Poremećaj višestruke ličnosti (disocijativni poremećaj ličnosti) spada u najteže poremećaje sa kojima se stručnjaci za mentalno zdravlje susreću u praksi. Od simptoma do konačne dijagnoze ponekad prođu i godine.
Zašto je poremećaj višestruke ličnosti tako složen
Ono što ovaj poremećaj svrstava u izuzetno kompleksne i teške jeste postojanje više različitih ličnosti ili identiteta „u glavi“, odnosno ličnosti jedne osobe. Sve one predstavljaju komplikovani sklop, u okviru kojeg svaka od dominantnih ličnosti u nekom trenutku može da vlada stavovima, odlukama, emocijama, reakcijama, nezavisno od drugih. A svaka od njih može se u punom intenzitetu ispoljiti u bilo kom trenutku, bez obzira na ostale ličnosti.
Procenjuje se da na nivou svetske populacije od 4 do 21 odsto pacijenata sa psihijatrijskim problemima pati od poremećaja višestruke ličnosti. Kako je dijagnostika takođe izuzetno komplikovana i složena, broj obolelih je verovatno i veći. Ponekad od uočavanja simptoma do konačne dijagnoze prođe više godina.
Ponašanje osobe koja ima višestruki poremećaj ličnosti i kako ga prepoznati
Ako posmatramo osobu sa višestrukim poremećajem ličnosti, možemo zapaziti da su sve „locirane“ ličnosti potpuno različite, u fizički istom telu jedne osobe. U zavisnosti od toga koja osoba u tom trenutku ima primat i dominantna je, ona se različito i ponaša u različitim situacijama.
Kada se požali nekome iz okruženja ili čak zatraži pihološku pomoć, opisaće simptome koji su uglavnom nespecifični, poput amnezije kada ih podsetimo na neki incident, ili naglih i intenzivnih promena u raspoloženju i ponašanju.
Otkrivanje ovog poremećaja je komplikovano i u kliničkoj praksi jer osobe koje se obrate stručnom licu najčešće nisu svesne prisustva drugih ličnosti. Tako i dijagnostika obično traje dugo, nekada i više godina. Zabeleženi su slučajevi u kojima je put do konačne dijagnoze trajao čak šest godina.
Zašto se javlja poremećaj višestruke ličnosti
Uzroke nastanka nauka do sada nije u potpunosti razjasnila. Statistike, međutim, sugerišu da je najveći broj osoba koje pate od ovog poremećaja preživeo teško zlostavljanje u ranijoj životnoj dobi (detinjstvu).
Psiholozi objašnjavaju da ovako teške traume „priteraju u ćošak“ osobu koja se onda brani tako što mora potpuno da odeli od sebe uznemirujuća osećanja (bol, strah, ugroženost). Ovaj proces dovodi i do nesvesne disocijacije (razdvajanja) različitih delova osnovne ličnosti. Kako se koja nova ličnost odvoji (pocepa na više), tako će emitovati i različite emocije. Koliko ličnosti, toliko emocija (bes, seksualnost, beznađe, osećanje koja ugrožena prva osoba nije mogla adekvatno da iskaže).
Kako dolazi do cepanja (disocijacije) ličnosti
Tokom čina nasilja (seksualnog ili drugog zlostavljanja), žrtva pokušava da se zaštiti od traume disocijativnim procesom odvajanja – izolovanja delova svoje ličnosti od toga što proživljava. Zapravo, deli se na druge osobe i postaje neko drugi u odnosu na svoju primarnu ličnost. Proces disocijacije je praktično način samozaštite, odbrambeni mehanizam od straha, ugroženosti i emocionalnog beznađa.
Koji su simptomi i da li jasno ukazuju na ovo složeno stanje
Simptomi koji prate poremećaj višestruke ličnosti uglavnom su nespecifični i mogu da imitiraju brojna druga stanja. To mogu biti:
- glavobolje
- problemi sa koncentracijom
- gubitak osećaja orijentacije
- amnezija
- česte i burne amplitude u raspoloženju.
Osobe sa ovim poremećajem takođe mogu da iskazuju paranoične ideje, misli o samoproganjanju, samodestruktivne sabotaže i akcije protiv samih sebe.
Kako izgleda prelaz iz jedne ličnosti u drugu
Tranzicija iz jedne ličnosti u drugu poznata je pod nazivom switching. Često može izgledati zastrašujuće, nagla je, naprasna, trajanja od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Okidač za switching su uglavnom stresori, različiti od osobe do osobe. Pod uticajem velikog stresa dominantna ličnost preuzima kontrolu nad mislima, osećanjima, reakcijama i ponašanjem.
Zanimljivo je i da oni koji imaju višestruku ličnost u samom procesu promene ličnosti imaju i različite fiziološke karakteristike (različita dioptrija, koeficijent inteligencije…)
Kako se leči ovaj složeni poremećaj
Simptomi imitatori otežavaju postavljanje konačne dijagnoze, pa je potrebno duže i ozbiljnije posmatranje osobe sa poremećajem. Najdelotvornijim vidom terapije smatra se psihoterapija, sa uključivanjem farmakoterapije kada se proceni kao neophodno.
Cilj uspešne terapije je ponovo ujediniti podeljene delove ličnosti, ali tako da pacijent osvesti da razloga za deljenje ličnosti više nema, kao ni opasnosti. Time se se stvoriti stabilna svest o tome da različite emocije slobodno mogu da se izraze samo kroz jednu, celovitu ličnost.
