Marihuana bi mogla da bude skinuta s liste narkotika i da se u Srbiji koristi kao lek, propisan od doktora i kupljen u apoteci. Stručnjaci naglašavaju da postoje jasne indikacije kada bi mogla da se koristi kao lek, i to samo na recept, u odgovarajućim dozama i u ograničenom vremenskom periodu. Navodi se da bi marihuanu u svrhu lečenja trebalo uzimati tek kada se iscrpu sve opcije i kada pacijentima ni jedan lek više ne pomaže. Svi ističu da je ovo veoma osetljivo pitanje i da treba biti veoma obazriv kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe.
Marihuana – konaču odluku donose stručnjaci
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar nedavno je rekao da će Srbija kao članica Ujedinjenih nacija (UN) u skladu s odlukom Kancelarije za drogu i kriminal UN, skinuti marihuanu s liste narkotika. Kako je izjavio, u Srbiji se već radi na tome, a konačnu odluku doneće stručnjaci. Kanabis nije više na listi narkotika, već je samo, kako je odlučila na osnovu preporuke Svetske zdravstvene organizacije Kancelarija za drogu i kriminal UN, psihoaktiva kontrolisana supstanca, koja se koristi u terapijske i naučnoistraživačke svrhe.
To faktički znači kako objašnjava za portal eKlinika psihijatar dr Jasmina Knežević Tasić, da je marihuana skinuta sa liste najtežih narkotika.
– Ona je prevedena sa liste najtežih droga, koje nemaju medicinsku upotrebu, na četvrtu kategoriju psihoaktivne kontrolisane supstance koje se mogu, u indikovanim slučajevima koristiti u medicini, a to podrazumeva i dalju mogućnost istraživanja – objašnjava dr Knežević Tasić.
Da li će biti lek ili otrov – zavisi od doze
Ovu najavu podržava i psihijatar dr Slavica Đukić Dejanović koja već godinama navodi, da očekuje da ovakva vrsta lečenja zaživi u našoj zemlji.
– Postoje jasne indikacije za ovakvu primenu. Kanabis može ublažiti muku onih koji boluju od pojedinih formi multipla skleroze, i to određenih spastičnih oblika ove bolesti, nekih oblika glaukoma i karcinoma, kada više nijedan drugi lek ne pomaže – rekla je za eKlinika portal dr Đukić Dejanović i istakla da su neka od najstrožih zakonodavstva, koja sprovode rigorozne kontrole lekova, odobrila primenu kanabisa u medicinske svrhe.
– Potrebno je legalizovati marihuanu u medicinske svrhe, zato što je mnogi pacijenti nepravilno koriste. Da li će neka supstanca biti lek ili otrov zavisi od doze, a kada se bude legalizovala marihuana imaćemo to pod kontrolom i neće se događati da se marihuana koristi u medicinske svrhe nepravilno. Naglašavam da se tačno zna za šta se daje, u kojim dozama i koliko dugo – kaže dr Đukić Dejanović i podseća da bi samo medicinski stručnjak mogao da prepisuje marihuanu kao lek.
– To ne znači da će svako moći da dobije kanabis. Moguće je da se krug indikacija proširi, ali, u ovom momentu, to su samo one indikacije koje sam navela – ističe dr Đukić Dejanović.
Bolesnici u zatvorima zbog marihuane
U kanabisu se nalaze dva glavna jedinjenja, CBD (kanabidiol) i THC (tetrahidrokanabinol). THC je ilegalan u Srbiji. To je kanabinoid koji ima psihoaktivno dejstvo. CBD nema psihoaktivno dejstvo. Kanabis i smola od kanabisa bili su, do 1961. na istoj listi kao i heroin, metadon, morfin, opijum i kokain. Komisija za narkotike UN je, te godine, na osnovu preporuke SZO sklonila kanabis sa liste najopasnijih droga.
Inicijativa za legalizaciju marihuane u Srbiji decidno tvrdi da se u ovom momentu ljudima uskraćuje lek i da mnogi od bolesnih korisnika izdržavaju zatvorske kazne od nekoliko godina zatvora, zbog malo marihuane koju su zasadili i koristili kao lek.
– Nezamisliv mi je stav nekih naših lekara da uskraćuju lek ljudima s multiple sklerozom. Čovek je pre par godina bio u kolicima, nije mogao da ustane iz kreveta niti da govori, danas trči polumaraton od 10 kilometara – tvrdi za eKliniku predstavnik ove inicijative Miloš Simić. Srbija bi, kako on smatra, ekonomski ojačala i profitirala kada bi bio legalizovan kanabis i kada bi se, na primer, porezi i takse od kanabisa usmerili na zdravstvo u Srbiji.
