Usamljenost je jedna od navika koje možemo da promenimo Foto: Shutterstock
Hronična usamljenost može da poveća rizik od moždanog udara kod osoba starijih od 50 godina, stoji u zaključcima jedne nedavno objavljene studije. Stoga je važano napraviti razliku između samoće i usamljenosti i umanjiti rizike koji su posledice stvari na koje možemo da utičemo.
Godine 2023, američki hirurg dr Vivek Murthy upozorio je na epidemiju usamljenosti i izolacije sa kojom se suočavaju i svet i Sjedinjene Američke Države. Prema jednoj velikoj anketi National Poll on Healthy Aging, tri od 10 starijih odraslih osoba se ponekad oseća usamljeno. Svaka dvadeseta osoba se tako oseća često.
Studije su dovele u vezu usamljenost sa pogoršanjem mentalnog i kardiovaskularnog zdravlja kod starijih osoba, a nekoliko istraživanja se posebno fokusiralo na odnos između hronične usamljenosti i moždanog udara. Naučnici sa Harvard University tako su otkrili su da stariji Amerikanci koji su prijavili da se osećaju hronično usamljeno tokom četiri godine imaju 56 odsto veću verovatnoću da će doživeti moždani udar u narednih 10 do 12 godina.
– Naši nalazi sugerišu da su hronično usamljeni pojedinci izloženi većem riziku od moždanog udara. Zato je važno obratiti pažnju jer posledice mogu biti gore ako se zanemaruju ili ignorišu – kaže Ienee Soh, naučni saradnik na T.H. Chan School of Public Health, koja je vodila studiju.
Tim istraživača je koristio podatke prikupljene od 12.161 ispitanika starijih od 50 godina. U višegodišnjim periodima, posebnom metodom (UCLA skala usamljenosti) proveravana su njihova osećanja i ponašanja u vezi sa usamljenošću i društvenom izolacijom.
– Usamljenost se obično doživljava kao subjektivno iskustvo. Najčešće se oslikava kao jaz između želja i mogućnosti. Sa druge strane, društvena izolacija se odnosi na izostanak socijalnog kontakta sa drugim osobama. Čovek se ne može nikada u potpunosti izuzeti od svoje socijalne i društvene uloge – kaže Soh.
Između 2010. i 2012. godine, 8.936 učesnika koji su ostali u studiji ponovo je imalo procenu usamljenosti. Prema rezultatima ispitivanja, jedan broj je pokazao simptome hronične usamljenosti. Zatim su praćeni do 2018. Za to vreme, 1.237 učesnika je imalo moždani udar. Istraživači su otkrili da je kod prve grupe ispitanika visok nivo usamljenosti na početku bio povezan sa 25 odsto većim rizikom od moždanog udara. Neki, koji su imali dve procene a prijavili su konstantno visok nivo hronične usamljenosti, imali su 56 odsto veće šanse za razvoj moždanog udara.
U ograničenja studije pre svega spada okvirna starosna dob („stariji od 50 godina“). Pored toga, potrebno je više istraživanja koja bi ukazala na jasniju uzročno-posledičnu vezu između hronične usamljenosti i rizika od moždanog udara. Dragoceni su dokazi da usamljenost može imati direktan uticaj na ponašanje i mentalno zdravlje. Ali, to je slučaj i sa fiziologijom, na način koji povećava rizik od moždanog udara.
Prema rečima vođe studije Soh, postoji povezanost između negativnog uticaja hronične usamljenosti na kardiovaskularni, metabolički i imuni sistem, što zauzvrat može uticati na rizik od moždanog udara.
– Mislim da je to veoma dobra studija. Dala je značajan doprinos jer je posmatrala usamljenost u dve različite vremenske tačke – rekao je Dan Blazer, psihijatar i profesor emeritus na Duke University, koji nije bio uključen u studiju. dr Blazer je kao primedbu stavio to da u tretiranje usamljenosti nije dovoljno uključena farmakoterapija. Saglasan je da je potrebno više istraživanja da bi se razumeli kratkoročni i dugoročni efekti usamljenosti. Iz njih će proizaći, kako kaže, strategije za rešavanje problema.
Stručnjaci kažu da postoje koraci koje ljudi mogu preduzeti da smanje usamljenost. Sve počinje istraživanjem i osvešćivanjem naših osećanja. U redu je da smo srećni kada smo sami. Ali, mnogi ljudi ne prepoznaju granicu između samoće i usamljenosti. Shvate da su u problemu kada je usamljenost već hronična, a tada može ozbiljno da uruši i ugrozi psihofizičko zdravlje.