Ovi znakovi jasno pokazuju da imate sindrom spasioca: Uzroci se najčešće kriju u detinjstvu

Sindrom spasioca je psihološki obrazac ponašanja koji nije zvanično uvršten u Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje (DSM). Osobe koje imaju ovaj sindrom imaju stalnu potrebu da spašavaju druge nudeći im pomoć i kad je potrebna, i kad nije.

Psihološki razlozi u pozadini: Šta je sindrom spasioca?

Neke osobe sa sindromom spacioca očekuju da zauzvrat dobiju zahvalnost, priznanje i potvrdu od drugih. Na prvi pogled, njihovo ponašanje deluje kao snažna empatija i stalna spremnost na žrtvovanje za druge, ali iza toga se često kriju dublji psihološki razlozi. Ovaj sindrom se često naziva i kozavisnost (co-dependency).

No, to je samo jedan tip, odnosno vrsta ovog modela ponašanja. U drugi spadaju osobe koje imaju istinsku empatiju, ali se previše o nekritično žrtvuju ne misleći na sebe i svoj potrebe, podređujući ih drugima.

Samopouzdanje, empatija i sindrom spacioca

Deluju drugačije, ali uglavnom je reč o osobama koje imaju izražen nedostatak samopouzdanja. Iako izgleda da im je primarni cilj pomaganje drugima, na nesvesnom nivou one zapravo pokušavaju da pomognu sebi. Pružanje pomoći drugima na jedan način hrani njihov ego kako u sopstvenim očima, tako i kroz priznanje i divljenje okoline.

Empatija je kod ovih osoba vrlo razvijena crta ličnosti. Zbog toga se često bave zanimanjima koja su povezana sa brigom o drugima, naročito u zdravstvenom i socijalnom sektoru. Takođe, osobe sa sindromom spasioca često se okružuju ljudima kojima je potrebna pomoć, poput osoba sa zavisnostima ili emocionalnim problemima.

Altruizam i sindrom spasioca

Važno je napraviti jasnu razliku između osobe sa sindromom spasioca i istinski altruistične osobe. Ključna razlika je u granicama: dok altruista osoba pomaže drugima, ali vodi računa i o sebi, spasilac nema granice u davanju. On je spreman da zanemari sopstvene potrebe, pa čak i da se sam žrtvuje kako bi „spasio“ druge.

Vrste spasilaca

Postoji nekoliko različitih tipova osoba sa sindromom spasioca:

„Povređeni“ spasilac

Ovaj tip čine osobe koje imaju snažnu potrebu da budu voljene i obožavane kako bi kompenzovale unutrašnje boli i lošu sliku o sebi. Njima je stalno potrebna potvrda da vrede i divljenje drugih.

Empatični spasilac

Ovaj tip ne može da podnese emocionalno udaljavanje partnera. Svaku distancu doživljava kao pretnju, zbog čega razvija snažan strah od napuštanja.

Zastrašujući spasilac

Ovo je najproblematičniji oblik. Takva osoba je spremna na sve kako bi izbegla da bude napuštena. Može da postane manipulativna i da koristiti emocionalnu, pa čak i fizičku kontrolu nad drugom osobom.

U najekstremnijim slučajevima, spasilac može čak i namerno da izazove nezadovoljstvo kod drugih ponižavanjem, manipulacijom ili potkopavanjem samopouzdanja, kako bi kasnije imao priliku da ih „spasi“ i time dodatno potvrdi svoju ulogu.

Uzroci: Zašto neko ima sindrom spasioca? 

Uzroci sindroma spasioca najčešće se nalaze u detinjstvu. Mnoge osobe sa ovim obrascem ponašanja doživele su rane traume, emocionalno zanemarivanje ili napuštanje. Često se radi i o takozvanoj parentifikaciji, situaciji u kojoj je dete veoma rano bilo primorano da preuzme ulogu roditelja, najčešće brinući se o mlađoj braći i sestrama ili čak o samim roditeljima.

To su osobe koje imaju snažnu potrebu da budu potrebne drugima kako bi osećale da imaju vrednost i da „postoje“. Budući da im je samopoštovanje često veoma nisko, pomaganje drugima postaje način da poprave sliku o sebi i nahrane sopstveni ego.

Povezanost sa „sindromom medicinske sestre“

Zbog velikog broja sličnih psiholoških termina, sindrom spasioca se često meša sa sindromom medicinske sestre, ali između njih postoje važne razlike. Prva razlika odnosi se na pol. Sindrom medicinske sestre se češće javlja kod žena, dok sindrom spasioca podjednako pogađa i muškarce i žene.

Druga, i mnogo važnija razlika, leži u motivaciji za pomaganje. Kod sindroma spasioca, osoba očekuje određeni stepen priznanja i zahvalnosti. Pomaganje drugima služi jačanju ega, zbog čega se ovaj sindrom ponekad naziva i „narcisoidni altruizam“.

Kod sindroma medicinske sestre, motiv nije lična korist. Osobe pomažu iz čiste empatije, saosećanja i želje da brinu o drugima, bez očekivanja nečega zauzvrat. Ipak, ovakvi odnosi mogu da postanu izuzetno toksični: „medicinska sestra“ daje sve od sebe za partnera, dok  druga strana može da se oseća potcenjeno, zavisno ili infantilizovano.

Lečenje i rad na sindromu spasioca

Prvi i najvažniji korak u radu na sindromu spasioca jeste osvešćivanje problema. Bez prepoznavanja sopstvenog obrasca ponašanja, promena nije moguća. Cilj terapije nije da osoba prestane da pomaže drugima, već da nauči kako da pomaže na zdrav način, odnosno bez ulaska u odnose koji su destruktivni po nju samu ili po druge.

Osobe sa ovim sindromom gotovo uvek stavljaju potrebe drugih ispred sopstvenih. Terapijski rad se zato fokusira na ponovno povezivanje sa ličnim potrebama: njihovo prepoznavanje, prihvatanje i zadovoljavanje.

Poseban akcenat stavlja se na jačanje samopoštovanja, kao i na rad sa negativnim uverenjima koja osoba ima o sebi, svojoj vrednosti i ulozi u odnosima.

(eKlinika.rs)