Navike koje nas neprimetno udaljavaju od ljudi: 9 obrazaca koji najviše štete odnosima

Mnogi od nas su se makar jednom zapitali zašto neki odnosi polako blede, zašto prijateljstva ne traju uprkos dobrim namerama i zašto se ponekad osećamo usamljeno čak i među ljudima koje volimo. Često je u pitanju nešto vrlo jednostavno. Naši obrasci ponašanja, formirani godinama, polako i tiho grade distancu između nas i drugih.

Dobra vest je da, čim ih osvestimo, možemo da ih menjamo. I tek tada počinjemo da uočavamo kako se odnosi oko nas oporavljaju, postaju iskreniji i puniji topline.

Preporučujemo

Ovo su navike koje mnogi od nas nose godinama, ne znajući da prave pukotine u odnosima.

1) Pravljenje mentalne „liste dugova“

Kada počnemo da vodimo nevidljivi spisak toga ko je šta uradio za nas i šta mi zauzvrat očekujemo, odnosi polako gube spontanost. Ovakav pristup retko je nameran. Često potiče iz osećaja da moramo da se borimo za svoje mesto, posebno ako smo odrastali u sredini gde su se ljubav i pažnja merile ponašanjem.

Umesto ravnoteže, dobijamo pritisak. Ljudi primete kada očekujemo jednako uzvraćanje usluge. Tada se povlače, jer odnos više ne deluje iskreno. Kada prestanemo da brojimo, otvaramo vrata iskrenoj bliskosti, onoj bez uslovljavanja.

2) Davanje saveta umesto slušanja

Mnogi od nas su navikli da rešavaju probleme, posebno ako smo godinama radili u zahtevnim poslovima ili imali ulogu „stuba kuće“. Zato često, kada nam se neko poveri, odmah nudimo rešenja.

Ali većina ljudi ne traži ekspertizu. Traži razumevanje. Kada nekome dopustimo da govori bez prekidanja, bez instant saveta, njegov osećaj bliskosti raste. Slušanje je tiho, ali moćno sredstvo povezivanja.

3) Povlačenje kada postane teško

Kada se osetimo ranjivo,osramoćeno ili povređeno, često pravimo korak unazad. Zabranimo sebi emocije, pa se izoluju i drugi. Ova navika se često javlja kod onih koji su odrasli uz poruke poput: „Ne pokazuj slabost“ ili „Snađi se sam“.

Ali ranjivost zapravo zbližava. Kada podelimo deo svoje borbe, ljudi ne odlaze. Pružaju ruku. Mnogi odnosi postanu dublji upravo kad se usudimo da pokažemo da nam nije lako.

4) Nedostupnost u trenucima koji za druge nešto znače

Nije dovoljno samo pojaviti se. Važno je da budemo prisutni. Ako često kasnimo, gledamo u telefon, mislimo na posao ili druge brige dok nam neko govori o nečemu važnom, šaljemo poruku da nismo tu – čak i kada fizički jesmo.

Mnogi tek kasnije shvate koliko su trenutaka propustili dok su žurili kroz život. Kada počnemo da prisustvujemo životu ljudi koje volimo bez ometanja, odnosi dobijaju kvalitet koji se teško nadoknađuje na neki drugi način.

5) Odbijanje komplimenata i umanjivanje sebe

Mnogi od nas su naučeni da je skromnost vrlina. Ali kada preteramo, skromnost postaje prepreka bliskosti. Ako neko izrazi zahvalnost, a mi je odmah odbacimo, kao da poručujemo da njegova emocija nije iskrena i važna.

Prihvatanje pohvale ne znači hvalisanje. To je priznanje drugoj osobi da smo čuli i uvažili njen doživljaj. A to produbljuje odnos.

6) Preusmeravanje tuđih priča na svoje

Kada nam neko ispriča nešto bolno, teško ili važno, a mi to odmah povežemo sa sopstvenim iskustvom, izgleda kao povezivanje. A zapravo često uzmemo prostor koji pripada sagovorniku.

Ljudi žele da se njihova priča čuje, ne da se takmičimo u tome ko je imao teži period.

Kada zaista pustimo drugu osobu da se izrazi, razgovori postaju intimniji, a mi postajemo neko ko daje pravi prostor – ne samo reči.

7) Gomilanje uvreda umesto razgovora

Kada se povučemo u tišinu, očekujući da drugi „shvate“ šta su pogrešili, gradimo zid.

Mnogi ljudi nisu svesni da su nas povredili ako im to ne kažemo.

Gomilanje neizrečenih zamerki vodi ka sporom udaljavanju. Otvoren razgovor, čak i ako je neprijatan, često je jedini način da se odnos sačuva. Većina ljudi želi da popravi ono što je pokvareno – samo moraju da znaju šta je to.

8) Potreba da budemo u pravu po svaku cenu

Mnogi od nas su odrasli uz poruku da je pobeda isto što i vrednost. Ali u odnosima pobeđivanje često znači gubitak.

Ako drugi osećaju da ih ne čujemo jer se držimo svoje istine kao štita, udaljavaju se.

Kada u konfliktu počnemo da se pitamo šta nam je važnije, da budemo u pravu ili da budemo povezani, odgovori često postanu jasniji nego što smo očekivali.

9) Olako shvatanje dogovora i obaveza

Kada olako otkazujemo planove, menjamo dogovore ili kasnimo, poruka je jasna: neko nije među prioritetima. Iako to možda ne radimo s namerom, ljudi se osećaju isključeno. A malo toga tako urušava poverenje.

Pouzdanost je temelj odnosa – mnogo važniji nego što mislimo. Kada se pojavljujemo dosledno, ljudi se osećaju sigurno uz nas. A sigurnost je osnova svake bliskosti.

Nije lako ali je vredno truda

Suočavanje sa ovim navikama nije uvek lako. Mnoge od njih su naučene, ponavljane decenijama, utkane u naše reakcije, uverenja i način na koji branimo sebe od povrede. Ali čim ih uočimo, odnos prema drugima počinje da se menja.

Kada prestanemo da nesvesno guramo ljude od sebe, oni nam se prirodno približe. Razvijamo toplije odnose, lakše se otvaramo i primamo više ljubavi nego što smo mislili da je moguće.

Najvažnije je da zapamtimo: bliskost se ne gradi savršenstvom, već spremnošću da rastemo. A svaki put kada biramo razumevanje umesto kontrole, iskrenost umesto pretpostavki i prisutnost umesto distance, pravimo korak bliže ljudima koji su nam važni.

(eKlinika.rs)