Odrastanje u porodici sa roditeljem koji ima problem sa alkoholizmom i drugim porocima ostavlja veliki pečat i trag gorčine tokom života. Istraživanja su pokazala da su deca alkoholičara podložnija depresiji, da imaju probleme u školi. Jedina osoba koja može da se okrene protiv ovog zla je upravo taj roditelj – zavisnik, koji mora da se leči.
Takav je M. M. (34). Kuvar, oženjen i otac ćerke koja ima 6 godina. Dugogodišnji je zavisnik od alkohola i marihuane, i pacijent Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj.
– Želim da budem dobar otac mojoj devojčici, da mogu normalno da je vaspitavam – kaže M.M. za eKliniku, koji se upravo bori da mu dete u budućnosti ne bude istraumirani zbog njegovih poroka.
U Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti, koju popularno zovu „Drajzerova“ po imenu ulice u kojoj se nalazi, naš sagovornik došao je na nagovor supruge i brata. Ipak, najviše, kako kaže, zbog svoje najveće ljubavi – ćerke. Na njega je uticao i monah u manastiru, gde je proveo sedam dana. On ga je uverio da je na pravom putu ukoliko se obrati stručnjacima za pomoć.
Glavni pokretač da se javi na lečenje bio je kada ga je napustila supruga i odvela dete iz zajedničkog doma, zbog ponovnog problema sa alkoholom, kaže M. M.
„Mislio sam da je ovo „ludnica““
– Bio sam uplašen jer su psihijatri delovali strogo, a prijatelji, koji mi, zapravo, nisu prijatelji rekli su mi da je ovde loše i da će me „navući na lekove“. Iskreno mislio sam da je ovo ludnica, da će da me truju… Naslušao sam se svakakvih priča. Sasvim je suprotno od svega što sam čuo – iskren je M. M.
U ovoj ustanovi je prvi put i priča svoja iskustva za provedenih prvih 12 dana kada smo i razgovarali sa njim. Dve nedelje pre nego što je došao na lečenje apstinirao je od alkohola. Konzumaciju maruhuane smanjio je umesto svakodnevne, na dva, tri dana.
– Meni je ovde sasvim pozitivno, družimo se, postao sam i predsednik grupe koje organizujemo mimo psihoterapeuta i psihijatara. Imamo zadatke da pričamo i pomažemo jedni drugima, da čitamo i prenosimo znanje o štetnosti poroka, da se brinemo jedni drugima. U slobodno vreme družimo se, pričamo, imamo televizor, gledamo filmove. Naravno, zbog korona virusa se držimo svih pravila bezbednosnih mera – priča M. M.
Otkrio nam je da neko vreme nisu gledali sport jer je sa njima bio D., zavisnik od kladionice, kako ga ne bi dovodili u iskušenje. Inače, predivan, mlad čovek, ali koji je ušao u velike dugove zbog poroka koji ima prema klađenju.
Zaključuje da je solidarnost i pomoć u grupi, kao i briga jednih o drugima veoma važna.
– Ja sam preuzeo odgovornost da ih budim ujutru jer su neki i na jačim terapijama. Navikao sam. Moji roditelji se bave poljoprivredom i ja kad sam kod njih radim na njivi fizičke poslove. Tako izbacim taj višak negativne energije – objašnjava M. M.
Planovi za budućnost
Dodaje da je prepun pozitivne energije i planova.
– Otvoriću „Fast food“. Moj advokat će da uloži finansije, a ja ću rad i znanje i to mi je bio jedan od motiva da dođem ovde na lečenje. Shvatio sam koliko loše utiču alkohol i marihuana na mene, na moju porodicu i posao. Inače mi je marihuana bila stimulans za rad i da se igram sa ćerkom, da radimo zadatke. Ona je predškolac, baš mi puno znači u životu, nije zahtevna, skromna je, draga i mila. Moram zbog nje, supruge a i sebe da promenim način života – kaže naš sagovornik.
Nikada nije pušio džoint, niti cigarete pred detetom, već uvek na terasi jer, kako kaže, ni sam ne podnosi da stvari smrde na dim.
Put kojim se loše ide: Marihuana, heroin, alkohol…
A sve je krenulo još u srednjoj školi. Konzumiranje marihuane, najpre vikendom pri izlascima sa društvom, a kasnije svakodnevno. I to traje sve do sada. Sa oko 18 godine postao je diler i heroinski zavisnik ali je, na sreću, kako kaže izlečen već u 19 godini. Veoma je poučan i razlog zašto je počeo, a što je i česta priča mnogih koji su se upleli u ovu mrežu poroka.
Naime M. M. se divio kao mlad rođacima koji su se bavili kriminalom, i težio je da kao i oni brzo dođe do novca. Tako je postao narko diler, a zatim i zavisnik. Za naš portal kaže da je ubrzo shvatio da to nije za njega.
