Kako se menja naša ličnost dovoljno govori činjenica da gotovo svi veoma lako uspostavljamo veze sa starim prijateljima, koje dugo godina nismo ni čuli ni videli. Ipak, ponekad može da postoji želja za promenama a sve u cilju da kako bi se poboljšali kao ličnosti. A nekad su tu i neke stare „rane“ koje su naše ličnosti pretrpele i koje bismo želeli da zaboravimo i potisnemo.
Naša ličnost se uvek, bar pomalo menja
Istraživanje objavljeno u Nature Reviews Psychology detaljno analizira faktore koji omogućavaju ili sprečavaju promenu ličnosti. Studija nudi neku vrstu grube „mape puta“ za takve modifikacije, otkrivajući neke od prepreka koje mogu da otežaju trajne promene i kako da ih prevaziđemo.
Naše ličnosti mogu da nam ograniče pristup stvarima koje želimo u životu. Možda želimo da budemo manje usamljeni, manje anksiozni, uspešniji ili jednostavno srećniji, sa prilagođavanjem stavova koje naše trenutne ličnosti izgleda nisu sposobne dovoljno da podrže. Jedan od fascinantnih uvida u istraživanju je da, iako je nečija ličnost u velikoj meri stabilna, nikada ne ostaje totalno oformljena, odnosno nepromenjena, već je „savitljiva“ tokom čitavog životnog veka čoveka. Iako je malo verovatno da se ličnost čoveka može promeniti u odnosu na ono što on zaista jeste studija ukazuje da je moguće napraviti skromne promene u nečijoj ličnosti i pokušava da objasni kako bi to neka osoba mogla da ostvari.
Četiri mehanizma objašnjavaju kako se menja naša ličnost
Autori studije predstavljaju kvartet mehanizama uključenih u promenu ličnosti, koji takođe mogu da spreče promene ukoliko se ne razumeju. Psiholog dr Carl Nassar, koji nije učestvovao u studiji opisao je ta 4 mehizama na sledeći način:
- Preduslovi — Priprema za promene
- Okidači — Podešavanje svog okruženja za promene
- Pojačivači — Podešavanje okruženje da pojača promenu
- Integratori — Uvršćavanje promene na što je moguće više mesta.
Sve u svemu, cilj sva 4 mehanizama zajedno je da pomognu osobi da uspostavi nove navike ličnosti koje vremenom mogu da postanu automatske. Dr Nassar je primetio da pre nego što se počne sa promenom ličnosti, „neophodno je da se prvo uradi posao na identifikaciji delova svoje ličnosti koje bismo želeli da promenimo, a zatim da se odvoji vreme kako bi se otkrili preduslovi, pokretači, pojačivači i integratori koji će zaista podržati ovu promenu“.
– I sve to zajedno uopšte nije lak zadatak. Ako želite da nastavite sa menjanjem ličnosti, moj savet bi bio – ne radite to sami – kaže dr Nassar i takođe objašnjava da će ljudi koji vas poznaju verovatno imati uvide o vašem trenutnom ponašanju i da mogu da pomognu da vas motivišu dok sprovodite promene, služeći kao vaši pokretači.
Slobodno „lažirajte“ dok ne uspete
Autori studije ukazuju da način kako se menja naša ličnost može da posluži kao sredstvo protiv anksioznosti kada neko počne da se ponaša na nepoznate i možda u početku neprijatne nove načine.
– Jedna stvar u kojoj smo ti i ja i svi ljudi veoma dobri je stavljanje tačke na sve što nas uznemirava. Jedan od načina na koji to možemo da uradimo je da kažemo sebi da ćemo „lažirati dok ne uspemo“, što znači da je u redu da se to još ne čini prirodnim ili normalnim (otuda i „lažiranje“). Ali, ako samo ostanemo tu, „uspećemo“, stići ćemo na mesto gde je naša anksioznost splasnula. Ovaj pristup nam omogućava da vežbamo svoju novu ličnost, krenemo ka integraciji i na kraju otelotvorimo novu verziju sebe – ističe dr Emily Moore sa Stanford Medicine.
Psiholozi takođe naglašavaju da samokritika ne pomaže. Tim povodom dr Nassar navodi da „što se više fokusiramo na to gde želimo da idemo, a važno je da to uradimo umesto da kritikujemo sebe kada ne uspemo – veća je verovatnoća da ćemo stvoriti željenu promenu.”
