Ako želimo da promenimo svoj život, neke trajne promene mogle bi da budu rezultat manjih navika uključenih u našu svakodnevnu rutinu a kojima se lakše upravlja. Postoje jednostavne, ali moćne navike koje bi mogle da budu naša karta za ispunjenije postojanje. Promena ne mora uvek da bude velika ili nepodnošljiva. Ponekad je dovoljno samo da je prihvatimo bez opterećenja.
Prihvatite razmišljanje o rastu
Sama pomisao na promenu može da bude zastrašujuća. Ali činjenica je da na našu percepciju promena u velikoj meri utiče naš način razmišljanja. Ako je ne posmatramo kao pretnju, već kao priliku za rast, ona se pretvara u odskočnu dasku ka boljoj verziji nas samih, priliku za učenje i rast.
Svakodnevno vežbajte zahvalnost
Vežbanje zahvalnosti zaista može mnogo da promeni.
Kada se zaglavimo u kolotečini svakodnevice, život postaje monoton, dosadan i lišen radosti. Ako tada odlučimo da vodimo dnevnik zahvalnosti, polako ćemo se sve više usklađivati sa pozitivnim aspektima svog života koje inače uzimao zdravo za gotovo. Naš pogled na svet promeniće se iz očaja u zahvalnost. Naši problemi neće nestati preko noći, ali će izgledati manje nepodnošljivi.
Uključivanje ove jednostavne navike može nam pomoći da preusmerimo fokus sa onoga što u našem životu nije kako treba na ono što ide dobro.
Dajte prednost brizi o sebi
Naprežemo se pokušavajući da održimo korak sa zahtevima života, posla i svega ostalog između. Tek kada shvatimo da smo sagoreli, da smo iscrpljeni i da se osećamo jadno odučimo da prednost treba da damo brizi o sebi.
Briga o sebi nije samo odlazak na odmor već zadovoljavanje naših osnovnih potreba – da sebi obezbedimo dobar odmor, kvalitetnu ishranu i dobru hidriranosti. Osim toga, potrebno je da odvojimo vreme za aktivnosti koje hrane našu dušu, bilo da je to čitanje knjige, šetnja u prirodi ili jednostavno uživanje u jutarnjoj kafi.
Ako se prvo brinemo o sebi biće nam lakše da se suočimo sa životnim izazovima i pomažemo drugima kojima je to potrebna.
Negujte smislene veze
Napredujemo kroz povezanost, interakciju i osećaj pripadnosti. Ali s obzirom na sve zahteve koje nam život postavlja, lako može da nam se desi da naše veze padnu u drugi plan.
Međutim, veze kao i biljke, zahtevaju redovnu negu i pažnju da bi napredovale.
Zato prioritet treba da nam bude redovno kontaktiranje sa našim voljenima, bilo da im pošaljemo poruku, da ih pozovemo telefonom, isplaniramo druženje.
Pored negovanja i održavanja značajnih, postojećih veza treba da budemo otvoreni i za formiranje novih.
Prihvatite redovnu rutinu vežbanja
Pored brojnih životnih obaveza, vežbanje je često prva stvar koju odbacujemo. Međutim,
Previđamo da pored fizičkih prednosti, redovna vežba može da učini čuda i za naše mentalno zdravlje. Ono oslobađa endorfine, prirodne pojačivače raspoloženja i može značajno da smanji osećaj anksioznosti i depresije.
Pokazalo se, takođe, da redovna fizička aktivnost podstiče neuroplastičnost (sposobnost mozga da formira nove neuronske puteve tokom života, omogućavajući mu da se ponovo ožiči), odnosno, može bukvalno promeniti naš mozak.
Zato bilo da se radi o šetnji, trčanju, jogi ili plesu u dnevnoj sobi – pronađite oblik vežbanja u kome uživate i držite ga se. Vežbanje nije samo izgradnja mišića ili gubitak težine. To je ulaganje u opšte blagostanje – fizičko i mentalno.
Vežbajte saosećanje, kako prema drugima, tako i prema sebi
U životu se svi suočavamo sa izazovima, greškama i trenucima sumnje i straha. A u tim momentima, najlakše je da budemo strogi prema sebi ili da postanemo ravnodušni prema borbama drugih.
Umesto toga, treba da izaberemo saosećanje, ne samo prema drugima već i prema sebi. Radi se o razumevanju da je u redu ponekad ne biti u redu. Reč je o tome da sebi damo dozvolu da budemo ljudi, da pravimo greške i učimo iz njih.
Praktikujući saosećanje, razvijamo osećaj empatije i razumevanja prema sebi i drugima. To nam pomaže ne samo da se u sopstvenim borbama krećemo elegantnije, već nam omogućava i da formiramo dublje, značajnije veze sa onima oko nas.
Prihvatite doživotno učenje
U srcu ličnog rasta leži jedan ključni princip – doživotno učenje. Ono ne prestaje kada napustimo školu ili univerzitet. To je neprekidno putovanje, ono koje se proteže daleko izvan zidova učionice. Kada prihvatimo da treba doživotno da učimo, otvaramo se za nove ideje, veštine i perspektive. Postajemo prilagodljiviji, otporniji na promene i bolje rešavamo probleme.
