Zdrava ishrana je osnova dobrog zdravlja, s tim što je ključ svega zdrav balans. Mediji i društvene mreže preplavljeni su naslovima koji nam ponekad vrlo drsko diktiraju način ishrane. Jedan dan su šargarepe i jabuke zdrave, a drugi dan su pune pesticida. U takvoj situaciji, i uz lošu kontrolu svakodnevnog stresa, zdrava ishrana često postaje glavna životna preokupacija – tačka koja nam diktira način života. Između dijeta koje su u trendu i mnogobrojnih, često kontradiktornih saveta, mnoge osobe se jednostavno zbune. Tada se javlja ortoreksija. Ovo stanje može postati toliko mučno da osoba, kada pojede nešto što smatra nezdravim, na primer parče torte, oseća snažnu potrebu da povrati.
Poremećaj koji će sigurno postati dijagnoza
Zdrava ishrana lako može da sklizne u opsesiju, stručnjaci primećuju da je ortoreksija sve učestalije stanje, uglavnom kao posledica društva u kojem je gotovo nedopustivo da se neko ugoji ili ostari. Ortoreksija još uvek nije uvrštena u registar poremećaja mentalnog zdravlja, ali stručnjaci očekuju da će ovaj oblik poremećaja ishrane uskoro moga da postane zvanična dijagnoza.
Javnost je prvi put upoznata s pojmom ortoreksija nervoza (Orthorexia nervosa) 1997. godine, u jednom popularnom članku u kojem je opisana kao „fiksacija na unos zdrave hrane sa ciljem da se izbegne bolest“. Osobe koje pate od ortoreksije pažljivo broje kalorije, precizno biraju šta jedu, često su opsednute vitkim izgledom i mnogo vežbaju.
– U pitanju je poremećaj koji još nema kliničku dijagnozu, ali je prilično poznat. Generalno se može opisati kao preokupacija zdravim načinom ishrane – kaže dijetetičar Bet Ogist iz Filadelfije. Stručnjaci za ishranu dodaju da postoje 4 znaka na osnovu kojih možemo da prepoznamo ortoreksiju.
Ograničenja nisu u vezi s alergijama ili preporukom lekara
Stručnjaci primećuju da ponekad može biti teško povući granicu između opsesije zdravom ishranom i dijete koja ima za cilj da reguliše visok holesterol ili šećer u krvi.
– Veoma je teško nekada prepoznati ortoreksiju, mnogi stručnjaci pitaju se da li je osoba zaista zdrava ili na granici poremećaja ishrane. Ortoreksija se može ispoljiti simptomima sličnim onima kod anoreksije – na primer, osoba ne konzumira određene grupe namirnica, oseća jaku anksioznost ako nema potpunu kontrolu nad hranom – navodi Ogist.
Dijetetičarka Bet Hejz iz organizacije OnPoint Nutrition objašnjava da ortoreksiju prate kruta pravila u vezi s ishranom. Na primer, osoba konzumira isključivo integralni pirinač i odbacuje sve druge vrste pirinča. Na kraju, fokus nije više na zdravlju, već na tome „šta smem, a šta ne smem da jedem“. Ova ograničenja ne proizlaze iz medicinskih saveta, i nisu povezana sa mogućim alergijama na određene namirnice.
Ishrana rukovodi svakodnevnim životom
Vremenom, ovakav odnos prema ishrani snažno utiče na društveni život i svakodnevno funkcionisanje. Način ishrane počinje da ometa društvene aktivnosti – osoba odbija pozive na druženja jer nije sigurna u izbor hrane.
Kada primetimo da želja za zdravom ishranom narušava svakodnevno funkcionisanje, vreme je da razmislimo o mogućem poremećaju.
– Opsesija zdravom ishranom postaje gotovo crta ličnosti, znak raspoznavanja u društvu – kaže Hejz.
Pomno se analiziraju liste sastojaka
Preporučljivo je da s vremena na vreme proveravamo listu sastojaka i nutritivne vrednosti namirnica koje kupujemo, posebno ako imamo alergije ili pokušavamo da kontrolišemo nivo šećera u krvi.
– Ipak, osoba sa ortoreksijom kompulsivno i neprekidno analizira sve sastojke. Sati i sati provode se u planiranju obroka i istraživanju nutritivnog sastava – kaže Hejz.
Konzumaciju „zabranjene“ hrane prati osećaj anksioznosti i krivice
– Smatram da je jasan pokazatelj ortoreksije stalno razmišljanje o zdravoj ishrani. Jak osećaj anksioznosti, nervoze, pa i krivice nakon konzumacije namirnica koje osoba smatra nezdravima – navodi Hejz.
Ogist dodaje da je u takvim situacijama važno potražiti stručnu pomoć. Apsolutna „crvena zastavica“ je kada navodno „zdrav način ishrane“ počne da negativno utiče na zdravlje.
Lečenje
Dijetetičar ili psiholog mogu pomoći da se utvrdi o čemu se tačno radi. Stručnjaci kažu da se osobe koje pate od ortoreksije mogu uspešno oporaviti uz odgovarajuću podršku. Potrebe za hranom su individualne i normalno je da se razlikuju.
Preporuka je da se ne prate slepo trendovi u ishrani, kao ni dijete koje nerazumno isključuju čitave grupe biološki vrednih namirnica. Ključno je da ishrana bude raznovrsna, sa dobro izbalansiranim unosom vitamina, minerala, ugljenih hidrata i proteina.
