Oči su vam staklaste, ponekad i suzne, iako niste tužni, a vid vam je značajno oslabio. Leđa su vam pogrbljena, zanemarujete obaveze, druženje i druge aktivnosti, ali i dalje gledate u ekran i jednostavno – ne možete da prestanete. Ako provodite toliko vremena u korišćenju mobilnog telefona, računara, platformi za igre ili na nekom drugom drugom uređaju, i to negativno utiče na vaše zdravlje, posao, finansije ili odnose, može li se to smatrati zavisnošću? Stručnjaci kažu da može, iako se sam izraz „zavisnost od interneta“ ili poremećaj zavisnosti od interneta još uvek ne nalazi u Dijagnostičkom i statističkom priručniku o mentalnim poremećajima Američkog psihijatrijskog udruženja, vodiču koji praktičari koriste u dijagnostikovanju poremećaja mentalnog zdravlja.
SZO priznala zavisnost od igranja igrica kao poremećaj ponašanja
Uprkos odluci Američkog psihijatrijskog udruženja, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uvrstila je 2018. godine srodno stanje poznato kao poremećaj igara (zavisnost od video-igara, poremećaj video-igranja ili poremećaj onlajn igranja) u 11. izdanje svoje Međunarodne klasifikacije bolesti (ICD). Poremećaj u igranju se definiše kao obrazac ponašanja u preteranom igranju igara, poznat još i kao digitalno igranje igara, i prepoznat kao kompulsivni poremećaj. Karakteriše ga slaba ili nikakva kontrola nad igranjem igara, uz davanje apsolutnog prioriteta igrama nad svim drugim aktivnostima, nastavak ili eskalacija igranja uprkos pojavi negativnih posledica.
Ipak, iako je još uvek teško napraviti razliku između zavisnosti i problematične, prekomerne upotrebe interneta, potreba da na mreži budete i kada to vaš posao ili druge obaveze uz malo zabave to ne zahtevaju, sve više se prepoznaje i kao zdravstveni problem.
Znaci prekomerne upotrebe interneta
Neumerena upotreba interneta, kažu istraživači, kod nekih ljudi može da ima izuzetno zabrinjavajuće efekte, slične onima kod zloupotrebe psihoaktivnih supstanci ili zavisnosti od kockanja. Istraživanje objavljeno u časopisu Current Psychiatry Research and Reviews kaže da ovakvo ponašanje„uništava živote izazivajući neurološke komplikacije, psihološke poremećaje i socijalne probleme“. Prema Mental Health America, ljudi na internetu obično provode više vremena nego što bi morali u nekim od sledećih aktivnosti:
- igranje igrica (gaming)
- onlajn kockanje
- trgovanje akcijama
- onlajn kupovina
- prisustvo na sajtovima i platformama za upoznavanje
- sajberseks ili pornografija
- socijalne mreže
Mnoge od ovih aktivnosti mogu da prouzrokuju ozbiljne posledice ako „uzmu maha“, poput velikih finansijskih, ili čak i bezbednosnih problema.
Fizički simptomi
Mnogi od simptoma počnu da se primećuju brzo, menja se kompletan psihofizički status uz vidljive posledice, i to su najčešće:
- bol u leđima
- sindrom karpalnog tunela
- nesanica
- bol u vratu
- glavobolja
- loša lična higijena
- povećanje ili gubitak težine
Emocionalni i drugi simptomi promene ponašanja
- nemogućnost određivanja prioriteta ili držanja planiranog rasporeda
- izbegavanje obaveza i rada sa negativnim efektima na učenje ili radni učinak
- bežanje u izolaciju i odustvo želje da se provodi vreme sa porodicom ili prijateljima
- promene raspoloženja ili osećaj anksioznosti, uznemirenosti, depresije ili krivice
- poremećaj sna i osećaj apatije
- opsednutost internetom čak i kada ste van mreže
- umanjivanje realnog obima korišćenja računara ili interneta, kao i laganje o vremenu provedenom uz uređaje
Osećaj sreće i dominacije kada ste na mreži, osećaj beznađa kada niste
Istraživanja su pokazala da se u toku upotrebe interneta oslobađa dopamin (hormon sreće i zadovoljstva) u mozgu, i da taj osećaj prilikom prekomernog korišćenja raste. Mađutim, iako se u tom trenutku osećate moćno i dominantno, potrebno je jako malo da „padnete“ – to se može desiti čim se isključite sa mreža. Ovakve osobe se osećaju depresivno, razdražljivo, uznemireno i doživljavaju druge simptome naglih promena raspoloženja.
