Kao ljudi, svi žudimo za prihvatanjem i pozitivnim vezama sa drugima – svi težimo da nas drugi vole i poštuju, ali ponekad, a da toga nismo ni svesni, naši postupci ili navike mogu stvoriti trvenje u našim odnosima. Psihologija ukazuje na neke vrste ponašanja koja mogu proizaći iz naše nesigurnosti ili nesvesnih predrasuda, a koja mogu dovesti do toga da nas ljudi ne vole ili im je teško da se s nama povežu.
Stalno prekidanje
Prekidanje nije uvek tako očigledno kao kada nekoga prekinemo usred rečenice. Ponekad to može biti neprimetno i često, a da to i ne primetimo. Obično toga nismo ni svesni, sve dok nam neko ne skrene pažnju. Zbog toga ljudi smatraju da ih ne slušamo i ne poštujemo.
Brojni su razlozi zbog kojih ljude prekidamo dok govore, čak i tokom važnih trenutaka, preusmeravajući fokus nazad na svoja iskustva ili ideje. To je razlog da se ljudi osećaju kao da se njihov doprinos ne ceni, što ih dovodi do toga da o nama razviju negativnu percepciju.
Česta negativnost
Negativnost može biti poput tamnog oblaka koji nas prati, utičući ne samo na naše raspoloženje već i na to kako nas drugi doživljavaju. Nije uvek reč o otvorenom pesimizmu ili kritičnosti, već o suptilnoj negativnosti koja može imati najveći uticaj – spontanim pritužbama, stalnom fokusu na ono što nije u redu ili nemogućnosti da se u situacijama vidi pozitivno.
Ako često razgovaramo o problemima, a ne nudimo rešenja, ili se zadržavamo na prošlim greškama umesto da se fokusiramo na buduća poboljšanja, deluje da smo skloni da u svakoj situaciji vidimo samo lošu stranu ili da smo brzi u ukazivanju nedostataka u idejama ili ljudima.
Konstantna negativnost može biti iscrpljujuća za one oko nas, navodeći ih da se povuku i potraže pozitivnije osobe.
Preterano slaganje
Ako je neko prijatan to je siguran način da se dopadne, ali to nije uvek slučaj. Ako se uvek slažemo sa svim i svačim to može imati suprotan efekat.
Naravno, harmonija je divna i niko ne uživa u stalnim sukobima. Ali kada uvek klimamo glavom, nikada ne nudimo drugačije mišljenje ili osporavamo nečije stanovište, ljudi mogu početi da dovode u pitanje našu autentičnost. Ponavljanje tuđih misli, čak i kada se ne slažemo u potpunosti ili izgovaranje „da” za stvari koje radije ne bismo radili, dovodi do pretpostavke da to radimo da bismo izbegli sukob.
Ključ je u pronalaženju ravnoteže – branite svoja uverenja i izražavajte svoju individualnost dok istovremeno poštujete mišljenja drugih.
Odsutnost u razgovorima
U našem užurbanom svetu, lako može da se desi da nam u toku razgovora nešto odvuče pažnju. Fizički ostajemo prisutni, ali naš um je negde drugde jer možda razmišljamo o sledećoj obavezi, skrolujemo po telefonu ili jednostavno nismo u istom filmu. Činjenica je da je bolno očigledno kada nismo u potpunosti prisutni – i to boli! To šalje jasnu poruku osobi sa kojom razgovaramo da ono što govori nije vredno naše pažnje.
Biti potpuno prisutan tokom komunikacije znači ostaviti po strani sve smetnje i posvetiti svoju nepodeljenu pažnju osobi koja govori. To pokazuje poštovanje i interesovanje i čini da se ljudi osećaju cenjenim.
Brzo donošenje suda
Svi mi imamo svoje predrasude i u ljudskoj je prirodi da formiramo mišljenje, ali kada brzo sudimo o drugima ne razumevajući potpuno njihove okolnosti, to može da stvori barijeru u našim odnosima. Možda stvaramo pretpostavke o ljudima na osnovu njihovog izgleda ili prvih utisaka, ili možda brzo okarakterišemo druge na osnovu jedne radnje bez razmatranja konteksta ili njihovog ličnog putovanja. Ne smemo da zaboravimo da svi vode bitke o kojima ne znamo ništa.
Umesto da žurite sa donošenjem suda, pokušajte da svakoj osobi pristupite sa empatijom i otvorenim umom.
Redovno kašnjenje
Svima nam se to desilo: jurimo kroz vrata, nervozno gledamo na sat, šaljemo poruke „kasnim”.
Redovno kašnjenje može izgledati kao bezopasna navika, ali može biti ozbiljna prepreka za naše odnose. Kada stalno kasnimo, to može poslati poruku da je naše vreme vrednije od tuđeg, čineći da se ljudi osećaju da nam nisu prioritet, čak i ako nam to nije namera.
Biti tačan nije samo poštovanje društvenih normi. To je poštovanje i pokazivanje obzira prema vremenu i obavezama drugih ljudi.
Dominiranje razgovorima
Razgovori su sjajni, posebno kada se vrte oko naše omiljene teme: nas samih. Međutim, postoji tanka linija između učestvovanja i dominacije razgovorom. Uzbuđeno pričanje, neshvatanje da se naš prijateljski razgovor pretvorio u one-man show, može biti zato što smo toliko željni da podelimo svoja razmišljanja i iskustva da zaboravljamo da pitamo za njihova.
Razgovor je dvosmerna ulica, ples davanja i uzimanja. Umesto da monopolizujemo vreme za razgovor, bilo bi dobro da sagovornika pitamo o njegovom razmišljanju o nekoj temi. Možda nas iznenadi koliko razgovori mogu postati zanimljiviji i prijatniji kada su izbalansirani.
Neodgovornost za svoje postupke
Niko nije savršen jer svi pravimo greške. Ali ako stalno nekoga optužujemo ili nalazimo izgovore umesto da priznamo svoje greške, ljudi će prema nama izgubiti poštovanje. Upiranje prstom u druge kada stvari krenu naopako, ili imati spreman izgovor svaki put kada napravimo grešku, nije pravi put.
Teško je priznati kada pogrešimo – neprijatno je koliko je i bolno – ali to je i znak zrelosti i integriteta. Priznavanje svojih grešaka i učenje iz njih ne samo da poboljšava lični rast, već i gradi poverenje u odnosima.
Nepraktikovanje aktivnog slušanja
Verovali mi to ili ne, jedan od najznačajnijih načina da nas ljudi zavole jeste da ih slušamo. Ne samo da slušamo njihove reči, već da ih aktivno slušamo, pokazujući iskreno interesovanje, postavljajući pronicljiva pitanja i dajući promišljene odgovore.
Ljudi žele da ih slušaju i razumeju. Aktivnim slušanjem pokazujemo poštovanje prema govorniku i potvrđujemo njihova osećanja i iskustva, i tako činimo da se osećaju cenjenim i važnim. Iznad svega, ne zaboravite da slušate – iskreno, pažljivo i sa empatijom – jer je to jednostavan čin sa dubokim uticajem na vaše odnose.
Odvojite trenutak da razmislite – da li postoje ponašanja koja biste želeli da poboljšate i promenite?
Mnogi su toliko preokupirani sobom da u stvari i ne primećuju druge ljude na normalan način, i to je veliki problem poštenih, kulturnih i iskrenih odnosa i komunikacija.