Zavisnost od interneta: Šta se dešava u glavama ljudi koji su konstantno „online“

Medicinska mišljenja su podeljena oko toga da li zavisnost od interneta postoji kao samostalni mentalni poremećaj ili je izraz već postojećih problema u ponašanju

Zavisnost od interneta je stanje kada osoba ima kompulzivnu potrebu da provodi mnogo vremena na internetu, do te mere da bukvalno ugrožava druge oblasti života kao što su partnerska veza, posao ili zdravlje. Zbog opsednutosti sadržajem koji ih konstantno drži "vezanim" za ekran, zavisnici od interneta dovode i sebe i druge u stanje "trpljenja".

Zavisnost od interneta je kontroverzna

Preporučujemo

Stručnjaci ističu da postoji niz ponašanja koja mogu da se nazovu zavisnošću od interneta - poremećaj zavisnosti od interneta (IAD) i zavisnost od interneta. Medicinska mišljenja su podeljena oko toga da li zavisnost od interneta postoji kao samostalni mentalni poremećaj ili je izraz već postojećih mentalnih poremećaja ili problema u ponašanju. Na primer, osoba koja kompulzivno pretražuje internet u potrazi za onlajn kockarnicama može da ima problem sa kockanjem, a ne zavisnosti od interneta.

Prema American Psychiatric Association, zavisnost od interneta može pokazuje nekoliko simptoma:

• Korisnik mora da provodi sve veću količinu vremena na internetu kako bi osetio isti osećaj zadovoljstva
• Ako ne može da se poveže na internet, korisnik doživljava neprijatne simptome odvikavanja kao što su anksioznost, promena raspoloženja i kompulzivno fantaziranje o internetu
• Korišćenje interneta ublažava ove simptome
• Korisnik se okreće internetu da bi se nosio sa negativnim osećanjima kao što su krivica, anksioznost ili depresija
• Korisnik provodi značajnu količinu vremena baveći se drugim aktivnostima koje imaju veze sa internetom
• Korisnik zanemaruje druge oblasti života (kao što su odnosi, posao, škola i aktivnosti u slobodno vreme) u korist provođenja vremena na internetu
• Korisnik je spreman da izgubi odnose, posao ili druge važne stvari u korist interneta.

Zavisnici od "mreže" češće donose rizične i impulsivne odluke

Uopšteno govoreći, ankete pokazuju da muškarci, koji su zavisni od provođenja vremena na "mreži" najčešće vole da gledaju pornografske veb sadržaje, dok žene privlače takozvane "chat room" - sobe za ćaskanje radi sklapanja platonskih i sajberseksualnih veza. S tim u vezi

naučnici tragaju za osnovnim psihološkim procesima koji stoje iza zavisnosti od interneta, pokušavaju da otkriju šta se dešava u glavama ljudi koji koriste internet kao zavisnost? Time su se bavili profesor dr Matthias Brand sa University of Duisburg-Essen i njegov tim.

Od 2020. godine, naučnici tragaju za osnovnim psihološkim i neurobiološkim procesima. Sada objavljuju svoje početne nalaze o funkcijama samokontrole u  American Journal of Psychiatry.​​Istraživači pišu da ljudima sa zavisnom upotrebom interneta u proseku treba duže da blokiraju ometanja i češće donose rizične i impulsivne odluke nego ljudi koji nisu zavisni od "mreže". Grupa sa patološkom upotrebom takođe pravi više grešaka u proseku u zadacima gde se od njih traži da reaguju ili ne reaguju na vizuelne stimuluse koji imaju veze sa internetom.

- Naši dosadašnji nalazi pokazuju da određeni obrasci razmišljanja i ponašanja – posebno oni koji se odnose na samokontrolu – igraju važnu ulogu u tome da li neko razvija zavisnost od interneta i zašto ona opstaje - navodi glavna autorka studije, dr Silke M. Müller.

Profesor Brand na to dodaje da istraživači „pretpostavljaju da se cela stvar razvija poput lančane reakcije - oni koji imaju poteškoća sa samokontrolom od samog početka mogu da budu izloženi većem riziku od korišćenja interneta na zavisni način. Istovremeno, zavisnost može da doprinese  daljem padu samokontrole tokom vremena.“

Postoji niz teorija o kompulzivnoj upotrebi interneta

Pravi uzrok ove vrste zavisnosti je nepoznat. Trenutni niz teorija o kompulzivnoj upotrebi interneta uključuje:

• Problemi ličnosti - Korisnik interneta može da ima probleme ličnosti koji ga čine sklonim da postane zavisan od niza "poroka" - kao što su cigarete, alkohol, kockanje, druge droge ili internet – pod odgovarajućim okolnostima
• Stidljivost – ljudi koji su stidljivi u stvarnim životnim situacijama mogu da budu privučeni anonimnošću interneta i verovati da mogu da budu ono što jesu kada su onlajn.
• Biohemijski odgovori – mozak osobe reaguje na onlajn nagrade hemijskim efektima koji izazivaju stanje "feel good" ili "osećam se dobro" i ovaj biohemijski „haj“ podstiče zavisnost.
• Eskapizam – internet je sposoban da nas toliko zaokupi, da apsorbuje sve naše vreme tako da korisnik može da zaboravi na svoje probleme ili pobegne od negativnih emocija dok je na internetu. Pošto čini da se osećaju bolje, internet ih podstiče da mu se sve više okreću jer im je tako lakše
• Trenutno zadovoljstvo – internet pomaže korisnicima da brzo pronađu ono što žele – na primer informacije, mogućnosti za kockanje, pornografiju... i to trenutno zadovoljstvo podstiče ih da ostanu na mreži.