Grelin je hormon koji stimuliše osećaj gladi, sačinjen je od 28 aminokiselina i nastaje u ćelijama želuca i pankreasa. Smatra se da grelina ima i u ćelijama epitela creva i različitim delovima mozga i hipotalamusa. Ovaj hormon utiče na osećaj gladi i diktira unos kalorija u zavisnosti od naših navika, potreba, telesne građe. Nekoliko sati pre jela u krvotoku dolazi do porasta nivoa gerlina, ovaj hormon deluje kratkoročno, pa svakog dana imamo osećaj gladi.
Kada je vreme za jelo?
Grelin šalje signale mozgu da je vreme za jelo. Nivo grelina se povećava između obroka i smanjuje posle jela. Kada smo gladni, nivo grelina je izuzetno visok i pod njegovim uticajem ćelije mozga šalju signal da je vreme za jelo. Stručnjaci navode da je visok nivo grelina krivac što posle dužeg perioda uzdržavanja od hrane, konzumiramo u velikim količinama visoko kaloričnu hranu. Kada nema restrikcija i dužeg gladovanja, nivo grelina opada posle jela.
Grelin nije samo “hormon gladi”
Grelin nije samo „hormon gladi“ već ima i druge funkcije. Grelin je prisutan i u hipotalamusu i stimuliše lučenje hormona rasta iz prednjeg režnja hipofize i podstiče telo na fizički razvoj. Ovaj hormon ima ulogu i u kontroli šećera, načinu na koji telo oslobađa insulin. Štiti mišiće i kosti od slabosti.
Grelin deluje na hipotalamus u mozgu i povećava apetit, skladišti masnoće, stimuliše rad sistema za varenje, ima ulogu i u zaštiti kardiovaskularnog zdravlja.
Kod nekih osoba nivo grelina se ne smanjuje u dovoljnoj meri
Stručnjaci objašnjavaju da kod osoba sa normalnom telesnom težinom nivo grelina za vreme obroka jako opada, dok se kod gojaznih osoba nivo grelina ne smanjuje u dovoljnoj meri kako bi mogao signalizirati mozgu da smo siti.
Smatra se i da neke gastrointestinalne bolesti kao što su hronični gastritis, sindrom nervoznih creva, funkcionalna dispepsija, takođe dovode do poremećaja funkcionisanja hormona grelina.
Najmanje količine posle unosa ugljenih hidrata
Aktivaciji grelina nekada doprinosi i samo zamišljanje hrane, iščekivanje nekog dobrog i ukusnog ručka. Najmanje količine grelina uočavaju se posle unosa ugljenih hidrata. Neke situacije kao što su stalni stres i neispavanost doprinose porastu grelina, pa obično osobe koje malo spavaju, konzumiraju nešto veće količine hrane. Istraživanja su pokazala da gojazni ljudi imaju najmanju, a anoreksične osobe najveću koncentraciju grelina u krvi.
Niži nivo grelina uočava se kod osoba koje ne piju dovoljno vode, ovaj nivo se povećava sa unosom tečnosti, zbog čega mnoge osobe mešaju osećaj žeđi i gladi. Istraživanja su pokazala da izbegavanje masnih namirnica, pojačana fizička aktivnost i dovoljno sna mogu regulisati lučenje grelina.
