U današnjem ePodcastu ćemo čuti koliko je važno i zašto pridržavati se terapije propisane od strane stručnjaka, kako bi se postigli najbolji mogući ishodi za pacijente, a sve to će nam u II delu podcasta „Kada je vreme za psihijatra” objasniti dr Irena Đorđević, psihijatar i psihoterapeut.
Kada pričamo o psihijatrijskim lekovima, da li su oni „čarobni štapić”, popijete par tableta i gotovo, problem je rešen?
– To definitivno nije čarobni štapić, mada se postavlja pitanje šta je uopšte čarobni štapić i da li postoji. Predrasude nas često vode u krajnosti. Nažalost, kod nas je uobičajena praksa da se anksiolitici, odnosno sedativi, uzimaju na svoju ruku. Mnogi ljudi koriste ove lekove godinama unazad, ne računajući ih kao terapiju. Takođe, postoji intenzivan trend uzimanja psihotropnih supstanci i alkohola s ciljem smirenja, što ukazuje na to da osoba ima psihološke poteškoće koje se umiruju na taj način. Ovi lekovi se uzimaju u određenom vremenskom periodu, kako je propisao psihijatar, jer postoje rizici od razvoja zavisnosti. Dugoročno, mogu izazvati kognitivne posledice, zbog čega ih ne treba koristiti dugo, a posebno ne na svoju ruku. Lekar će precizno propisati terapiju u skladu sa problemom pacijenta i pratiti ga do kada i koja doza mu je potrebna – objašnjava sagovornica današnjeg ePodcasta, dr Irena Đorđević.
Mnogo ljudi izbegava upotrebu psihijatrijskih lekova, zato što je sklona da odustane od upotrebe kada pročitaju uputstvo tj. Neželjene efekte lekova. Zašto je tako s obzirom da znamo da se za anelgetike i antibiotike priložena uputsva baš i ne čitaju tako pažljivo?
– Ljudi imaju više poverenja u alternativne metode ili savete neprofesionalaca nego u lekove propisane od strane stručnjaka. Lekovi su registrovani i testirani, a propisuje ih lekar sa dugogodišnjim školovanjem. Ipak, predrasude i nedostatak poverenja često dovode do zloupotrebe ili izbegavanja terapije – između ostalog objasnila nam je dr Irena Đorđević.
Možete li nam reći nešto o prinudnoj hospitalizaciji, kada se ona primenjuje?
– Prinudna hospitalizacija je potrebna kada stanje pacijenta utiče negativno na njegov život ili okolinu. Prinudna hospitalizacija se primenjuje u situacijama kada je ugrožen život pacijenta ili drugih. To uključuje hitnu pomoć i policiju, a odluka se donosi uz sudsku procenu. Nakon hospitalizacije, važno je da pacijent redovno dolazi na kontrolne preglede kako bi se terapija korigovala u skladu sa stanjem – kaže dr Irena Đorđević.
Kako neko iz okruženja može pomoći osobi sa psihičkim problemima ili bolestima zavisnosti?
– Ključno je destigmatizovati javljanje psihijatru i pokazati razumevanje i podršku. Ako osoba ima psihotične poremećaje, potrebno je da se osoba koja je pored nje obrati stručnjaku za savet kako pristupiti situaciji. Kod nepsihotičnih poremećaja, važno je pružiti prijateljski savet i razumeti da je javljanje psihijatru znak brige za zdravlje. Takođe, ako osoba ima problem sa zavisnošću, porodica treba da se posavetuje sa psihijatrom kako bi pristupili osobi na pravi način – savet je dr Irene Đorđević.
Kada je pravo vreme za psihijatra a kada je potrebno potražiti pomoć psihoterapeuta saznaćete ako pogledate naš današnji ePodcastePodcast do kraja.
Reč, dve o sagovorniku
Dr Irena Đorđević, psihijatar i psihoterapeut, završila je Medicinski fakultet univerziteta u Beogradu, nadalje specijalizaciju iz psihijatrije kao i edukaciju u oblasti psihoterapije, u okviru “TA centra” i stekla zvanje psihoterapeuta. Svoje radno iskustvo sticala je u KPB “dr Laza Lazerević”, u Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju Sremčica, kao i u Domu zdravlja, na poslovima doktora medicine. Volontirala je i u bolnici za lečenje bolesti zavisnosti.
Posebno ističe koliko joj je drago što joj se ukazala prilika da povremeno radi svoj posao pri duhovnoj biblioteci manastira Ćelije u Valjevu. To je mesto gde su vera i psihijatrija u sadejstvu i zajedno podstiču moći svake ponaosob u procesu postizanja ravnoteže psihičkog funkcionisanja.
Kao svoju misiju vidi podršku ljudima da postanu sve što mogu i osećaju se zadovoljnim i sigurnim.