Zaboravljanje možda i nije tako loša stvar i može da predstavlja oblik učenja, tvrde neuronaučnici koji uspešno testiraju teoriju da je zaborav zapravo oblik učenja. Neuronaučnici sa Trinity College Dublin u izveštaju objavljenom u Cell Reports predstavljaju prvu u nizu novih eksperimentalnih studija i novu teoriju koja ukazuje da su promene u našoj sposobnosti pristupa specifičnim sećanjima zasnovane na povratnim informacijama i predvidljivosti životne sredine. I da umesto da se smatra greškom, zaborav može da bude funkcionalna karakteristika mozga, omogućavajući mu snažnu interakciju sa okruženjem.
Zaboravljanje može da dovede do fleksibilnijeg ponašanja
U svetu koji se brzo menja kao što je ovaj u kojem živimo mi i mnogi drugi organizmi, zaboravljanje nekih uspomena bilo bi korisno, kažu naučnici, jer to može da dovede do fleksibilnijeg ponašanja i boljeg donošenja odluka. Ako su sećanja stečena u okolnostima koje nisu u potpunosti relevantne za trenutno okruženje, njihovo zaboravljanje bi moglo da bude pozitivna promena koja nam olakšava život. U Cell Reports izveštaju naučnici predstavljaju prvu u nizu novih eksperimentalnih studija u kojima je istražen efekat prirodnog, „svakodnevnog“ zaboravljanja u odnosu na to kako normalni procesi zaboravljanja utiču na određena sećanja u mozgu.
Različita iskustva koja se dešavaju blisko u vremenu mogu da izazovu zaboravljanje nedavno formiranih sećanja
Tim neuronaučnika proučavao je oblik zaborava koji se zove retroaktivna interferencija, gde različita iskustva koja se dešavaju blisko u vremenu mogu da izazovu zaboravljanje nedavno formiranih sećanja. U njihovoj laboratorijskoj studiji naučnici su proučavali rezultat oblika zaboravljanja samog pamćenj. Genetski su označili kontekstualni „engram“ (grupu moždanih ćelija koje čuvaju određenu memoriju) u mozgu miševa i pratili aktivaciju i funkcionisanje ovih ćelija. nakon što se desio zaborav.
Najvažnije, koristeći tehniku zvanu optogenetika, otkrili su da stimulacija ćelija engrama svetlošću vraća naizgled izgubljena sećanja u više od jedne situacije ponašanja. Štaviše, kada su miševi dobili nova iskustva koja su se odnosila na zaboravljena sećanja, „izgubljeni“ engrami bi mogli da se prirodno podmlade.
Dr Tomás Ryan, profesor na Trinity College Institute of Neuroscience pri Trinity College Dublin, jedan je od glavnih autora studije koji navodi da se „sećanja čuvaju u ansamblima neurona koji se nazivaju ‘engramske ćelije’ i uspešan opoziv ovih sećanja uključuje reaktivaciju ovih ansambala.
– Po logičkom proširenju, zaborav se dešava kada ćelije engrama (trajna promena organske supstance koja nastaje kao posledica određenih nadražaja u mozgu) ne mogu ponovo da se aktiviraju. Međutim, sve više postaje jasnije da su sećanja i dalje tu, ali specifični ansambli nisu aktivirani i tako se memorija ne priziva. Kao da su sećanja uskladištena u sefu, ali ne možete da se setite šifre za otključavanje – objašnjava dr Ryan.
Konkurencija između moždanih ćelija koje čuvaju određenu memoriju utiču na zaboravnost
Dr Livia Autore, naučnik iz Irish Research Council (IRC), koja je predvodila ovaj istraživački rad ističe da „nalazi ovde podržavaju ideju da konkurencija između engrama utiče na pamćenje i da se zaboravljeni trag sećanja može ponovo aktivirati, kao i prirodni i veštački signali dopunjeni novim informacijama.
– Neprekidni tok promena životne sredine dovodi do kodiranja više engrama koji se takmiče za njihovu konsolidaciju i izražavanje. Iako neki mogu da opstanu i ostanu neometeni, neki će biti podvrgnuti smetnji novim dolaznim i preovlađujućim informacijama. Međutim, ometana sećanja se i dalje mogu ponovo aktivirati okolnim znakovima koji vode do izražavanja sećanja ili obmanjujućim ili novim iskustvima koja završavaju ažuriranim ishodom ponašanjav – naglašava dr Autore i navodi da s obzirom na to da je „prirodno zaboravljanje“ reverzibilno u određenim okolnostima, ovaj rad ima značajne implikacije na bolesna stanja — kao što je na primer kod ljudi koji žive sa Alchajmerovom bolešću, gde ovi svakodnevni procesi zaboravljanja mogu da budu greškom aktivirani bolešću mozga.
