Foto: Shutterstock
Kanabis, kanabidioli (CBD), konoplja… sve su izrazi koje sve više viđamo u medijima, a kanabis je svakako jedan od najkontroverznijih novih trendova alternativne medicine. Nekada povezivan samo sa hipicima i “narkomanima”, sada je postao deo “mejnstrim” prirodne medicine. I to sa razlogom. Naučno je dokazano da kanabis pomaže pacijentima sa epilepsijom, šizofrenijom, anksioznošću, a čak neka pre-klinička istraživanja pokazuju i njegove pozitivne efekte na karcinome.
CBD je svakako najpopularnija komponenta, jer nema psihoaktivni efekat,za razliku od THC-a (tetrahidrokanabinola), i samim tim odgovara i onima koji ne žele da se “naduvaju”, i svima koji mogu da razviju neke od neželjenih efekata na THC. Čak je i Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO) objavila da CBD nema negativne neželje efekte, ili ih ima veoma malo (suvoća usta, pad krvnog pritiska).
Šta su kanabinoidi?
Biljka kanabis ima preko 100 komponenti, a njene primarne komponente o kojima se najviše i priča se nazivaju fitokanabionoidi – CBD i THC.
Da li ste znali da i naše telo proizvodi tzv endokanabinoide- neurotransmitere koji se vezuju za kanabinoidne receptore u našem organizmu, i utiču na skoro sve biološke procese?
Marihuana i industrijska konoplja
Kanabis je ustvari zajednički naziv za grupu biljaka u koju spadaju i marihuana i konoplja. Obe ove biljke sadrže i THC i CBD, ali u različitim količinama.
Pa tako marihuana, konkretno cannabis sativa, tipično sadrži velike količine THC-a, i umerene količine CBD-a, u zavisnosti od soja. Stigmatizovana i ilegalna već decenijama jer “potencijalno ima negativne efekte u vidu intoksikacije” – iako je to za neke pacijente bonus. Moramo da naglasimo da do sada nisu urađene dugotrajne studije koje bi ukazale na eventualne negativne posledice dugotrajnog korišćenja.
S druge strane, industrijska konoplja, ima velike količine CBD-a, a veoma male količine THC-a (<0.3%), i većina komercijalno dostupnih i legalnih CBD proizvoda potiče upravo iz ove biljke, jer je mnogo jednostavnija za gajenje od marihuane, i određeni broj sorti industrijske konoplje je legalan za uzgoj čak i u Srbiji.
Treba imati na umu i da iako konoplja sadrži veće količine CBD-a, ne sadrži uglavnom velike količine ekstraktabilnog CBD-a, pa su potrebne velike količine kako bi se proizvelo CBD ulje ili tinktura. Takođe naglašavamo da ulje konolje i CBD ulje nisu isti proizvod. CBD ulje nije zabranjeno u Srbiji ukoliko sadrži <0.3% THC-a, ali zvanično ne može da se registruje sem kao lek, i trenutno je nemoguće ga uvoziti niti izvoziti jer ne postoji tarifni broj.
CBD – kanabidiol
CBD, za razliku od THC-a, ne izaziva intoksikaciju ni osećaj “naduvanosti”. Može da se koristi u različitim oblicima: kao tečnost za “vejping”, kao ulje u ishrani, u vidu kapsula, i čak i ulja za kožu.
Postoje mnogobrojne tvrdnje o tome šta sve CBD navodno leči, i svakako detaljna istraživanja o zdravstvenim benefitima ove supstance su još u začetku. Ali ono što sa sigurnošću znamo i što tvrdi i sama Svetska Zdravstvena Organizacija, je da nema nikakve neželjene efekte i ne izaziva zavisnost. Iako su istraživanja tek počela, zaključci do kojih su do sada naučnici došli su neverovatni.
Koje su medicinske koristi od CBD-a?
Pre dve godine, FDA je odobrila korišćenje leka baziranog na CBD-u za terapiju epilepsije, i ovo je najistraživanija (i potvrdjena) oblast.
Naučno je dokazano da CBD pomaže u smirivanju i relaksiranju pacijenata sa anksioznošću i promenama raspoloženja. Trenutno su u toku i istraživanja koja već ukazuju i na to da CBD može biti i idealan antipsihotik. Neke manje studije ukazuju i da CBD popravlja kvalitet sna i da je dobar preparat u lečenju nesanice, ali napominju da u velikim dozama može da izazove upravo suprotno – nesanicu i nervozu. Zato napominjemo da ukoliko se odlučite da isprobate neki od preparata koji sadrže CBD, vodite računa o dozama.
Studije o uticaju CBD-a na bol su kontraverzne i kontradiktorne, ali je bilo studija koje su dokazale da CBD umiruje neuropatski bol (bol porekla nerava) kod onkoloških pacijenata.
CBD se sve više koristi i u kozmetičkoj industriji jer je dokazano njegovo anti-zapaljensko delovanje, i čak neke studije tvrde kako je efikasan i u terapiji akni. Nažalost, što se tiče znakova starenja, tu nije pokazao delovanje.
Kako sve više studija dokazuje anti-inflamatorno delovanje CBD-a, potencijalno bi mogao biti lek i za Kronovu bolest i iritabilni kolon.
Izveštaj Svetske Zdravstvene Organizacije iz 2018. godine pokazuje da bi CBD mogao biti pomoć u lečenju degenerativnih bolesti kao što su Alchajmerova, Parkinsonova, Huntingonova i multipla skleroza. Rezultati dosadašnjih studija deluju pozitivno ali potrebno je još kliničkih ispitivanja na ovu temu.
Primena u onkologiji
I na kraju, jedna od možda oblasti u kojima se i najviše priča o pozitivnim efektima CBD-a je onkologija. Postoje dokazi da bi CBD potencijalno mogao da ima anti-tumorske efekte, i da u krajnjoj liniji olakšava simptome karcinoma i neželjene efekte hemioterapije. Čak neke od studija ukazuju i da umanjuje mučninu. Ali, iako su neke studije u toku na temu anti-tumorskog delovanja CBD-a, on je apsolutno kontraindikovan u toku hemioterapije.
Ukoliko se i odlučite da isprobate ovaj prirodni potencijalni lek, savetujte se sa lekarom. Iako nema dokazanih neželjenih dejstava, barem ne onih ozbiljnih, ipak nema dovoljno studija koje bi ukazale na pravilno doziranje i primenu.
