Objašnjenje zašto besciljno lutamo dok razgovaramo telefonom možemo naći u nauci o ponašanju i neurologiji.
Kada razgovarate sa osobom koja je preko puta vas, mozak pravi veze između različitih elemenata poput: tona, izbora reči, emocija i korišćenih gestova – neverbalne komunikacije. Neuroni ogledala (naš društveni mozak) bave se dekodiranjem neverbalne komunikacije i pomažu nam da interpretiramo poruke i dobijemo povratne informacije od našeg sagovornika. Ovi neuroni se smatraju posebnom grupom neurona, koja ima mogućnost da se aktivira i prilikom izvođenja neke radnje/ pokreta i prilikom posmatranja druge osobe koja izvodi istu ili sličnu radnju. Jedna od uloga neurona ogledala je njihova povezanost sa složenim misaonim procesom koji se naziva razmuvanje namere.
Mozak prevodi emotivne odgovore u pokrete
Međutim, tokom telefonskog razgovora, postojeće fizičke povratne informacije obično više nisu dostupne, ali veze formirane tokom vremena šalju impulse ka delovima mozga odgovornim za kretanje, pa i dalje imamo mikro-izraze, gestove i čak pokrete. Mozak praktično kompletira ono što percipira kao nedostajuće i prevodi emotivne odgovore u pokrete, donekle nevoljna fiziološka reakcija zasnovana na godinama društvenog uslovljavanja. Dakle, hodajući napred-nazad, emocije koje osećamo zapravo se prenose u fizičku radnju.
Ali ovo nije jedini razlog zašto hodamo dok razgovaramo telefonom…
Istraživači sa Univerziteta Stanford, Marily Oppezzo i Daniel L. Schwartz, želeli su da saznaju da li je ova veza između mozga i tela, određena hodanjem, dovoljna da stimuliše kreativnost. Tim je sproveo nekoliko eksperimenata kako bi bolje razumeo kako hodanje utiče na kreativno razmišljanje, sprovodeći test Guilfordovih Alternativnih Upotreba (GAU) – kako bi procenili nivoe originalnosti, fleksibilnosti, fluidnosti i razrade, i CRA Test, koji je razvila socijalna psihološkinja Martha Mednick (1962) kako bi merila kreativni potencijal.
Učesnici su završili oba testa dok su sedeli, hodali na traci za trčanje (da bi se merio uticaj okoline), dok su hodali unutra, dok su hodali napolju, ili dok su koristili invalidska kolica napolju. Rezultati su bili jasni. Između 81% i 100% učesnika koji su hodali bili su kreativniji od onih koji su sedeli, uključujući i one na traci za trčanje. Sam čin hodanja, a ne okolina, bio je glavni faktor koji je poboljšavao kreativnost.
Hodanje nas čini kreativnijim
Kako bi hodanje na traci, gledajući u beli zid, moglo da stimuliše vašu kreativnost? Istraživači veruju da postoji „kompleksna uzročno posledična veza” između fiziologije hodanja i kognitivnih procesa, ali su potrebna opsežnija istraživanja da bi se identifikovao tačan uzrok.
„Ne tvrdimo da hodanje može da vas pretvori u Nikolu Teslu”, kaže Oppezzo, „ali bi vam moglo pomoći u ranim fazama kreativnosti.”
Dakle, hodanje (a ovo važi i za trčanje) ne samo što vam pomaže da imate lepo zategnute noge, već vas čini još kreativnijim. To ne znači da bi svaki posao koji obavljamo (pa i onaj na poslu) trebao da se radi hodajući. Ali s obzirom da to uglavnom nije moguće, oni čiji posao zahteva novu perspektivu, sveže ideje, svakako bi mogli imati koristi od ovog otkrića
U kojim situacijama šetamo dok razgovaramo telefonom
Vraćajući se na moje početno posmatranje, moram priznati da nisam videla nikoga kako hoda dok telefonom naručuje meni za ručak ili razgovara o rutinskim stvarima poput liste za kupovinu ili „možeš li ti pokupiti dete iz škole“. Generalno, ljudi hodaju okolo kada pričaju telefonom sa kupcem ili potencijalnim kupcem, kada su u procesu prodaje, ubeđivanja, rešavanja problema ili pritužbi, ili kada razgovaraju sa novim emotivnim partnerom, jer su im potrebne nove ideje, fleksibilnost i kreativnost.
Hodajte što više, fizička aktivnost nikom neće smetati
Dakle, sledeći put kada primetite da šetate okolo bez cilja dok razgovarate telefonom, ne brinite – niste jedini, jednostavno pokušavate da „pronađete” osobu sa kojom razgovarate i nadoknađujući taj nedostatak postajete kreativniji. I ko zna, možda će jednog dana naši mozgovi evoluirati do tačke gde ćemo moći da vizualizujemo osobu koja se nalazi na drugoj strani telefona, a da pritom ne moramo da šetamo besciljno. Do tada, srećno. Hodajte što više i s telefonom i bez njega!