– Svi bi imali zdravstveno osiguranje, prihod u budžet bi mogao da bude oko dve milijarde dinara. U Koloradu su od tog poreza renovirali sve škole. Selo bi procvetalo, imali bi bolje socijalne programe. Marihuana je kriminalizovana da bi mafija imala monopol i to je naš apsolutni stav – ocenjuje Simić.
Generator najveće korupcije
Miloš Simić iz Inicijative za legalizaciju marihuane u Srbiji tvrdi, na osnovu istraživanja iz 2014. godine, da u Srbiji oko 1,7 odsto građana stalno ili povremeno koristi marihuanu. Sve više je upotrebljava starija populacija, i to kako Simić kaže, ljudi stariji od 80 godina.
– Na dnevnom nivou u Srbiji se potroši minimum pola tone kanabisa, ogroman novac se sliva svakog dana u ilegalno tržište i to je generator najveće državne korupcije – kaže Simić.
Da ulje kanabisa ne treba ozakoniti, pre pet godina je odlučila Radna grupa Ministarstva zdravlja za legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe. Od 2017. je dozvoljena upotreba nabinola, dronabinola, sativeksa, ali kako kaže Simić, oni su preskupi, razblaženi i sintetički.
– Niko nije izrazio želju da ih uveze, niti to lekari prepisuju. Ima doktora koji preporučuju kanabis kod nekih teških stanja, ali i oni retko govore javno, preti im se gubitkom posla. Farmacija grabi velike pare, a ljudi uzimaju šake lekove. U Izraelu je dokazano, da male doze kanabisa svakog dana sprečavaju demenciju, dobar je za reumu, kod dijabetesa, jeftiniji od citostatika – ističe Simić.
Uzgoj omogućiti seoskim domaćinstvima
Inicijativa za legalizaciju marihuane, po Simićevim rečima, ima i konkretan predlog, a to je da se seoskim domaćinstvima omogući uzgoj marihuane.
– Kad bi se dekriminalizovao kanabis, pala bi i cena. Tamo gde je to urađeno nije primećeno da više mladih koristi marihuanu, nema ni veze između upotrebe kanabisa i teških droga. Ne mogu 100 posto da tvrdim da onaj ko koristi marihuanu neće koristiti ništa drugo, ali nije dokazana uzročno-posledična veza, dok je dokazana veza između teških droga i alkohola, duvana, loše socijalne situacije – kaže Simić.
On čak tvrdi da upotreba marihuane pomaže u lečenju većine zdravstvenih stanja, ali i u lečenju alkoholizma, zavisnosti od kocke, kod odvikavanja od kokaina. Simić, ipak, navodi da bi zakonom morala da bude ograničena upotreba licima mlađim od 18 godina.
– Prema svim istraživanjima, to je najbezbedniji lek na svetu. Postoji mogućnost da neki ljudi neće dobro reagovati i imati čak i negativne efekte, blagu mučninu, suvoću usta, panične misli, ali to brzo prođe – objašnjava naš sagovornik iz Inicijative za legalizaciju marihuane.
Na dnevnom nivou u Srbiji se potroši minimum pola tone kanabisa Foto: Unsplash
Ne znam da je marihuana nekom pomogla
Božidar Dragutinović, bivši heroinski zavisnik, a sada predstavnik Udruženja za borbu protiv narkomanije i ostalih vidova zavisnosti “Preobraženje” ima sasvim suprotan stav.
– Ne znam da je to nekom pomoglo, pa i u medicinske svrhe. Za ovih 15 godina, koliko radim, video sam strašne nuspojave marihuane. To su neverovatne paranoje, ne znam ni kada je u pitanju medicinska upotreba, pa nekom je u najtežim momentima „pomogao“ i heroin – kaže za eKlinika portal Dragutinović. Marihuana je uvod u teže droge skoro u 100 odsto slučajeva, tvrdi on, i ističe da je to zaista čudo da ona bude jedina pomoć.
– Zašto bi marihuana bila jedini lek za sve. Mnogi narkomani počnu s marihuanom, kao najbezbednijim rešenjem. Ljudi to krenu da koriste, posle izvesnog vremena nije im dovoljno, pa prelaze na nešto teže – tvrdi Dragutinović.
