Minhauzenov sindrom preko posrednika je ozbiljan poremećaj mentalnog zdravlja, psihopatološko stanje, koje je i oblik zlostavljanja dece. Staratelj deteta, najčešće majka, izmišlja lažne simptome ili izaziva prave, kako bi drugima izgledalo da je dete bolesno.
Mogući uzroci: Zašto se javlja Minhauzenov poremećaj preko posrednika
Medicina nije došla do odgovora šta uzrokuje Minhauzenov sindrom preko posrednika. Veoma često ga je teško dijagnostikovati. Ponekad prođe i bez dijagnoze, a dete dođe u životno ugrožavajuće stanje ili čak, ređe, na sreću, posledica bude fatalni ishod. Tada su mogući faktori nesumnjivo povezani sa teškim psihijatrijskim bolestima. Ponekad je osoba koja nad detetom sprovodi ovaj vid zlostavljanja i sama bila zlostavljana kao dete, ili ima „klasičan“ Minhauzenov sindrom (izmišljanje usmereno na sopstvenu ličnost, kao što je na primer, izmišljanje bolesti koja ne postoji).
Minhauzenov poremećaj preko posrednika kod počinica: Kako se manifestuje i na koja ponašanja obratiti pažnju
Roditelj ili staratelj može činiti razne ekstremne stvari sa ciljem lažira simptome bolesti kod deteta. Na primer:
- dodavati krv u urin ili stolicu deteta
- uskraćivati detetu hranu ili namirnice sa hranljivim sastojcima, а fingirati da dete ne može da se ugoji
- zagrevati termometre i simulirati povišenu temperaturu kod deteta
- prečesto iscrpljivati dete pravljenjem laboratorijskih analiza
- davati detetu različite lekove (od onih koji će ih naterati da povrate ili dobiju dijareju, do sedativa)
- inficirati intravensku liniju i slično
Razlog teškog prepoznavanja osoba koje imaju Mihnauzenov sindrom preko posrednika
Većina ljudi sa ovim problemom su majke sa malom decom. Međutim, to mogu biti i odrasli ljudi koji brinu o starom roditelju.
Dešava se, na primer, da su to osobe koje su zaposlene u medicinskim ustanovama kao pomoćni radnici, pa tako znaju o medicinskoj nezi više od prosečnih ljudi. Oni mogu da opišu simptome deteta sa velikom preciznošću u medicinskim detaljima. U svakodnevnom životu su radoznali i vole da budu uključeni u zdravstveni tim. Predani su članovi ekipe, koji upijaju znanje o procedurama.
Veoma su povezani sa svojom decom, odaju utisak velike zabrinutosti i odanosti detetu. Upravo ovo otežava zdravstvenim radnicima da uoče dijagnozu Minhauzenovog sindroma putem posrednika.
Simptomi kod deteta koje je žrtva
Dete, pre svega, provodi mnogo vremena u ambulantama i drugim medicinskim ustanovama, često viđa zdravstvene radnike. Neprekidno je izloženo pregledima, testovima, analizama, ili drugim zdravstvenim procedurama. Karakteristično je da dete ima čudne simptome koji nisu tipični ni za jednu bolest, niti se rezultati analiza poklapaju sa bolestima na koje bi se moglo sumnjati.
Ponekad uzorci krvi ne odgovaraju krvnoj grupi deteta (moguće je da ih osoba sa sindromom zameni). Takođe, tragovi lekova ili drugih sumnjivih supstanci mogu se naći u uzorcima krvi, urina ili stolice.
Simptome deteta prijavljuje roditelj ili staratelj, a najčešće ih nikada ih ne vide zdravstveni radnici. Simptomi „nestaju“ u bolnici, ali „počinju“ ponovo kada dete ode kući.
Lečenje i prognoze
Na prvo mesto bi trebalo staviti interes deteta ili dece i prijaviti nadležnim službama sumnju da je dete na bilo koji način zanemarivano ili zlostavljano. To se odnosi i na sumnju ovako opisanog zlostavljanja.
Deci koja su doživela ovakav vid nasilja može biti potrebna medicinska nega za lečenje komplikacija usled povreda, infekcija, lekova, komplikovanog zdravstvenog stanja ili operacija. Takođe, biće im potrebna i psihijatrijska nega da bi se izborili sa depresijom, anksioznošću i posttraumatskim stresnim poremećajem, koji se mogu razviti zbog zlostavljanja.
Lečenje najčešće podrazumeva individualnu i porodičnu terapiju. Budući da je Minhauzenov sindrom preko posrednika oblik zlostavljanja dece, mora se prijaviti nadležnima. Posebnu pažnju treba na sumnjive ili neobične slučajeve da obrate i zdravstveni radnici.
