Možda vaše dete ima narcisoidni poremećaj: Ovih 9 znakova ne smete ignorisati

Narcisoidni poremećaj ličnosti (NPD) je stanje mentalnog zdravlja u kome osoba ima previsok doživljaj sopstvene vrednosti. Ovaj poremećaj je jedan od više poremećaja ličnosti prepoznatih i u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za poremećaje mentalnog zdravlja (Diagnostic and Statistic Manual of Mental Health Disorders).

Narcisodini poremećaj ličnosti i deca: Razlike u odnosu na odrasle

Simptomi narcizma kod dece su slični simptomima koji se vide kod odraslih sa NPD. Međutim, postoje neke razlike između ove dve grupe i stvari koje treba uzeti u obzir kada se sumnja na narcisoidni poremećaj ličnosti kod mališana.

Naime, deca prolaze kroz faze razvoja koje podrazumevaju i tendencije da budu egocentrične ili imaju predimenzioniranu sliku o sebi. To je normalno, kažu stručnjaci i spada u razvojni put. Zabrinjavajuće bi trebalo da postane kada su ove osobine i dalje prisutne nakon puberteta.

Opšti simptomi NPD

Uobičajeni simptomi koje pokazuju ljudi koji pate od ovog poremećaja su:

• arogancija i osećaj superiornosti
• omalovažavanje drugih
• želja da se druže samo sa ljudima na koje se gleda kao na superiornije u odnosu na druge
• pravo (osećaju da imaju pravo na nešto što nemaju)
• zavist
• preterana potreba za divljenjem i preuzimanjem pažnje
• eksploatacija drugih
• ekstremne, negativne emocije
• ekstremni osećaj sopstvene važnosti, talenta ili dostignuća
• fantazije o neograničenom pristupu stvarima kao što su moć, seks, novac i privlačnost
• osećanja jedinstvenosti i preuveličane posebnosti
• skrivene nesigurnosti i sramota
• nedostatak empatije
• perfekcionizam i negativne emocije kao reakcija na nemoguće savršenstvo.

Narcisoidni poremećaj kod dece: Koje su važne specifičnosti

Neki simptomi i osobine narcizma su normalan deo razvoja deteta. Prema tome, naglašavaju stručnjaci, samo oni mlađi od 18 godina kojima se može zvanično dijagnostikovati poremećaj ličnosti su tinejdžeri sa sumnjom na granični poremećaj ličnosti (BPD). Narcističke osobine se mogu primetiti, ali se NPD trenutno ne može dijagnostikovati do 18. godine, jer se smatra da je do te starosne dobi ličnost promenljiva.

Međutim, deca i od dve godine mogu pokazati znake slične narcizmu. To može biti i dobro, navode psiholozi, jer je dovoljno rano da se uticaji životne sredine i roditeljstva mogu promeniti kako bi se smanjile šanse da dete razvije NPD, ali se svakako ti znaci ne smeju ignorisati. Oni mogu da budu putokaz ka daljem životnom psihološkom putu i razvoju.

Prilikom procene ovog stanja kod dece, postoje dodatni znaci koje treba uzeti u obzir. Oni su jedinstveni za mlađe grupe i ne odnose na odrasle. Na primer, deca mogu pokazivati znake vezane za njihovo ponašanje i stav u školi čak i u običnim situacijama, kada se igraju sa drugom decom i slično. To

Simptomi i postupci: Narcisoidni poremećaj kod dece se često manifestuje drugačije nego kod odraslih

Evo nekih znakova u ponašanju i simptoma koje ispoljavaju deca sa sumnjom na narcisoidni poremećaj ličnosti:

• sumnjiv kvalitet prijateljstva ili interakcija u kontaktima sa drugima
• nelagodnost u običnom procesu igre sa drugima
• preterana osetljivost na kritiku ili gubitak
• preterana aktivnost u objavama na društvenim mrežama, posebno stvaranje narcisoidne slike o sebi
• očekivanje posebnog tretmana od roditelja ili staratelja
• često stajanje ispred ogledala
• nemogućnost fokusiranja očima
• prenaglašeni ego
• nedostatak prijatelja
• poteškoće u učenju koje nisu povezane sa bazičnom inteligencijom
• gubitak interesovanja za igru sa igračkama
• laž kao vid opravdanja, posebno bez kajanja
• anksioznost uz samoizolaciju
• preterana sumnjičavost
• druga neuobičajena ponašanja.

Mogući uzroci narcisoidnog poremećaja kod dece

Uzroci narcisoidnog poremećaja ličnosti kod dece nisu u potpunosti shvaćeni. Veruje se međutim da mogu biti povezani sa biološkim faktorima kao što je genetika, ali i faktorima životne sredine. Postoje i određene kontradiktornosti u istraživanjima. Na primer, neki stručnjaci su mišljenja da roditelji koji deci pokazuju naklonost i poštovanje mogu dovesti do narcizma kod naslednika. Istraživanja su pokazala da je verovatnoća da će dete razviti NPD ako veruje da je posebno u poređenju sa drugom decom.

Drugi faktori koji mogu doprineti razvoju NPD kod deteta uključuju:

• zlostavljanje (i fizičko i emocionalno)
• usvajanje
• kulturni ili sociološki uticaji
• smrt roditelja ili staratelja
• razvod roditelja
• preterana kritika
• ekstremna očekivanja od roditelja
• genetika ili biološki faktori, uključujući nasledne osobine ličnosti
• visoka osetljivost
• narcisoidni roditelji
• zanemarivanje roditelja ili staratelja
• preterano ugađanje roditelja ili drugih staratelja
• previše zaštitnički stil roditeljstva
• roditelji se ponašaju kao da njihovo dete ima pravo ili više od druge dece
• vršnjački ili društveni uticaji
• traumatska iskustva ili traume.

Stvaraju li roditelji narcisoidnu decu

Iskustva dece u odrastanju itekako utiču na njihov razvoj. U slučaju narcizma, stilovi roditeljstva i način na koji roditelji gledaju i komuniciraju sa svojom decom mogu uticati i na šanse da njihova deca razviju narcisoidni poremećaj ličnosti. Na primer, roditelji pomažu u građenju samopoštovanja kod dece. Suprotno tome, narcizam u detinjstvu se može javiti i kada roditelj smatra da je njegovo dete bolje ili ima više prava od druge dece.

Narcizam samo po sebi ne mora biti krivica roditelja ili rezultat lošeg roditeljstva. Međutim, roditelji mogu, pa i moraju da promene svoje roditeljsko ponašanje i interakcije kako bi pomogli deci da prevaziđu narcističke tendencije.

Da li se dečji narcizam leči

Prvi korak u procesu sagledavanja mogućeg narcizma u detinjstvu je dobiti procenu od strane stručnjaka za mentalno zdravlje (dečiji psiholog ili dečiji psihijatar). Psihoterapija (terapija razgovorom) je opcija tretmana i za rane znake narcizma kod dece. Postoji više vrsta terapije namenjenih deci, od kojih većina uključuje i rad sa roditeljima.

Promene u stilovima roditeljstva su još jedna neophodna ali i delotvorna opcija, a profesionalna podrška dečjeg psihologa ili terapeuta će sigurno biti od pomoći.