Mnogi ljudi koji su zaglavljeni u krugu nezadovoljstva nesvesno ponavljaju obrasce ponašanja koji ih guraju u još veći osećaj nesreće Foto: Shutterstock
Zašto su neki ljudi uvek nezadovoljni, bez obzira na ono što postignu ili dožive? Na prvi pogled, moglo bi se reći da jednostavno nemaju sreće ili da je život prema njima nepravedan. Međutim, u stvarnosti, postoji dublji razlog za njihovo nezadovoljstvo.
Mnogi ljudi koji su zaglavljeni u krugu nezadovoljstva nesvesno ponavljaju obrasce ponašanja koji ih guraju u još veći osećaj nesreće, kažu psiholozi. Ovi obrasci mogu biti suptilni, ali imati snažan uticaj na naše celokupan život i zdravlje.
Zato je važno prepoznati loše obrasce ponašanja jer je, ponekad, prvi korak ka promeni je prepoznavanje i priznanje da problem postoji. Ovo je sedam najčešćih, nesvesno primenjivanih obrazaca ponašanja.
Kažu da je poređenje „kradljivac” radosti, a mnogi ljudi to rade nesvesno, često na sopstvenu štetu. Kada uporno merimo svoje uspehe, bogatstvo ili čak sreću u odnosu na druge, stvaramo prostor za nezadovoljstvo. U doba društvenih mreža, gde su svi prikazani u najboljem svetlu, lako je upasti u zamku poređenja.
Klinički psiholog dr Džordan Piterson u svojoj knjizi 12 pravila za život savetuje: „Poredi se sa osobom koja ste bili juče, a ne sa nekim ko ste danas.”
Ljudi koji su nezadovoljni često imaju tendenciju da se fokusiraju na prošle greške i ne mogu da prebole prošlost. Život u prošlosti sprečava uživanje u sadašnjem trenutku i onemogućava pogled u budućnost. Kao što je psiholog Viktor Frankl rekao: „Kada više ne možemo da promenimo situaciju, izazov je da promenimo sebe.”
Ego umerene veličine je zdrav i pomaže nam da očuvamo samopouzdanje. Međutim, kada ego postane prevelik, može nas učiniti nesrećnim. Takav ego nas čini osetljivima na kritike, stvara potrebu za stalnim potvrđivanjem i ometa lični razvoj.
Ljudi koji se osećaju nezadovoljno često zanemaruju brigu o sebi. Zanemarivanje osnovnih potreba, kao što su san, ishrana i fizička aktivnost, vodi do niske energije, slabe motivacije i osećaja beznadežnosti ali uvodi i u depresiju. Nedostatak brige o sebi može se pojaviti u obliku preskakanja obroka, loše higijene ili stalnog stavljanja tuđih potreba ispred svojih.
Iako se čini prirodnim izbegavati neprijatnosti, dugoročno to može ometati naš rast i sreću. Izbegavanje izazova može nas zarobiti u zoni komfora, onemogućavajući razvoj. Prihvatanje neprijatnosti, i borba protiv nje, može nas učiniti otpornijim i dovesti do dubljeg osećaja ispunjenja.
Ljudi koji su nezadovoljni često zaboravljaju na važnost zahvalnosti. Kada usvojimo praksu svakodnevne zahvalnosti, može doći do promene perspektive, čak i u teškim trenucima. Zahvalnost je povezana sa većim osećajem sreće, zato je važno prepoznati lepe stvari u životu – bilo da je to topao krevet, dobro zdravlje, dobar posao ili podrška prijatelja.
Ogorčenost je težak teret koji nas emocionalno opterećuje. Ključ za otpuštanje ogorčenosti leži u praštanju, ali ne radi opravdanja prošlih grešaka, već radi vraćanja unutrašnjeg mira.
Na kraju, osloboditi se ovih destruktivnih obrazaca ponašanja nije lako, ali je moguće. Prepoznavanjem i radom na njihovom prevazilaženju, otvaramo put ka ispunjenijem i srećnijem životu. Promena zahteva hrabrost i trud, ali svaka mala pobeda nas približava životu kakav zaista želimo. Prihvatimo izazov, oslobodimo se tereta i učinimo prvi korak ka pozitivnoj promeni već danas.