Ume li naše telo da prepozna šta je dobar, a šta loš stres

Istina je – nije svaki stres loš, kao što se to medicinski kaže, već stres može da bude i dobar. Zdrav nivo stresa pomaže u izgradnji otpornosti, kažu stručnjaci, a između dobrog i lošeg stresa postoji razlika zato treba znati kako da se prepozna svaki od njih jer čovek može da bude u opasnosti od preopterećenja.

Venčanje je događaj koji može da izazove i dobar i loš stres

Dr Safia Debar, stručnjak za kontrolu stresa u Mayo Clinic objašnjava razliku između dobrog i lošeg stresa i kaže da je stres fizička i psihička reakcija na zahtev, a taj zahtev može da bude bilo šta. Stres koji je dobar za nas i koji čak može da nam pruži osećaj blagostanja je takozvani eustres, što je suprotnost od distresa, koji predstavlja neku vrstu problema/nevolje. Eustres i distres su dve vrste stresa koji različito deluju na naše fizičko i mentalno zdravlje. Isti događaj, na primer, venčanje, mogao bi da izazove oba, i dobar i loš stres, kaže dr Debar.

– Radi se o percepciji tog stresa i o tome kako se telo zapravo nosi sa njim. Hronični stres će uticati na svaki sistem organa u telu, na primer, osba možda može da oseti anksioznost, depresiju i probleme sa varenjem. Stres izaziva „kaskadu“ reakcija u umu i telu dok postavljate odgovor na stres. Pod normalnim stresom, osoba je na početnoj liniji opuštanja, nailazi na stresor, počinje reakcija na stres, podiže se do vrhunca, a zatim se vraća na početnu liniju – objašnjava dr Debar.

Kako loš i dobar stres utiču mentalno i fizički utiču na čoveka

Među fizičkim promenama do kojih može da dođe kada čovek oseti pretnju, koja spada u loš stres, su:

• Aktiviranje simpatičkog nervnog sistema i proizvodnja primarnog hormona stresa, kortizola.
• Razmišljanje postaje negativno dok osoba doživljava ili predviđa nešto loše
• Pažnja postaje hiperfokusirana na ono što se dešava
• Srce, pluća i mišići se pripremaju za borbu. Povećava se broj otkucaja srca, krvni pritisak i brzina disanja jer telo treba da isporuči više kiseonika ćelijama, a mišići su napeti.
• Probavni i reproduktivni sistem nisu potrebni, pa su njihove aktivnosti spore.
• Imuni sistem skreće svoju pažnju sa borbe protiv mikroskopskih osvajača kao što su virusi ili ćelije raka i prelazi u inflamatorni režim, povećavajući proizvodnju proteina zvanih citokini koji prilagođavaju ovaj proces.

– Kada neko shvati da je pretnja prošla, telo počinje da se popravlja od ovog odgovora i „sređuje“. Prelazi u stanje „popravke“, obnavljanja i rasta kako se odgovor na stres briše. Fizički, disanje i otkucaji srca se usporavaju, krvni pritisak se normalizuje, čovek diše ekspanzivnije, mišićna napetost popušta, digestivni i reproduktivni sistem nastavljaju normalnu aktivnost i možda će se uspostaviti veze drugim osobama kako bi se prepričala pretnja koju je neko upravo doživeo – ističe dr Debar i dodaje da je svako ko je prošao „neoštećen“ kroz stresne situacije postao u neku ruku otporan. 

– Ako ste ikada prevazišli stresni događaj u životu, u potpunosti ga obradili i završili taj ciklus, onda za svako sledeće slično iskustvo koje imate, pomislite „O ne, ali, u redu je, ja to mogu“ – naglašava dr Debar.

Kada nam život baci toliko stresora da počinjemo da reagujemo neadekvatno

Međutim, kada je neko više puta pod prevelikim stresom, sposobnost da se vrati na početne vrednosti polako počinje da opada, kaže dr Debar.

– Možete biti pod stresom i ostati tamo, imati produženi odgovor. Ili, kada vam život baci toliko stresora da počinjete da reagujete neadekvatno. Kritičan je nedostatak oporavka, a ne sam stresor. Posle nekog vremena možete jednostavno da se „umrtvite“ i ne pokažete nikakav odgovor – navodi dr Debar. Ponekad ljudi misle da bi bilo dobro da ne reaguju, kaže dr Debar, ali interni odgovor na stres i njegov niz unutrašnjih aktivnosti se i dalje dešavaju. Oni su samo skriveni.

Postoji nekoliko znakova da ste u opasnosti od preopterećenja stresom i vreme je da se pozabavite tim, kaže dr Debar:

• Ako je stres neprekidan i konstantan
• Ako se stres ne može kontrolisati i ne možete da se opustite ili se osećate kao da ste na autopilotu
• Ako imate problema sa regulacijom emocija
• Ako počnete da se krijete od života i/ili ljudi
• Doživljavate fizičke simptome kao što su glavobolja, bol u grudima, stomačne tegobe, probleme sa spavanjem ili češće mučnine.

Dr Debar savetuje da treba razmisliti o tome kako se telo nosi sa stresom i kako se nosite sa njim emocionalno, fizički i u svojim odnosima – šta radite, a šta ne radite. Hronični stres, ističe, može da ima dugoročne posledice po zdravlje. Ljudi koji osećaju stalne fizičke simptome ili smatraju da promene u načinu života ne pomažu, trebalo bi da se konsultuju sa svojim lekarom, savetuje dr Debar.