Poremećaji ishrane označavaju nezdrave navike u hranjenju i/ili ponašanju u ishrani i održanju telesne težine. Simptomi koji mogu da upozore na prisustvo nekog od poremećaja ishrane su često dobro prikriveni, često zbog dubokog osećanja stida od strane obolelog.
Poremećaji ishrane: Koji su najčešći i kakva je klasifikacija
– Anorexia nervosa (AN) i bulimia nervosa (BN) su dva najpoznatija poremećaja ishrane. Oni čine signifikantan izvor psihijatrijskog morbiditeta i jesu značajan socio-medicinski i ekonomski problem, kao i urgentan opštezdravstveni problem savremenog čovečanstva – kaže na početku razgovora za eKlinika portal dr Olga Mladenović.
Prema njenim rečima, klasifikacije poremećaja ishrane zasnovane su ili na vidljivim posledicama, kao što su ekstremna mršavost i gojaznost ili na bazi izmenjenog obrasca ponašanja u ishrani, kao što su: gladovanje, restrikcija hrane i prejedanje („binge eating“). Najšire korišćena klasifikacija poremećaja ishrane, objašnjava dr Mladenović, obuhvata sledeće oblike:
- 1. Anorexia nervosa (AN) – restriktivni i purgativni tip
- 2. Bulimia nervosa (BN) – purgativni i nepurgativni tip
- 3. Nespecifični poremećaji ishrane – (poremećaji ishrane po tipu prejedanja ili „bingova“).
Simptomi koji ukazuju da su možda prisutni poremećaji ishrane
Sagovornica našeg portala, koja se u svom svakodnevnoj praksi, naučnom i pedagoškom radu susreće sa opisanim poremećajima, navodi da su simptomi koji mogu da upozore na prisustvo nekog od poremećaja ishrane često dobro prikriveni, što zbog dubokog osećanja stida od strane obolelog ili pak zbog skrivanja samih simptoma.
Doktorka, koja se poremećajima ishrane bavi već 20 godina i njena su u uža naučna oblast, izdvaja najčešće znake prepoznavanja koje roditelji, nastavnici i okolina mogu da uoče:
1. značajno smanjenje telesne težine
2. opsesivno praćenje kalorija i izbegavanje određenih grupa namirnica
3. prekomereno vežbanje
4. promene u ponašanju tokom obroka
5. gubitak prethodnih interesovanja
6. promene raspoloženja
7. fizički simptomi: umor, vrtoglavica, problemi s varenjem
8. jedenje u tajnosti
9. korišćenje laksativa, diuretika ili tableta za mršavljenje bez nadzora lekara
10. nezadovoljstvo sopstvenim izgledom.
Koje posledice po zdravlje mogu da izazovu poremećaji ishrane
– Anoreksija i bulimija mogu izazvati niz ozbiljnih posledica po zdravlje. Najčešće se otkrivaju kada se oboleli zbog drugih simptoma javljaju lekarima različitih specijalnosti u cilju rešavanja komplikacija osnovne bolesti. Ukoliko osnovna bolest nije prepoznata, lečenje komplikacija bolesti često takođe nije moguće u potpunosti. Najopasnije komplikacije su one koje obolelog dovode u opasnost po život. To su promene na srcu, u smislu poremećaja rada srca, pa do srčanog zatajivanja. Promene na mozgu se mogu videti gubitkom sive mase mozga. Zatajivanje bubrega je takođe jedna od težih posledica ovih bolesti. Problemi u digestivnom traktu, osteoporoza, sterilitet, amenorea i hormonalni disbalans su neke od najčešćih komplikacija koje prate ove bolesti – objašnjava dr Olga Mladenović.
Zašto je lečenje izazovno i dugotrajno
Kako kaže naša sagovornica, lečenje ovih poremećaja je veoma izazovno i dugotrajno usled više razloga: složenosti problema, otpora pacijenata ka promenama i uključivanja multidisciplinarnog tima u terapiju ovih bolesti.
– Najadekvatniji tok lečenja poremećaja ishrane je individualan i određuje se na osnovu evaluacije pacijentovog zdravstvenog stanja, udruženog s ponašanjem i navikama u ishrani. Zatim, doživljajem sopstvenog tela, karakternim osobinama ličnosti, međuljudskim odnosima, kao i samim razvojem i načinom funkcionisanja individue – navodi doktorka.