Psihoza – najteža komplikacija upotrebe marihuane
Psihijatar Jasmina Knežević Tasić, koja leči bolesti zavisnosti, navodi, kao i dr Đukić Dejanović, indikacije za upotrebu kanabisa u medicinske svrhe. Smatra da će oduka SZO otvoriti vrata za dalja naučna istraživanja, ali i naglašava da moramo biti veoma društveno odgovorni kada su u pitanju odluke po pitanju dalje legalizacije marihuane.
– Ne znam za pacijenta koji je umro od marihuane, ali moguće su teške psihoze, i to je najteža komplikacija upotrebe marihuane. Ta psihoza se veoma teško leči. Najčešće je paranoidno šizofrena. Javljaju se sumanute ideje proganjanja, psihotičan strah, halucinacije. Malo je verovatno da će osoba koja nema nikakvu psihološku predispoziciju razviti kanabis psihozu, ali je moguće je da će osoba, koja ima pritajenu latentnu psihozu, upotrebom kanabisa isprovocirati taj gen, koji se ne bi nikad ispoljio da nije bilo kanabisa – objašnjava dr Knežević Tasić. Marihuana, kako ističe, stvara zavisnost, jer ima kombinovano blago halucinogeno i depresorno dejstvo.
– Droge koje imaju depresorno dejstvo na centralni nervni sistem, kao što su opijati, lekovi za smirenje, izazivaju fizičku zavisnost, a marihuana, zbog depresorne komponente, razvija blaže oblike zavisnosti – navodi dr Knežević Tasić.
Amotivacioni sindrom – stanje apatije i bezvoljnosti
S obzirom na to da se marihuana sporije razlaže iz tela, apstinencijalni sidrom se javlja dva do tri dana po prestanku upotrebe. Doktorka Knežević Tasić naglašava da misli i na psihičku zavisnost.
– Bitan je odnos prema supstanci, da li je osoba preokupirana nabavkom, da li zato zapostavlja školu, druženje, porodicu. Imala sam slučaj mladog bračnog para koji je godinama koristio kanabis. Nisu mogli da imaju decu, ali nisu mogli ni da ostave marihuanu, i na kraju su odustali od potomstva – priča naša sagovornica koja leči bolesti zavisnosti. Ona napominje da se s upotrebom uglavnom kreće u višim razredima osnovne škole, kao i da dosta mladih, koji koriste kanabis, ne završe srednju školu.
– Pored zavisnosti postoji i karakterističan sindrom koji se javlja pri korišćenu učestalijih i većih doza, a to je amotivacioni sindrom, koji podrazumeva stanje apatije, bezvoljnosti, gubitka interesovanja. On se javlja i kod osoba koje redovno piju alkohol. Tragično je što se upotreba, posebno kada su u pitanju mladi ljudi, odražava na slabljenje njihovih intelektualnih potencijala. Marihuana, u većoj meri, oštećuje mlad mozak u razvoju, nego kod odraslih. Dolazi do oštećenja hipokampusa, dela mozga koji je odgovoran za učenje – naglašava dr Knežević Tasić.
Malo je onih koji počnu s heroinom
Dr Jasmina Knežević Tasić navodi da je razumljiva upotreba kanabisa kod teških bolesti, ali samo kod onih osoba kojima ni jedan drugi vid lečenja nije mogao da pomogne. Ipak, kako upozorava, jedno istraživanje je pokazalo da svaki deseti adolescent koji koristi marihuanu, posle izvesnog vremena kreće s upotrebom težih droga.
– Malo je onih koji počnu sa kokainom ili heroinom. Postoji čak redosled, pa se obično počne s alkoholom, cigaretama pa marihuanom. Jeste, ima slučajeva i gde ljudi koriste marihuanu decenijama i funkcionišu, jer marihuana nije mnogo toksična droga i ne dovodi do brzog propadanja. Ali, upitan je kvalitet života i možda bi imalia bolji život bez narkotika – smatra dr Knežević Tasić i podseća da se nekada kanabis-psihoza može javiti i posle prvog uzimanja.
– Imala sam pre mnogo godina pacijentkinju, devojku koja je bila odličan student i nije pre toga imala nikakvih psihičkih problema. Jedne noći pronađena je gola kako stoji pored autoputa, ubeđena da može pogledom da ubrzava i usporava automobile. Jedan mladić mi je rekao “Znate, svi smo pušili, ali su se svi spustili, a ja nisam“ – prenosi iskustva dr Knežević Tasić koja naglašava, da pre donošenja bilo kakvih odluka, treba biti veoma obazriv i sagledati situaciju iz svih uglova, jer smo svi različiti i nikad nije do kraja sigurno kako će neko reagovati.
