Retko ko je imun na želju da putem društvenih mreža ponekad dobije pažnju, pohvalu, divljenje. Međutim, potreba za lajkom, fejvom ili šerom može u nama pokrenuti narcizam i ta zamka je realna, a granica „pipava“.
Da li ja baš tako lako razviti narcizam i koje osobine ga opisuju
Korisnici društvenih mreža često sebe potajno upoređuju sebe sa influenserima koji dele video zapise i slike iz svojih svakodnevnih života. Veza između narcizma i društvenih mreža postala je kontroverzna tema istraživanja u psihologiji, sociologiji i medijima. Toksičnost, nesigurnost i perfekcionizam doveli su do alarmantnih psiholoških posledica kod korisnika platformi kao što su Fejsbuk, Instagram, Snepčet i TikTok. Primeri posledica, kažu statistike, uključuju depresiju, anksioznost i osećaj usamljenosti.
U psihologiji, narcizam je poremećaj ličnosti u kome pojedinci imaju grandiozan osećaj sopstvene predstave o sebi. Karakteriše ga arogancija, super-ego, potreba za divljenjem i sklonost ka iskorišćavanju drugih. Na primer, u filmu „Američki psiho“, glavni lik Patrik Bejtmen izjavljuje: „Imam sve karakteristike ljudskog bića: krv, meso, kožu, kosu, ali nijednu jasnu identifikovanu emociju, osim pohlepe i gađenja“.
Tamna strana društvenih mreža i narcizam
Tamna strana društvenih mreža često zasenjuje njihove pozitivne aspekte i velike koristi, koje mogu da nam olakšaju život. Korisnici kreiraju svoj onlajn ego kako bi izrazili svoja osećanja, misli, potrebe. Međutim, to može biti vođeno željom za postizanjem perfekcije, megalomanije i savršenstva kroz popularnost, uspeh i lepotu, što daje određenu moć onima koji žude za stalnom pažnjom i potvrdom od strane drugih.
U epizodi „Nosedive“ popularne Netfliksove serije „Crno ogledalo“, gledaoci prate Lajsi Pound, ženu očajnu u želji da unapredi svoj društveni status u fiktivnom ambijentu gde se socijalno-ekonomski status određuje ocenama koje dodeljuju drugi ljudi. Nakon niza nesrećnih događaja, njena ocena naglo pada što izaziva njen psihotični slom. Iako epizoda preuveličava upotrebu društvenih mreža, objašnjava kako društvene mreže mogu postati štetne za naše psihičko zdravlje.
Narcizam i društvene mreže očima studija
U studiji iz 2018. godine, objavljenoj u časopisu Open Psychology Journal, istraživači su ratili 74 učesnika starosti od 18 do 34 godine koristeći Inventar narcističke ličnosti (NPI), metod za merenje individualnih razlika u narcističkim tendencijama. Studija je otkrila da su oni koji postavljaju velike količine fotografija i selfija pokazali porast narcističkih osobina od 25 odsto. Takođe, bili su skloniji korišćenju društvenih mreža samo iz razloga postavljanja svojih fotografija.
Studija iz 2021. godine objavljena na Univerzitetu Južne Karoline, zaključila je da se narcizam može otkriti kroz selfije. I ona je demonstrirala složenost ponašanja na društvenim mrežama kao što su prekomerno deljenje i opsesija fotografijama.Z
Zašto svi žele da budu influenseri
Korisnici često upoređuju sebe sa influenserima koji dele video zapise i slike iz svakodnevnog života. Aplikacije poput Instagrama i Snepčeta, koje imaju više od 2,3 milijarde mesečno aktivnih korisnika, nude alate za uređivanje i manipulaciju slikama, što osobama sa narcističkim osobinama pruža priliku da prikazuju svoju doživljenu perfekciju i jedinstvenost. U okruženju „farbane“ perfekcije, korisnici prihvataju ove nerealne standarde lepote.
Zbog toga neki korisnici mogu ograničiti unos hrane i iscrpljivati se prekomernim vežbanjem kako bi postigli ovaj ideal, što može dovesti do potencijalnog telesnog dismorfičnog poremećaja. Patrik Bejtmen u „Američkom psihu“ kaže: „Pa, uvek možeš biti mršaviji… izgledati bolje“.
Narcisi takođe mogu biti opsednuti svojim postignućima. Psihoterapeuti primećuju da su takvi pojedinci posvećeni samoljublju i pohvalama jer smatraju da su bolji i mudriji od drugih, fokusirani na svoje želje i potrebe, ali bez empatije prema drugima.
Vođeni pažnjom koju dobijaju od drugih i u virtuelnom i u realnom okruženju, narcisi dele svoje uspehe sa svetom. Ali, iza njih i ove potrebe često se kriju duboko isfrustrirane osobe nezadovoljne svojim stvarnim životom.
Svetla strana društvenih mreža
Iako studije pokazuju povezanost između društvenih mreža i narcizma, mnoge studije ukazuju na to da društvene mreže poboljšavaju povezanost, povećavaju samopouzdanje i motivaciju, i unapređuju osećaj pripadnosti. Iako narcisi, koji često koriste društvene mreže za jačanje svog ega pokazuju nedostatak empatije, mnogi korisnici društvenih mreža pružaju izuzetnu podršku i hpomoć onima kojima je to potrebno kroz video zapise, poruke i komentare.
Društvene mreže mogu inspirisati o mlađe i starije da ostvare svoje ambicije i ciljeve. Iako postoji jaka povezanost između društvenih mreža i narcizma i njegovog psihološkog uticaja, možemo prepoznati ove toksične obrasce ponašanja i razviti zdrav odnos sa društvenim mrežama. Svoje sadržaje treba koristiti kao izvor inspiracije. Na kraju, razumevanje tamne strane društvenih mreža smanjiće štetni efekat na psihološko zdravlje korisnika.
I na društvenim mrežama i u životu važno je držati se neke „zlatne sredine“. U redu je ponekad postaviti selfi, fotografiju sa putovanja ili proslave, obeležiti neki svoj uspeh. Međutim, kada društvene mreže postanu sredstvo u ostvarenju narcističkih ciljeva, reč i o ozbiljnom narcističkom poremećaju.
