Iluzija tela pomaže u otključavanju sećanja, čak i iz faze „dečje amnezije“, koja se javlja pre 3. godine

Iluzija tela ili kratkotrajna promena načina na koji doživljavamo sopstveno telo pomaže u otključavanju autobiografskih sećanja - potencijalno, čak i onih iz ranih faza detinjstva

Iluzija tela ili kratkotrajna promena načina na koji doživljavamo sopstveno telo, prema otkriću nove studije, pomaže u otključavanju autobiografskih sećanja - potencijalno, čak i onih iz ranih faza detinjstva. Studiju su vodili neuronaučnici sa Anglia Ruskin University a sprovedena je na 50 odraslih učesnika, uključujući „iluziju enfacementa“, koja ljudima omogućava da lice koje vide na ekranu računara dožive kao svoje, kao da se gledaju u ogledalo.

Iluzija tela omogućava čoveku da se priseti svojih epizodnih autobiografskih sećanja

Preporučujemo

Objavljena u časopisu Scientific Reports, studija je prva koja otkriva da odrasli mogu bolje da pristupe svojim ranim sećanjima nakon što otelotvore dečju verziju svog lica. Učesnici su gledali uživo video svog lica, digitalno izmenjenog pomoću filtera slike kako bi ličilo na to kako su možda izgledali kao deca. Dok su pomerali glave, lice na ekranu je odražavalo njihove pokrete, stvarajući snažan osećaj da je dečje lice njihovo. Kontrolna grupa je gledala svoja nepromenjena lica odraslih pod istim uslovima.

Nakon iluzije, učesnici su uradili autobiografski intervju sećanja, prisećajući se događaja iz detinjstva i prošle godine. Istraživači su zabeležili i kvantifikovali količinu detalja koju su učesnici pružili kada su se prisećali svojih epizodnih autobiografskih sećanja. To su sećanja koja omogućavaju osobi da mentalno ponovo proživi prethodna iskustva i mentalno „putuje kroz vreme“ nazad do događaja iz sopstvene prošlosti.

Telesna samopercepcija otvara put novim tehnikama za pristup ranije nepristupačnim sećanjima, uključujući i ona iz faze „dečje amnezije“ koja se javlja pre treće godine

Studija je prva koja pokazuje da pristup udaljenim sećanjima može da bude pogođen promenama u telesnom ja, a rezultati su pokazali da su se učesnici, koji su videli dečju verziju svog lica, prisetili znatno više epizodnih sećanja iz detinjstva nego oni koji su videli svoje odraslo lice.

Istraživači veruju da otkrića pružaju nove uvide u to kako telesna samopercepcija interaguje sa pamćenjem i da bi mogla da otvore put novim tehnikama za pristup ranije nepristupačnim sećanjima, uključujući moguće i ona iz faze „dečje amnezije“, koja se obično javlja pre treće godine.

Vodeći autor studije dr Utkarsh Gupta sproveo je studiju kao deo svog doktorata na Anglia Ruskin University i sada je istraživač kognitivne neuronauke na University of North Dakota.

- Svi događaji kojih se sećamo nisu samo iskustva spoljašnjeg sveta, već su i iskustva našeg tela, koje je uvek prisutno. Otkrili smo da privremene promene telesnog ja, tačnije, otelotvorenje dečje verzije sopstvenog lica, mogu značajno da poboljšaju pristup sećanjima iz detinjstva. To bi moglo biti zato što mozak kodira telesne informacije kao deo detalja događaja. Ponovno uvođenje sličnih telesnih znakova može da nam pomogne da vratimo ta sećanja, čak i decenijama kasnije - naglasio je dr Gupta.

U budućnosti bi iluzija tela mogla da se prilagodi kako bi se pomoglo u prisećanju kod ljudi sa oštećenjima pamćenja

Profesorka Jane Aspell, koja je takođe učestvovala u studiji a sada vodi Self & Body Lab na Anglia Ruskin University, kaže:

- Kada su se formirala naša sećanja iz detinjstva, imali smo drugačije telo. Zato smo se pitali: ako bismo mogli da pomognemo ljudima da ponovo dožive aspekte tog tela, da li bismo mogli da im pomognemo da se sete svojih sećanja iz tog vremena? Naši nalazi ukazuju na to da su telesno ja i autobiografsko sećanje povezani, jer privremene promene telesnog iskustva mogu da olakšaju pristup udaljenim autobiografskim sećanjima.

Profesorka Aspell rezultate opisuje kao uzbudljive jer "ukazuju na to da bi se dalje, sofisticiranije telesne iluzije mogle koristiti za otključavanje sećanja iz različitih faza našeg života – možda čak i od ranog detinjstva".

- U budućnosti bi čak moglo biti moguće prilagoditi iluziju kako bi se stvorile intervencije koje bi mogle da pomognu u prisećanju kod ljudi sa oštećenjima pamćenja - istakla je profesorka Jane Aspell.