Nisu bore ono što nas čini starijima – već ovih 10 svakodnevnih navika

Ima ljudi koji u šezdesetim ili sedamdesetim godinama jednostavno blistaju. Nije stvar samo u glatkoj koži ili dobrim genima. To je nešto dublje. Toplina. Vitalnost. Spokoj u očima za koji nijedan serum ne može da bude zaslužan

Lepo starenje – zaista lepo – ima više veze s tim kakav ste stav imali u životu nego s onim što stavljate na lice. Ljudi koji postaju fizički lepši kako stare obično vode računa i klone se nekih stvari u svom ponašanju. Nije stvar samo u glatkoj koži ili dobrim genima. To je nešto dublje. Toplina. Vitalnost. Spokoj u očima za koji nijedan serum ne može da bude zaslužan.

1. Stalno kritikovanje sebe pred drugima

Preporučujemo

Postoji poniznost, a postoji i samodestrukcija. Ljudi koji lepo stare ne ponižavaju sebe konstantno. Ne nazivaju sebe ružnim, debelim ili beskorisnim samo da bi preduhitrili druge. Jer na kraju, takav rečnik uvlači se u vaše držanje, vaš izraz lica i vašu energiju.

Pravoj lepoti potreban je prostor za disanje. A to nije moguće kada ste sami svoj najstroži kritičar.

2. Vezivanje vaše vrednosti za to koliko mladoliko izgledate

Živimo u svetu opsednutom mladošću gde mnoge žene sve do šezdesetih pokušavaju da imaju lice devojaka od 25.

U međuvremenu, druge su graciozno starile i s godinama postajale ono što jesu. Nisu prestale da brinu i da vode računa, ali su prestale da pokušavaju da vrate vreme unazad. I neverovatno ali istinito – počele su još više da sijaju. Jer mir ima način da omekša vaše crte lica onako kako to šminka nikada ne bi mogla.

3. Osećaj gorčine kao da je deo vašeg identiteta

Neke žene u životu prođu kroz teške trenutke posle, recimo bolnog razvoda, i onda nekoliko godina provedu u konstantnoj ogorčenosti. A onda, jednog dana, shvate da su umorne od pijenja sopstvenog otrova. Tada odluče da sve to zaborave ne zbog bivšeg, već zbog svog lica.

Ogorčenost vas čini ružnim. Oproštaj vas oslobađa. A slobodni ljudi izgledaju bolje.

4. Prekomerni rad i nedovoljan odmor

Nije tajna da se iscrpljenost ogleda u telu. U očima, vilici, koži.

Godinama ne odbijamo nijedan projekat, nijednu uslugu, nijedan zahtev. I onda počnemo da izgledamo onako kako se osećamo.

Suština je u tome da treba da naučimo da usporimo. Da damo prioritet snu. Odmor nije lenjost. To je gorivo. I ništa ne gasi vašu iskru kao stalno funkcionisanje sa vrlo malo energije, motivacije ili resursa.

5. Način razmišljanja da stil i briga o sebi nisu važni „u vašim godinama”

Ovo neke ljude pogađa. Nije reč o tome da morate da pratite najnovije trendove ili da farbate kosu ako to ne želite. Ali potpuno odustajanje i zanemarivanje svog izgleda šalje poruku – ne samo drugima, već i sebi da više niste važni

Ima žena koje kada odu u penziju prestanu da se šminkaju, pa čak ni ruž ne stavljaju. Smatraju da nema svrhe.

Stvar je u sledećem: poenta nije u stavljanju karmina, farbanju kose, šminkanju... Poenta je da zapamtite da vam je i dalje dozvoljeno da se osećate dobro kada se pogledate u ogledalo.

6. Puštanje da se ogorčenost krčka u tišini

Postoji specifična vrsta napetosti koja se taloži na licu kada neko godinama drži neizrečenu ogorčenost. Stisnuta vilica. Oprez u očima. Suptilan trzaj kada se pomenu određena imena.

Ljudi koji lepo stare u jednom su dosledni: govore istinu – smireno, ljubazno i bez čekanja na dozvolu. Oni ne skladište svaku uvredu kao nered na tavanu. Oni je obrađuju. O njoj razgovaraju. Kreću dalje, napred.

7. Izbegavanje radosti jer izgleda „glupo” u vašim godinama

Postoji nešto privlačno i zanimljivo u ljudima koji sebi i dalje dozvoljavaju da se igraju. Smeju se preglasno. Plešu na venčanjima. Prskaju se u moru. Radost ne prerastamo – samo počinjemo sebi da govorimo da je neprikladna.

Ali ništa vas ne čini živahnijim od života u kome kao da ste zaboravili da vas svet posmatra.

8. Više se mrštite nego što se smejete

Nije to ona vrsta mrštenja zbog tuge ili stresa. To je ono uobičajeno, svakodnevno mrštenje. Ono koje se pojavi kada provodite više vremena osuđujući, žaleći se ili brinući nego smejući se.

Kada jednog jutra ugledate svoj odraz u ogledalu i vidite oštro, ne staro, samo očvrslo lice, možda ćete shvatiti šta ste sebi učinili.

Tada je vreme za promenu, za druženje, za smeh, za sve ono što vraća mekoću na vaše lice. Jer – ispostavilo se da osmeh zaista smanjuje godine.

9. Poređenje vašeg putovanja sa putovanjima drugih

Ni od čega ne starimo više nego od stresa zbog pokušaja da „držimo korak”. Najsrećniji, najblistaviji ljudi ne mere svoju vrednost u odnosu na druge. Oni imaju svoj tempo, svoj stil, svoje male rituale.

A ta samokontrola, to tiho samopouzdanje? Čine da bore izgledaju prepoznatljivo i ugledno, a seda kosa graciozno.

Poređenje stvara napetost. Samopouzdanje stvara lakoću. A lakoća je lepa.

10. Verovanje da su vaše najbolje godine iza vas

Ovo je tihi ubica. Kada neko počne da veruje da su jedini lepi delovi života već prošli, to se vidi u njegovom držanju. Njegovoj energiji. Njegovim očima.

Međutim, ljudi koji lepo stare sebe vide kao osobe koji postaju, a ne kao one koje propadaju. Oni znaju da su nova iskustva, prijateljstva, strasti – pa čak i ljubav – i dalje na stolu. A ta nada? Ona se vidi.

Možda na kraju nije loše da se zapitamo – čega smo spremni da se odreknemo da bismo napravili više prostora za lepotu koja ne stari.