Zanimljivo je da je u časopisu Psychiatry Investigation opisan slučaj 25-godišnjeg muškarca koji je razvio psihotičnu epizodu nakon što je prekinuo internet igru koju je igrao najmanje osam sati dnevno u trajanju od dve godine.
Kako da prepoznate da li ste razvili elemente zavisnosti
Iako zavisnost od interneta još uvek nije zvanično priznata dijagnoza, postoje različiti upitnici kreirani u cilju utvrđivanja intenziteta korisničkog statusa. Evo pitanja iz nekih od njih:
- Da li ste preopterećni korišćenjem interneta?
- Da li ste u stanju da odolite želji da i kada ne morate, koristite internet?
- Da li morate da koristite internet određeni vremenski period da biste bili zadovoljni i da li se to vreme povećava?
- Da li ste pokušavali da smanjite vreme koje provedete na mreži, ali vam to ne uspeva?
- Ako nemate pristup internetu ili ne možete da ga koristite, da li ste loše raspoloženi, uznemireni ili razdražljivi?
- Ostajete li na mreži duže nego što mislite da je objektivno potrebno?
- Da li od drugih osoba krijete vreme koje provodite na internetu?
- Imate li probleme u školi, na fakultetu ili na poslu zbog upotrebe interneta?
- Da li vam je korišćenje interneta stvorilo probleme u vezi sa porodicom ili prijateljima i uticalo na kvalitet odnosa?
Opcije lečenja
Umesto potpunog prekida prisustva na mrežama i korišćenja interneta, lečenje obično uključuje sprovođenje mehanizma postavljanja granica upotrebe i svođenja na normalne nivoe koji vam neće remetiti svakodnevno funksionisanje. Istraživanja su pokazala da kombinacija terapije, vežbanja (fizičke aktivnosti) i pojedinih lekova može da bude efikasna u smanjenju vremena i kontroli perioda provedenog na internetu.
Za teže slučajeve je svakako potrebna pomoć terapeuta koji će vam pomoći da ponovo koristite internet na zdrav, ispravan način. Pokazalo se i da je poseban oblik kognitivno – bihevioralne terapije koji ima za cilj da promeni negativne, tj.štetne obrasce ponašanja, posebno efikasan.
Ako je prekomerno korišćenje interneta kombinovano sa poremećajem kockanja ili zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, možda će vam biti potreban intenzivan program lečenja, uključujući i stacionarno. Potražite pomoć, jer se jedino tako možete vratiti u regularno životno, socijalno i drugo okruženje.
Prevencija
Postoje koraci koje bi svaka osoba (a teško da danas postoje one koje su potpuno izuzete od barem nekog vida upotrebe interneta), trebalo da praktikuje kao preventivne mere:
- pravite pauze – nakon svakih 45 minuta na mreži izlogujte se, ako ste u mogućnosti, na 15 minuta
- u slobodno vreme se uključite su aktivnosti koje su fizički intenzivne ili zahtevaju dovoljno posvećenosti da vas odvrate od razmišljanja o odlasku na internet
- ako idete u šetnju, mobilni telefon ili tablet što češće ostavljajte kod kuće
- vodite dnevnik o vremenu koje provodite na internetu a koje nije u vezi sa učenjem ili poslom
- ako odlazite na internet da biste se oslobodili dosade ili osećaja usamljenosti, potražite društvo u realnom vremenu i prostoru, ili stručnu pomoć
- napravite listu stvari koje volite da radite ili koje morate da uradite, a koje ne uključuju boravak na mreži
- kada padnete u iskušenje da izađete na internet, a da vam to nije obaveza koju morate da obavite, izaberite neku aktivnost sa svoje liste
Komplikacije su ozbiljne, izbegnite ih
Pored spomenutih društvenih, finansijskih i zdravstvenih problema, stručnjaci upozoravaju da ljudi koji su preterano zaokupljeni internetom i pokazuju znakove zavisnosti od interneta, imaju ogroiman rizik i za razvijanje drugih poremećaja mentalnog zdravlja među kojima su:
Studija objavljena u decembru 2020. godine u časopisu American Journal of Preventive Medicine, otkrila je da je za mlađe odrasle osobe koje su koristile društvene mreže više od 300 minuta dnevno 2,8 puta veća verovatnoća da će postati depresivne u roku od šest meseci, u poređenju sa učesnicima koji su ih koristili manje od 120 minuta u toku dana.
