Strah od krvi (hemofobija) spada u česte specifične fobije. Mogući uzroci su brojni, a ponekad je ova vrsta patološkog straha povezana i sa strahom od smrti.
Prekomerni strah od krvi: Koji su mogući uzroci hemofobije?
Mogućih uzroka za razvijanje hemofobije ima više. Jedan od njih mogu biti prethodna negativna iskustva koja uključuju krv, krvarenje i gubitak krvi. Međutim, ponekad se ova fobija javlja bez jasnog razloga ili loših sećanja koja bi mogla da budu „triger“. Neke osobe koje su doživele nesreću, traumu ili povredu prilikom kojih su imali krvarenje ili prisustvovali nečijem krvarenju, takođe spadaju u one izložene riziku.
Takođe, ova specifična fobija je često povezana sa drugim fobijama (tripanofobija – strah od medicinskih igala), hipohodrijaza (preterani strah za svoje zdravlje), nozofobija (patološki strah od bolesti ili povređivanja), miozofobija (strah od bakterija), dentalna fobija (strah od odlaska stomatologu) ili jatrofobija (strah od lekara).
Međutim, neka istraživanja kažu da hemofobija može da bude izazvana i genetskim faktorima.
Kako utiču fobije na psihofizički status: Simptomi koje može da izazove i hemofobija
Većina specifičnih fobija daje i slične simptome, koji u ekstremnim slučajevima mogu da dovedu do ozbiljnog skoka krvnog pritiska, pa čak i srčanog udara. Međutim, pogled na sopstvenu krv može da izazove i pad krvnog pritiska i srčane frekvence. Posledica može da bude i nesvestica, jedan od najčešćih simptoma kao reakcije na svoju krv, pa i tuđu.
Ovaj strah je kod nekih ljudi toliko jak da se anksioznost sa artitmijama, tahikardijom ili preskakanjem srca, tremor, grčevi ili bol u stomaku mogu javiti i satima, pa i danima pre vađenja krvi.
Posledice koje može da izazove hemofobija
Poput drugih specifičnih fobija, i strah od krvi može da rezultira brojnim problemima koji mogu da budu ograničavajući faktor za svakodnevni život, ali i da ga ugroze. Veoma često ljudi koji se boje krvi izbegavaju odlazak lekaru, pa čak i operacije ili stomatološke intervencije.
Situacija može biti kompleksna u slučaju da roditelji koji imaju hemofobiju treba da ukažu pomoć povređenom detetu. Kod nekih je to i način za suočavanje sa svojim najvećim strahom. Međutim, od strukture ličnosti i intenziteta simptoma zavisi i reakcija, koja može biti izuzetno traumatična. Takođe, roditelji sa hemofobijom mogu da ocene neznatne dečje povrede kao ozbiljne i izazovu suvišnu paniku, hitno ih odvodeći u zdravstvenu ustanovu.
Koja ograničenja još može da pokrene strah od krvi
Strah od krvi ili povređivanja takođe može da dovede do izbegavanja različitih aktivnosti koja podrazumevaju rizike tipa penjanja na visinu, planinarenja, skijanja, ali i obično trčanje ili sport.
Izbegavanje socijalnih aktivnosti protokom vremena može da dovede osobu u izolaciju ili da joj razvije prekomerni, panični strah od napuštanja zatvorenog prostora – agorafobiju. Često hemofobiju kao i druge fobije prate depresija i anksioznost.
Da li se i kako leči hemofobija
Stručnjaci kažu da ova fobija spada u one koje se uspešno leče odabirom adekvatne terapije. Jedna od najefikasnijih metoda je kognitivno-bihejvioralna terapija.
U odnosu na intenzitet simptoma, psihijatar će proceniti potrebu uključivanja farmakoterapije ili predložiti druge vidove psihoterapije. Određeni broj ljudi se reši hemofobije bez pomoći stručnjaka za mentalno zdravlje iako je to u svakom slučaju sigurnije i lakše uz odgovarajuću stručnu pomoć.
