Potrebno nam je da dpbro promislimo pre svake važne odluke, ali ne i da se to u nedogled prolongira Foto: Shutterstock
Za neodlučnost u donošenju važnih ili manje važnih odluka ima mnogo uzroka, kažu psiholozi. Međutim, vežbom i vremenom možete postati bolji i efikasniji u donošenju pravih odluka, bilo da su one velike ili male.
Bilo da je reč o važnim odlukama, poput izbora životnog partnera, ili manjim, poput toga šta jesti za doručak, neodlučnost može značajno uticati na vaš život. Teškoće u donošenju odluka mogu biti uzrokovane raznim faktorima, među kojima su i strah od neuspeha, nedostatak samopouzdanja ili informacija.
Ipak, neodlučnost može biti i simptom zdravstvenih stanja mentalnog zdravlja, poput poremećaja pažnje s hiperaktivnošću (ADHD), depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Ako vas neodlučnost opterećuje i izaziva stres i anksioznost, niste sami. Postoje efikasne metode koje vam mogu pomoći u donošenju odluka.
Evo nekoliko okolnosti ili situacija koje mogu uzrokovati neodlučnost kao deo koncepta razmišljanja.
Neki ljudi su prirodno oprezniji pri donošenju odluka. Neodlučnost svakako može biti naučeno ponašanje.
– Osobe koje su odrastale u sredinama u kojima se donošenje odluka posmatra kao prilika za učenje i razvoj osećaju se ugodnije pri donošenju odluka – kaže dr Carla Marie Manly, klinički psiholog. Ako se, međutim, donošenje odluka povezuje s pravljenjem grešaka ili ‘lošim izborima’, neodlučnost je česta posledica – naglašava stručnjak.
Na primer, ako roditelj kritikuje dete zbog loše odluke, dete će izbegavati donošenje odluka iz straha da će biti smatrano neuspešnim.
– Ovi strahovi se mogu preneti u odraslo doba, a stres i anksioznost povezani s odlukama često vode ka izbegavanju donošenja odluka. Efikasno sagledavanje situacije i donošenje dobrih odluka povećava lično vrednovanje, suprotno može da odvede prevelikoj samokritici – objašnjava Manly.
Koreni naše neodlučnosti mogu poticati iz porodičnog vaspitanja.
– Ako je neko odrastao s dominantnim roditeljima, možda nije imao priliku da samostalno donosi odluke – kaže psiholog Haley Perlus.
Perfekcionizam u prevelikim razmerama može izazvati probleme kao što su anksioznost, depresija i burnout. Ako ste osoba koja želi da ugodi svima, možda ćete se stalno lomiti između svojih želja i želja drugih.
Ljudi se često izgube u kritičnim situacijam i osećaju se preplavljeno. Samopouzdanje je ključni faktor u donošenju odluka. Ponekad problem nije lični, već uticaj ima i nedostatak znanja o nečemu u vezi sa čim treba da odlučimo.
Postoji i mentalni poremećaj koji se manifestuje kao patološka neodlučnost. Uz to, neodlučnost je čest simptom velikih depresivnih poremećaja, ADHD-a, anksioznosti, stresa, traume iz detinjstva…
Ako pitate više ljudi za mišljenje o jednoj stvari, samo ćete se dodatno zbuniti. Na kraju, ako verujete svojoj intuiciji, znaćete šta je prava odluka za vas.
– Niko vam ne može dati tačan odgovor o tome šta je najbolje za vas osim vas samih. Pokušajte da ne dozvolite drugima da odlučuju između vas i vaših ciljeva – savetuje dr Perlus.
Kada donesete odluku, verujte svojoj intuiciji da ste izabrali ono što je najbolje za vas.
– Izbegavajte preispitivanje. Ako imate dovoljno samopouzdanja da verujete sebi, donošenje dluka biće mnogo lakše – kaže psiholog.
Strah od donošenja „pogrešnih“ odluka može biti parališući.
– Pokušajte da se ne opterećujete greškama – one su deo života. Kada prihvatite da ne možete kontrolisati baš sve, donošenje odluka će postati mnogo manje zastrašujuće – objašnjava Perlus.
Postoje situacije kada ste zaista zbunjeni i treba vam podrška.
– Kada se osećate zaglavljeno, zamolite prijatelja ili partnera koji vas podržava da iznese svoje mišljenje, ali to ne sme da preuzme primat nad vašim mišljenjem – predlaže dr Carla Manly.
Jednostavan čin izgovaranja svojih misli naglas može pomoći u smanjenju unutrašnjeg konflikta i neodlučnosti.
– Ako vam prija, podelite svoje misli s prijateljem ili partnerom. Kada verbalizujete svoje strahove i izbore, odluke postaju manje zbunjujuće i zabrinjavajuće – savetuje Manly.
Ako se suočavate s mnoštvom opcija, primenite praktičan pristup.
– Sužite svoj izbor na tri opcije uz pomoć ‘hirurškog preseka’. Ne preispitujte sebe. Zatim analizirajte te tri opcije i odaberite jednu – predlaže psiholog.
Ako „zapnete“, napravite jednostavnu listu prednosti i mana. Važno je da je zapišete i da to bude vizuelno jasno, jer mentalno vaganje prednosti i mana samo povećava neodlučnost.
– Liste za i protiv pomažu objektivnom i temeljnijem donošenju odluka – potvrđuje dr Calra Manly.
Ova metoda nije za velike odluke, ali može biti korisna za sitne odluke, poput naručivanja hrane u restoranu.
– Ova jednostavna tehnika (koju često koristim) samo naizgled donosi odluku umesto vas. Čak će vam i reakcija na ishod bacanja novčića otkriti šta zaista želite ako vam se rezultat ne svidi – otkriva stručnjak.
Jednom kada donesete odluku, trudite se da se ne vraćate i ne preispitujete je.
– Jednostavno prihvatite svoj izbor i krenite napred – kaže Manly.
Pohvalite sebe za svaku odluku koju donesete
– Vežbajte ljubazne i podržavajuće afirmacije. „Na primer, možete reći: ‘Doneo/la sam sjajnu odluku. Postajem sve bolji/a u određivanju izbora! Ovo je dobar osećaj!’ Ako se pojavi negativan glas koji pokušava da izazove sumnju, jednostavno ponovite svoje ljubazne i pozitivne reči – kaže dr Carla Marie Manly, klinički psiholog.