– Jedne večeri sam došao kući i rekao da neću da pravim takve greške, jednostavno se nisam pronašao u tome. Bio sam na lečenju u Rusiji sa 19 godina i od tada nisam pipnuo heroin – tvrdi on.
S obzirom na to da je bivši fudbaler, rado i redovno trenira, međutim svakodnevni stimulans marihuane nikada nije izbacio. Postao je to jedan od svakodnevnih rituala. Na pitanje da li je ono čuveno laičko verovanje da je marihuana „laka“ droga i da nije opasna, pa se prepustio tome, kaže da bi se moglo tako reći.
Prošlo je vreme „momkovanja“
Što se tiče alkohola, naš sagovornik kaže da je pre 4 godine počeo aktivno da pije. Ranije je alkohol pio kada bi izlazio sa društvom, retko. Međutim, alkohol ga je dovodio često do fizičkih obračun, kako kaže, uglavnom zbog drugih, ali je iz tog razloga bio i dva meseca u zatvoru. Razlog, tuča u kafani.
– Ali, nikada nisam bio agresivan prema ženi i detetu. Ponekad samo verbalno sa suprugom kada se vratim iz kafane.
Na pitanje da li smatra da može da se odvikne od konzumiranja marihuane, s obzirom na to da je uzima još od srednje škole redovno, naš sagovornik kaže:
– Hoću, moram i mogu da prestanem sa marihuanom. Već mi je 34 godina, prošlo je vreme „momkovanja“. Hoću da normalno živim kao i drugi, to je moja definitivna odluka. Zacrtao sam sebi cilj. Suprugu sam oženio iz velike ljubavi. Ćerku i nju volim najviše na svetu. One su moj život i moj motiv zbog kojih želim normalan život. Supruga me zove svaki dan, kaže mi da je moj dan proveden ovde ispunjeniji, nego njen. Njena podrška mi daje snagu. Lekari mi ovde sve pomažu i objašnjavaju, i mnogo mi znači boravak ovde.
Saveti iz ugla zavisnika na lečenju za apstinenciju
U apstinenciji imaju pravila koja su dobili i prema kojima moraju da se ponašaju
– Najpre se izbaci sav alkohol i marihuana iz kuće i svakodnevno se po savetu lekara uzima takozvani blokator. On nema umirujuće dejstvo, već kada se uzme alkohol u maloj količini dolazi do osipa i izraženog crvenila na licu. To psihički deluje kao opomena da se sačuvamo od većih problema – otkriva M. M.
– Najvažnije je da izbegavam kafane i društva gde sam pio alkohol i gde sam nabavljao i konzumirao marihuanu. Svako jutro je potrebno reći da taj dan neću da uzimam ni alkohol, ni marihuanu. Konkretno, treba da mislim samo na taj dan, kako bi se odbranio od izazova – otkriva naš sagovornik.
Ima mnogo načina da se skrene pažnja sa poroka
Naš sagovornik nas je uputio kroz sva svoja naučena saznanja za ovo kratko vreme. Dodao je da će se pridružiti klubu gde se okupljaju bivši zavisnici, i koji pomažu jedni drugima kada upadnu u krizu.
– Ukoliko dođe do recidiva, ponovne konzumacije alkohola ili marihuane, hitno moram da se javim svom terapeutu ili ustanovi u kojoj sam lečen – priča M.M.
Prema njegovim rečima, od terapije dobija samo blokator sredstva za smirenje i za spavanje jer su mu ovde psihijatri ustanovili da pati od nesanice, odnosno insomnie i pomogli da je savlada.
– Noću kada legnem osvrćem se na događaje iz prošlosti, opterećuje me to i ne mogu da zaspim. Ovde su me naučili da ne treba da se vraćam u prošlost na taj način. Izlaz je naći neku razonodu, čitati knjige, gledati film, baviti se nekim hobijem, sportom. Kad izađem posvetiću se rekreativnom sportu još više.
Lečenje je moguće
Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti, Teodora Drajzera
Foto:Privatna arhiva
Da li postoji mogućnost da se neko izleči? To je najčešće pitanje upućeno stručnjacima Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti. Kao da svi sumnjaju da postoji lek i da se mire sa tim da je situacija bezizlazna.
Prim. mr. sci med. Dr Mira Kovačević, specijalista psihijatrije za eKlinika portal kaže da je upravo suprotno.
– Ja sve ohrabrujem da dođu i da se na sopstvenom primeru uvere da je lečenje moguće. Naravno, proces lečenja je dugotrajan i u njemu treba da učestvuju pored tima stručnjaka, zavisnik, kao i njegovi najbliži – rekla je dr Kovačević, vršilac dužnosti direktora Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.
Prema njenim rečima, prvenstveno zavisnici treba da uz samopoštovanje samih sebe donesu odluku za lečenje. Tada treba da dođu do stručnjaka za ovu oblast u pratnji nekoga od bližnjih. Ističe da je to upravo prvi korak – početak lečenja.