Terapija anoreksije nervoze
– Osnovni cilj u terapiji AN-e obuhvata sledeće: dostići ciljnu telesnu težinu, lečiti komplikacije i neminovna adekvatna edukacija o pravilnoj ishrani i ponašanju u ishrani. Drugi ciljevi podrazumevaju rad na izmeni neodgovarajućeg načina razmišljanja, stava i emocija, koje prate poremećeno ponašanje u ishrani, lečenje udruženih psihijatrijskih stanja, uključivanje porodice u tretman i sve drugo s ciljem prevencije relapsa bolesti – kaže dr Mladenović, koja dodaje da dijeto-terapija anoreksije nervoze obuhvata nutritivnu rehabilitaciju i realimentaciju.
Šta je nutritivna rehabilitacija
Nutritivna rehabilitacija je, objašnjava doktorka, najvažniji deo terapije u svim fazama lečenja, a neophodna je pre bilo koje farmako ili psihoterapije:
– Normalizovanje telesne težine je u vezi sa smanjenjem broja simptoma bolesti (na primer letargije, slabije koncentracije, iritabilnosti i/ili depresije), kao i poboljšanjem fizičkog i mentalnog funkcionisanja. Obuhvata edukaciju o značaju pravilne ishrane, uravnoteženom unosu namirnica iz pojedinih grupa, razbijanju zabluda o “zabranjenoj“ hrani, tačnom prebrojavanju i opsednutosti kalorijskim vrednostima namirnica, obuku o neefikasnosti laksativa, diuretika, purgativa i povraćanja na smanjenje telesne težine. Da bi se uspostavila saradnja s pacijentom, poželjno je zajednički postaviti ciljanu težinu – navodi sagovornica našeg portala i pojašnjava:
Šta kažu brojke o „idealnoj“ težini i zašto je važan dnevnik ishrane
– Za osobe u razvoju, to bi bile vrednosti između 25. i 50. percentila prosečnih težina za date godine, a za odrasle BMI između 18,5 i 22 kg/m2. Odnosno, za osobe ženskog pola, to je često ona težina na kojoj su imale normalan menstrualni ciklus. Ako je bolest počela pre menarhe, neophodna je stalna projekcija povećanja težine na dijagramima rasta i razvoja. Pre početka bilo kakve realimentacije neophodan je detaljan uvid u navike pacijenta („dnevnik ishrane“). Kod izražene pothranjenosti dovoljno je početi sa 1200 do 1400 kcal/dnevno i postepeno povećavati na svaka 4-7 dana za po 500 kcal, do max 3500 kcal za žene tj. 4500 kcal za muškarce. Time se omogućava napredak od 0,5-0,9 kg/nedeljno. Najčešće se planira početak od 20 kcal/kg/dnevno, koji se postepeno povećava do 70-80 kcal/kg/dnevno.
Terapija bulimije nervoze i detalji o dijeto-terapiji
Dr Olga Mladenović prenosi nam da Američka psihijatrijska asocijacija (APA) preporučuje nutritivnu rehabilitaciju kao prvi korak u lečenju i AN i BN-e i ističe još važnih detalja o terapiji bulimije nervoze:
– U nutritivnoj rehabilitaciji ovih bolesnika insistira se na poštovanju ritma obroka, porcije, prestanku povraćanja i uzimanju hrane u društvu. Cilj se vremenom menja od prvobitnog pristupa, ograničenog na grame i kalorije, do dobro balansiranog nutritivnog programa.
Specifična nutritivna rehabilitacija obuhvata opsežnu edukaciju pacijenta u vezi sa namirnicama i ishranom uopšte, uzimanju „zabranjene“ hrane, efektima gladovanja na organizam, ali i na pojavu „bingova“, zabludama o dijetama i održanju telesne težine uz pomoć kompenzatornih mehanizama.
Terapija poremećaja ishrane po tipu prejedanja
Terapijski pristupi u lečenju poremećaja u ishrani se razlikuju i zavise od vrste poremećaja. Ali, kako kaže dr Mladenović – uvek s istim ciljem, uspostavljanjem pravilnih navika u ishrani i postizanjem normalne telesne težine, kao i prevencije daljih komplikacija bolesti. Prema njenim rečima, cilj terapije poremećaja ishrane po tipu prejedanja je:
1. Redukcija telesne težine, prestanak prejedanja i prevencija komplikacija
2. Terapija komorbidnih poremećaja (napr. depresije, socijalne fobije i slično)
3. Prevencija relapsa.
Naša sagovornica ističe i da su dijeto terapija, kognitivno bihevioralna, interpersonalna i farmakoterapija do sada usvojene metode u lečenju ovog poremećaja. Psihološki tretman, naglašava, dovodi do značajnog smanjenja epizoda prejedanja (70 -80 odsto) u poređenju sa nelečenim pacijentima.
