jagode konzumiraju svaki dan.
Sto grama jagoda sadrži samo 33 kalorije i čak 58 mg vitamina C što je 98% dnevnih potreba. Jagode su prepune vlakana, a spoj nitrata u jagodama podstiče protok krvi i kiseonika što ubrzava metabolizam i pomaže u mršavljenju. Upala je uobičajena reakcija tela na nadražaje koji mu ne gode, a jagode snižavaju nivoe C-reaktivnog proteina u telu koji ukazuje na upalu. Osobe koje pate od hroničnih upala mogle bi ublažiti simptome jedući jagode. Jagode snižavaju loš holesterol u telu što automatski smanjuje rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti. Ovo voće je prepuno vlakana i kalijuma koji su dokazano dobri za srce i krvni pritisak. Jagode sadrže kalijum, vitamin K i magnezijum koji su bitni za zdravlje kostiju, a biotin kao jedan od sastojaka pomaže u jačanju noktiju i kose.
Folna kiselina, vitamin B5, Vitamin B6 i elaginska kiselina sprečava gubitak kose. Pored toga, minerali poput bakra i magnezijuma pomažu u sprečavanju peruti i gljivičnih oboljenja kože glave.
Kao odličan izvor vitamina C, jagode spadaju u pet voćki najbogatijih antioksidansima. Sadrže više vitamina od narandži ili limuna, te čak i manje količine omega-3 masnih kiselina (u semenkama).
Vlakna su neophodna za zdravlje probavnog sistema, a jagode u jednoj porciji sadrže 2g vlakana.
Vitamin C koji se nalazi u jagodama potreban je za proizvodnju kolagena koji koži daje elastičnost. Sadrže i elaginsku kiselinu koja sprečava uništavanje kolagena i upale u ćelijama kože, dva najveća neprijatelja mladog lica koji stvaraju bore. Slobodni radikali su, s godinama, sve štetniji po kožu, a ovaj proces sličan je rđanju metala izloženom delovanju vazduha. Vitamin C i antioksidansi u jagodama pomažu da se uspori taj proces.
Izgnječite šaku jagoda i dodajte im kašičicu meda i pola čaše surutke. Nanesite ovu smesu na lice i ostavite da deluje 15 minuta. Isperite mlakom vodom. Jagode sadrže salicilnu kiselinu koja uklanja mrtve ćelije sa površine kože i čine je mekom.
Sveže jagode otklanjaju neželjenu boju sa zubiju, jednostavno žvakanjem od nekoliko minuta. Potom se zubi isperu mlakom vodom sa prstohvatom sode bikarbone. Polovinom jagode možete da istrljate lice da biste ga izbelili. Na opekotine od sunca na koži, utrljajte sok od jagode, a potom isperite mlakom vodom.
I pored svih benefita za zdrvalje, jagode spadaju u namirnice koje oslobađaju histamine: otpuštajući histamin u organizam, kod osoba sa predispozicijom mogu da izazovu alergije, posebno koprivnjaču, s kojom se treba boriti tako da priviknemo organizam da jede jagode, a to radimo postepeno, malo po malo jagoda.
Ipak, osobe koje su inače sklone koprivnjači (posebno deca) treba da izbjegavaju jagode.