Važnost pronalaženja relevantne stručne pomoći: Ne smemo zaboraviti visok morbiditet
– Saveti samozvanih stručnjaka u lečenju poremećaja ishrane mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje individue. Ovde se na prvom mestu misli na neadekvatno lečenje, koje kao takvo dovodi do prolongiranja bolesti, kao i svih negativnih posledica koje ove bolesti sa sobom nose. Ne smemo zaboraviti na visok morbiditet ovih bolesti, upravo kao posledicu neadekvatnog i nepravovremenog lečenja. U tom slučaju oboleli mozda neće dobiti prave informacije, koje su za njega kao ključ u razrešavanju i izlasku iz začaranog kruga bolesti poremećaja ishrane. Zbog svih ovih opasnosti veoma je vazno potražiti lekare koji imaju iskustvo u lečenju ovih usko specifičnih bolesti, koje traže poseban i individualan pristup – ističe sagovornica eKlinika portala.
Foto: Olga Mladenović/privatna arhiva/uz saglasnost
Prognoza za anoreksiju nervozu
Prema savremenoj literaturi, prenosi nam dr Mladenović, 50 – 75 odsto obolelih se izleči, dok se 8 -33 odsto delimično izleči (zadržava nisku telesnu težinu ili iregularan menstrualni ciklus). U hronicitet prelazi 12 procenata slučajeva, a u 9,4 odsto bolest se završava letalno.
S obzirom na to da je trajanje bolesti pre i posle postavljanja dijagnoze jedan od bitnijih faktora u prognozi, jasno je, konstatuje doktorka, da osobe koje duže boluju, imaju manje šansi za potpuno izlečenje. Takođe, kod osoba sa izuzetno niskim BMI (manjim od 13 kg/m2) postoji velika opasnost od smrtnog ishoda ili prelaska u hronicitet. Rano otkrivanje bolesti i lečenje, zajedno, poentita dr Olga Mladenović, daju najbolje rezultate u krajnjem ishodu bolesti.
Prognoza za bulimiju nervozu
– Malo se zna o dugoročnoj prognozi BN-e. Iako se smatralo da ova bolest ima bolji ishod od AN-e, savremena literatura navodi ne baš tako optimističnu prognozu. Naime, budući da je u pitanju hronična bolest, epizode s periodima remisija, smena bingova i različitih oblika kompenzatornog ponašanja, kao i prelaska u druge oblike poremećaja ishrane, mogu da traju godinama. Smatra se da 60 odsto obolelih ima dobar ishod u toku prvih 6 godina, nakon intenzivnog lečenja BN-e, mada najnovija istraživanja pokazuju da 30 procenata ima brze relapse, a oko 40 odsto ostaje hronično bolesno – kaže dr Mladenović, i navodi razlozima slučajeva sa lošijom prognozom:
Kada je lošija prognoza bulimije nervoze
1. komorbiditet sa nekim psihijatrijskim oboljenjem (najstabilniji pokazatelj lošeg ishoda bolesti poremećaja ishrane; istraživanja pokazuju da nakon 12 godina od izlečenja, poremećaji raspoloženja zaostaju kod 70 odsto obolelih, depresija kod 60 procenata, distimični poremećaji kod 15 odsto, anksioznost kod 35, alkoholizam ili zavisnost od droga kod 36 i granični poremećaji ličnosti kod 10 odsto)
2. pozitivna istorija anoreksije nervoze
3. gojaznost u detinjstvu
4. duže trajanje bolesti (u godinama)
5. kasniji početak bolesti (u godinama)
6. veća frekvenca „bingova“.
Prognoza poremećaja ishrane po tipu prejedanja
– Savremena literatura daje malo podataka o konačnom ishodu bolesti BED-a. Prilikom uzimanja anamneze, dobija se podatak o višegodišnjoj sklonosti zloupotrebe hrane i prejedanja u stresnim situacijama. S obzirom na to da je u pitanju hronična bolest, epizode s periodima relapsa i remisija mogu trajati daleko duže u poređenju sa svim drugim poremećajima ishrane – objasnila je u razgovoru za eKlinika portal dr Olga Mladenović.
Reč, dve o našoj sagovornici
Dr Olga Mladenovic je magistrirala i doktorirala na bolestima poremećaja ishrane na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Poremećaji ishrane su uža naučna oblast kojom se bavi već 20 godina. Objavila je knjigu pod nazivom „Anoreksija i bulimija“. Radi kao profesor na Visokoj sportskoj i medicinskoj školi u Beogradu, gde predaje Ishranu na osnovnim i master studijama. Takođe je i autor udžbenika „Ishrana s dijetetikom“.
